Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
статут_епархије_темишварске_2009

Садржај

Статут Епархије темишварске (2009)


СТАТУТ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ТЕМИШВАРСКЕ


A. ЦРКВА УОПШТЕ

1. Увод

1.1

Српска православна црква (у даљем тексту скраћено: СПЦ) је једна, недељива и аутокефална. Она своје верско учење јавно исповеда, своје богослужење јавно врши и самостално управља и уређује црквено-верске послове.

1.2

Српска православна црква одржава догматско и канонско јединство са свим осталим православним црквама.

1.3

Српска православна црква, са седиштем у Београду, Србија, има достојанство патријаршије.

1.4

Српска православна Епархија темишварска, са седиштем у Темишвару, верско је тело, које је духовно, јерархијски и канонски саставни део аутокефалне Српске православне цркве.

2. Грб

2.1

Грб Српске православне Епархије темишварске је овакав: На патријарашком плашту, порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне стране и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула Св.Саве у Хиландару, с леве стране црква манастира Пећке патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.

2.2

Српска православна Епархија темишварска има и свој историјски грб: два анђела држе штит плаве основе, подељен на два дела хоризонтално.У горњем делу је са леве стране голуб на владалачкој кугли са крстом, а са десне стране је макета старе темишварске катедрале Вазнесења Господњег. Доња зона је подељена на два дела, са леве стране је основа дворског стуба при врху са ловоровим венцем, а са десне стране је срце са крилима и круном изнад.

Изнад штита је шестокрили херувим, над њиме архијерејска круна, лево крст са два хоризонтална крака, а десно архијерејски жезал.

3. Застава

3.1

Застава Српске православне Епархије темишварске је тробојка: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.

4. Печат

4.1

Све црквене власти, тела и органи Српске православне Епархије темишварске имају своје печате са црквеним грбом у средини и одговарајућим двојезичним (српски ћирилицом и румунски латиницом) натписом унаоколо.

4.2

Српска православна Епархија темишварска има и свој историјски печат са грбом у средини описаним у т.2.2, а који користи у свечаним приликама.

5. Званични језици

5.1

Званични језици Српске православне Епархије темишварске су српски са ћириличним писмом и румунски.

5.2

Епархијски савет може, ако нађе за оправдано, на предлог епархијског архијереја да промени ову одредбу.

6. Црквене установе

6.1

У Српској православној цркви правна су лица: патријаршија, епархије, црквене општине, парохије, манастири, задужбине и одређене самосталне установе.

6.2

Правна лица Српске православне епархије темишварске су:

а) епархија,
б) црквене општине,
в) парохије,
г) манастири,
д) задужбине и одређене самосталне установе.

Правна лица од б) до д) су са ограниченом пословношћу.

6.3

Ова правна лица стичу и држе како покретна тако и непокретна добра.

6.4

Имовина Српске православне Епархије темишварске служи само циљевима Цркве. Црква постиже своје циљеве не за личну корист својих чланова, него се свака добит или прираст црквене имовине користи за унапређење Цркве.

7. Приход

7.1

Српска православна Епархија темишварска самостално управља и слободно располаже својим приходима и расходима.

8. Управљање црквом

8.1

Српска православна црква управља се на основу:

1. Светог писма и Светог предања према учењу свете Православне цркве;
2. Правила васељенских сабора и од њих признатих правила: апостолских, помесних сабора и светих отаца (црквених канона);
3. Одредби помесних сабора и патријаршијских синодa, у колико их је усвојила Српска православна црква;
4. На основу Устава Српске православне цркве;
5. Уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

8.2

Српска православна Епархија темишварска управља се на основу одредаба 8.1 и одредаба овог Статута.

8.3

Принципи Српске православне цркве, њен устав, као и правила и прописи донети од стране Светог архијерејског сабора, који се тичу црквеног, канонског, јерархијског, административног и правног ауторитета, обавезни су и за Српску православну Епархију темишварску.

9. Уређење

9.1

Уређење Српске православне цркве је црквено-јерархијско.

9.2

Сва црквена власт: духовна, црквено-дисциплинска и црквено-судска, по канонима и уређењу Српске православне цркве, припада само јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих јерархијских представника и органа.

9.3

Епархијски архијереј, уз помоћ свештенства и световњака у епархијским телима, надгледа и управља пословима покретне и непокретне имовине, задужбинама и новчаним средствима епархије.

9.4

Целокупно власништво Српске православне цркве и њених тела у Румунији је под старатељством и у корист Српске православне Епархије темишварске. Ако Српска православна Епархија темишварска престане да делује, њена својина прелази у својину и на старање Српској православној патријаршији са седиштем у Београду.

9.5

У случају јереси, раскола и отпадништва од Цркве, тапију имовине задржава она група, односно, верници који су остали привржени Српској православној цркви са седиштем у Београду, о чему одлуку доноси Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

10. Црквена кривична дела

10.1

Кривична дела и казне су оне које су прописане овим Статутом у духу Канона православне цркве.

11. Административна организација

11.1

Српска православна црква је епископална; њена главна административна подела је на епархије, у црквено-јерархијскoм погледу.

11.2

На челу Српске православне цркве је патријарх, као њен врховни поглавар.

11.3

На челу сваке епархије стоји епархијски архијереј, као њен непосредни поглавар. Он је, по црквено-канонским прописима, главни представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији.

B. СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ТЕМИШВАРСКА

12. Епархија

12.1

Српска православна Епархија темишварска је саставни део Српске патријаршије у Београду.

12.2

Епархија је основно црквено тело које обухвата све парохије, црквене општине, манастире и намесништва на одређеном географском простору.

12.3

Епархијом темишварском управља епархијски архијереј као напосредни поглавар и представник своје епархије. Он управља и свестрано руководи целокупним административним, црквено-судским, јерархијским, канонским, правним и духовним животом епархије, уз сарадњу црквених органа предвиђених овим Статутом.

12.4

Циљеви Епархије темишварске су:

1. оснивање, управљање, одржавање и руковођење црквама;
2. куповина, поседовање, изнајмљивање, залагање, управљање и кориштење зграда и земљишта за чланове епархије као места за верске обреде и потребне структуре за прикладно управљање епархијом;
3. одржавање састанака верске и јеванђелске природе, у складу са српском православном вером и традицијом;
4. успостављање, одржавање, руковођење часовима верског поучавања, и избор наставничког особља;
5. штампање, објављивање, продавање и ширење литературе сваке врсте за горе поменуте циљеве, оснивање и руковођење штампаријом за те сврхе;
6. примање, стицање и поседовање дарова, поклона, наследства, завештања и опоручних завештања;
7. успостављање и руковођење телима која се баве хуманитарним и другим хришћанским милосрдним пословима.

12.5

Епархија темишварска постиже своје циљеве не за личну корист својих чланова, него се, свака добит или вредносни прираст Епархији, користи на унапређење циљева означених у члану 12.4.

12.6

Имовину Епархије темишварске сачињавају она имања, фондови, заводи и установе које служе потребама целе епархије. Њима управља епархијски управни одбор.

12.7

Епархијска непокретна имовина не може бити продата или задужена без одобрења епархијског савета и Патријаршијског управног одбора СПЦ.

13. Територија

13.1

Јурисдикција Српске православне Епархије темишварске обухвата некадашњу територију српских православних епархија вршачке и темишварске, а која се налази у Румунији.

13.2

Свака парохија, црквена општина, манастир и намесништво које сада постоје на територији Румуније или ће у будуће бити основани, саставни су делови Епархије темишварске и као такви признају њену власт и јурисдикцију и имају се управљати према Уставу Српске православне цркве, као и прописима овога Статута.

13.3

Сви званични документи свих црквених тела Епархије темишварске подчињени су и морају бити у сагласности са овим Статутом. У случају противречности или неслагања, одредбе овог Статута преовлађују.

14. Управне власти цркве

14.1

Уређење Српске православне Епархије темишварске је црквено-јерархијско.

14.2

Духовна, црквено-дисциплинска и црквено-судска власт искључиво припада јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих представника и органа.

14.3

Епархијски архијереј надгледа како управљају покретном и непокретном имовином свештенство и световна лица, преко одговарајућих административних црквених тела Епархије темишварске.

14.4

Управне власти Српске православне цркве која нису у Румунији, а која имају улогу, по свом положају, у Епархији темишварској су:

- Патријарх СПЦ;
- Свети архијерејски сабор СПЦ и
- Свети архијерејски синод СПЦ.

14.5

Управна тела Епархије темишварске су:

- Епархијски архијереј;
- Епархијски црквени суд;
- Епархијски савет;
- Епархијски управни одбор;
- Архијерејски намесник;
- Настојатељ манастира;
- Парох;
- Управни одбор црквене општине;
- Поверенство црквене општине.

C. ФУНКЦИЈЕ НЕ-ЕПАРХИЈСКИХ ТЕЛА

15. Патријарх СПЦ

15.1

Патријарх је глава Српске православне цркве и поглавар целокупне Цркве као што је изложено у Уставу Српске православне цркве.

15.2

Као поглавар Српске православне цркве, он у Епархији врши следеће:

1. одржава јединство у јерархији Српске православне цркве;
2. посвећује по црквеним прописима, лично или преко овлаштених архијереја, лица изабрана за епархијске и викарне епископе;
3. освећује свето миро за црквену употребу Епархије темишварске;
4. помиње се на архијерејским литургијама у Епархији темишварској;
5. даје црквена одликовања и почасти лицима у Епархији темишварској, по уредбама које прописује Свети архијерејски сабор.

16. Свети архијерејски сабор СПЦ

16.1

Свети архијерејски сабор је највише јерархијско представништво, црквено-законодавна власт у пословима вере, богослужења, црквене дисциплине и целокупног уређења Цркве.

16.2

Поред дужности (функција) означених у Статуту Српске православне цркве, у Епархији темишварској, Свети архијерејски сабор врши следеће законодавне функције, обавезне за Епархију темишварску:

1. тумачи православно црквено учење, држећи се при томе одредаба које је света Црква на основу Светог писма и Светог предања утврдила;
2. даје упутства Епархији темишварској, кроз епархијског архијереја, да брани и шири православну веру и одржава чистоту хришћанског морала;
3. прописује квалификације кандидата за све редовне, ванредне и мисионарске црквене службе;
4. уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима и у духу православне вере и прослеђује их Епархији темишварској на извршење;
5. канонизује светитеље и прописује службе за њихово светковање;
6. објашњава канонско–црквене прописе, опште-обавезне и посебне и издаје њихове зборнике;
7. одређује дужности и доноси дисциплинске уредбе за свештенство и остале црквено-јерархијске органе и службенике;
8. прописује одело за више и ниже свештенство оба реда;
9. прописује црквено-судски поступак за црквене судове у Епархији темишварској;
10. издаје за Епархију темишварску прописе у црквено-брачним пословима;
11. доноси за Епархију темишварску правила за живот манастирског и придворног монаштва;
12. прописује за Епархију темишварску упутства за исповедничку службу;
13. бира епархијског архијереја за Епархију темишварску;
14. разматра и одобрава предложене измене и допуне овога Статута.

16.3

У Епархији темишварској врши следеће судске функције:

суди и одређује:
(а) несугласице између архијереја Епархије темишварске и Светог архијерејског синода;
(б) несугласице између архијереја и патријарха.

16.4

Разматра следеће судске одлуке:

1. све предмете о којима је Свети архијерејски синод судио на тражњу архијереја Епархије темишварске;
2. ублажава, по молби осуђеног и на образложени предлог архијереја Епархије темишварске, казне изречене, пре њиховог извршења, и то: на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина и искључење из црквене заједнице.

16.5

Све одлуке Светог архијерејског сабора су коначне и на њих нема призива.

17. Свети архијерејски синод СПЦ

17.1

Свети архијерејски синод је највиша извршна и надзорна и судска власт у Цркви. Поред извршне, надзорне и судске власти, прописане у Уставу Српске православне цркве, у Епархији темишварској Свети архијерејски синод врши следеће извршне и надзорне функције, обавезне за Епархију темишварску:

(1) доноси за Епархију темишварску одлуке да брани и чува чистоту учења Православне цркве о вери и моралу; сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје;
(2) води рачуна да се свете тајне најтачније врше и одржава благољепије, правилност и једнообразност у вршењу црквеног богослужења, дајући кроз епархијског архијереја упутства Епархији темишварској;
(3) даје објашњења о прописима донетим од стране Светог архијерејског сабора у спорним питањима о црквеном браку и штити светињу црквеног брака дајући обавезна упутства о истима Епархији темишварској преко епархијског архијереја;
(4) води надзор над радом архијереја Епархије темишварске;
(5) води бригу о раду и поставља администратора за Епархију темишварску у случају да је место упражњено, тј. да је епархија удова;
(6) даје чин архимандрита и напрсни крст протојерејима на писмено образложење архијереја Епархије темишварске; (одлука измењена на Сабору СПЦ)
(7) позива архијереја Епархије темишварске на заседање Светог архијерејског сабора;
(8) расправља све сукобе о надлежности црквено-јерархијских власти у колико овим Статутом није другачије одређено у односу на Епархију темишварску;
(9) коначно решава о оснивању, спајању и раздруживању манастира у Епархији темишварској.

17.2

У Епархији темишварској, Свети архијерејски синод врши следеће судске функције:

(1) суди и одређује:
(а) несугласице између архијереја Епархије темишварске и других архијереја;
(б) канонске кривице архијереја Епархије темишварске;
(2) разматра следеће судске одлуке:
(а) пресуде по дисциплинским преступима вероучитеља у Епархији темишварској;
(б) пресуде епархијског црквеног суда Епархије темишварске.

17.3

Све одлуке Светог архијерејског синода у својој надлежности: канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и уређење Цркве, коначне су и обавезне.

17.4

Пресуда Светог архијерејског синода из прве инстанце, на захтев окривљеног, може бити послата Светом архијерејском сабору на поновно разматрање. Одлуке у последњој инстанци, Светог архијерејског синода су коначне и обавезне и на њих нема права жалбе.

D. ЕПАРХИЈСКА ТЕЛА

18. Епархијски архијереј

18.1

Епархијског архијереја Српске православне Епархије темишварске бира Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, а посвећује га патријарх српски.

18.2

Епархијски архијереј је поглавар своје Епархије. Он управља и руководи целокупним животом Епархије у сваком погледу, уз сарадњу свештенства и верника кроз епархијски црквени суд, епархијски управни одбор и епархијски савет.

18.3

Сва црквена тела и органи епархије су подчињени епархијском архијереју.

18.4

Актом свог архијерејског посвећивања и канонског именовања за одређену Епархију и у сагласности са учењем и прописима Српске православне цркве, епархијски архијереј има пуну архијерејску власт у својој епархији у питању вере, морала, богослужења и архипастирског управљања.

18.5

Права и дужности архијереја Епархије темишварске су регулисана црквеним канонима, правилима апостолских и васељенских сабора. Сем ових, епархијски архијереј по својој надлежности:

1. учи и просвећује свештенство и народ у Епархији својом речју, делом и архипастирским посланицама и врши надзор над црквеном просветом у својој епархији;
2. чува, брани и одржава у народу православну веру сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске православне цркве;
3. поучава и подстиче свештенство и народ у оснивању верско-добротворних, духовно-просветних, патриотских (родољубивих) и осталих корисних установа, за унапређење вере и морала у народу;
4. стара се за редовно и правилно богослужење и уопште о црквеном поретку;
5. брине да се цркве и манастири снабдевају светим антиминсима, светим миром, свештеним одеждама, утварима и богослужбеним књигама, и да се подмирују правилно и на време све друге потребе Цркве;
6. одређује да се богослужења врше за време црквених, народних и државних празника;
7. даје благослов да се подижу цркве, капеле и гробља и настоји да се одржавају у добром стању. Прегледа и одобрава архитектонске планове за цркве и црквене зграде;
8. брине се за црквену уметност, црквене уметничке споменике, старине и црквене музеје у Епархији;
9. освећује цркве;
10. рукополаже достојна лица у свештенички чин, упућује их на дужност и даје им грамату о томе;
11. предлаже Светом архијерејском синоду за одликовање свештена лица, која се истичу примерним животом и црквено-пастирским и вероучитељским радом, и сам их одликује оним што је у његовој надлежности;
12. одређује свог заменика у свим епархијским пословима и разрешава га и о томе извештава Свети архијерејски синод;
13. именује епархијске проповеднике и исповеднике за свештенство епархије;
14. одређује способна лица за вероучитеље у школама у својој Епархији и води надзор над њиховим радом;
15. даје, на предлог манастирских настојатеља, благослов лицима за ступање у монашки чин;
16. даје благослов и разрешење у црквенобрачним и другим пословима по прописима светих канона и одлукама Светог архијерејског сабора;
17. суди за мање (дисциплинске) кривице, световним и свештеним лицима оба реда, и кажњава за та дела: опоменом, укором, епитимијом до 15 дана и забраном свештенодејства до месец дана, а вернима још изриче казне привременог лишења појединих права или почасти у Цркви. За веће кривице предаје их епархијском црквеном суду. Све ове одлуке су извршне;
18. ублажава казне коначно изречене од стране епархијског црквеног суда и то до половине досуђене казне;
19. одлучује од свештенодејства свештена лица оптужена за кривице и именује њихове заменике;
20. даје свештеним лицима и службеницима Епархије одсуства;
21. одређује заменике одсутним и оболелим манастирским настојатељима, архијерејским намесницима и парохијским свештеницима;
22. води надзор над радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у својој епархији;
23. води врховни надзор над радом и животом у црквеним заводима (фондацијама) у епархији;
24. врши канонске посете по црквеним правилима;
25. изврашва уредно све наредбе, решења и одлуке Светога архијерејског сабора и Светога архијерејског синода;
26. стара се, уз помоћ епархијског црквеног суда и епархијског управног одбора, да сва црквена надлештва и органи у Епархији обављају своје дужности савесно и правилно и да се сви послови извршавају по црквеним прописима и правилима;
27. подноси са својим предлозима Светом архијерејском сабору годишњи извештај о свом архипастирском раду, и уопште о стању у својој Епархији;
28. разматра и ревидира одлуке епархијског савета, архијерејских намесника, парохијских црквено-општинских одбора;
29. разматра и одобрава правила кола српских сестара и помоћних тела у парохијама и црквеним општинама;
30. обуставља извршења одлука епархијских тела и органа, која нису у сагласности са начелима и учењем Православне цркве, древних канона, Устава Српске православне цркве, овог Статута или са битним интересима Цркве. Такву одлуку враћа на поновно разматрање телу које ју је донело. Ако би епархијско тело донело исту одлуку, упућује дотични предмет Светом архијерејском синоду на коначну одлуку;
31. у сагласности са епархијским црквеним судом и епархијским управним одбором оснива нова намесништва, црквене општине и парохије;
32. одржава односе са другим православним и хришћанским црквама у Румунији;
33. поставља уредника својих издања и даје правац званичних и осталих публикација Епархије темишварске;
34. поставља потпредседника епархијског управног одбора, секретара, благајника и друго потребно особље;
35. чува и брани, у Епархији темишварској, чистоту учења Православне цркве о вери и моралу, сузбијајући сва нетачна учења, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје;
36. одобрава превод Светог писма за Епархију темишварску;
37. даје упутства за израду црквених утвари, одежди и других црквених потреба;
38. стара се о чувању светиња, икона и осталих светих предмета.

18.6

Место епархијског архијереја упражњава се смрћу, добровољним одласком у пензију, лекарским доказаном немоћи, премештајем по сопственом тражењу или смењивањем на основу канонске кривице, по пресуди.

18.7

Упражњеном Епархијом управља администратор кога именује Свети архијерејски синод СПЦ.

18.8

Док је епископска столица упражњена, може администратор започети и вршити све послове који би се тицали епархијске организације и може вршити све промене у пословима који су за време управљања бившег епархијског архијереја или администратора били започети.

18.9

Чим се, ма којим начином, упразни Епархија, епархијски црквени суд одређује комисију од три лица која ће по инвентару прегледати и примити имовину и ствари Епархије. Копију инвентара доставиће Светом архијерејском синоду.

18.10

Сва, по инвентару, примљена покретна и непокретна имовина Епархије предаје се администратору или новопостављеном епархијском архијереју.

18.11

Епархија темишварска је дужна да епархијском архијереју или администратору обезбеди резиденцију, послугу, покућство и одговарајуће финансијске принадлежности.

19. Епархијски црквени суд

19.1

Епархијски црквени суд је орган епархијског архијереја, за црквено судство по предметима вере, морала и црквених прописа и правила.

19.2

Епархијски архијереј је председник епархијског црквеног суда. Он може овластити свог заменика или другог свештеника, као свог заменика, да председава уместо њега.

19.3

Када архијереј председава, архијерејски заменик може учествовати (у суђењу) као члан суда.

19.4

Црквени суд чине:

1. председник
2. два члана који имају и своје заменике.

19.5

Епархијски архијереј именује, од свештених лица црквеносудског тужиоца, и секретара. Он, такође поставља потребан број административног особља.

19.6

Епархијски архијереј поставља и отпушта све чланове црквеног суда и обавештава Свети архијерејски синод о њиховом постављању и разрешењу.

19.7

Чланови суда и њихови заменици, као и секретар суда постављају се из редова свештенства, са завршеном богословском школом и са најмање десет година служења у судској, црквено-просветној, парохијској и црквено-административној служби. Првенство се даје кандидатима са вишим теолошким образовањем и по могућности са правним образовањем.

19.8

Ако у било које време Епархија темишварска нема довољно свештених лица са одговарајућим квалификацијама, архијереј или администатор Епархије темишварске ће уредити да црквени суд друге Епархије услужи његове судске потребе.

19.9

Чланови епархијског црквеног суда, њихови заменици и секретар не могу бити ни међусобно, ни са председником у сродству по крви до четвртог степена закључно, а по тазбини и крштењу, до другог степена, закључно.

19.10

Црквени суд доноси пуноважне одлуке у већу састављеном од председника, односно, његовог заменика, два члана и секретара или писара.

19.11

Епархијски црквени суд доноси одлуке већином гласова. Члан суда који се не сложи са донетом одлуком има права ставити своје писмено образложено мишљење. Одвојена мишљења не достављају се парничким странкама.

19.12

Чланови епархијског црквеног суда дају свој глас при одлучивању потпуно независно, управљајући се у томе по својој савести, а према канонско-законским одредбама.

19.13

Гласање почиње од најмлађег по чину члана суда. Ако су оба члана сагласна, епархијски архијереј, ако и он ту одлуку прихвата, не гласа. Ако се не сложи са одлуком двојице чланова суда има право вета. У том случају, предмет се подноси Светом архијерејском синоду СПЦ на разматрање и коначну одлуку.

19.14

Чланове суда замењују заменици, а по потреби и секретар црквеног суда.

19.15

Члан епархијског црквеног суда који је лично заинтересован, или који је учествовао у ислеђењу предмета, не може судити.

19.16

Епархијски суд решава о изузећу чланова суда на основу тачке 19.15. У том случају архијерејски заменик или секретар замењује изузетог члана суда.

19.17

Ако се тражи изузеће више од једног члана, о изузећу решава Велики црквени суд СПЦ.

19.18

Све одлуке епархијског црквеног суда, донесене на седницама у којима није председавао епархијски архијереј, подносе се њему на сагласност. Ако се архијереј не сложи са одлуком, он може да упути предмет суду на поновно разматрање. Ако епархијски црквени суд остане при својој одлуци, архијереј може предмет са својим образложењем, да достави Светом архијерејском синоду СПЦ на коначну одлуку. Извршење одлуке епархијског црквеног суда се одлаже до одлуке Светог архијерејског синода.

19.19

Одлуке донесене на седницама црквеног суда, заводе се у записник суда. Сви чланови суда који су узели учешћа у суђењу и секретар, подписују записник. Решења и пресуде подписују председник и секретар и прослеђују одлуку заинтересованим.

19.20

Председавајући распоређује за рад све приспеле предмете упућене суду. Он отвара и закључује седнице и руководи пословима при расправљању и суђењу. Он се стара (осигурава) да сви предмети пред судом буду завршени у одговарајућем времену.

19.21

По свим предметима администрације црквених, канонских, јерархијских и правних послова, епархијски суд ради по упутствима епархијског архијереја и то:

1. надгледа, по упутствима архијереја, парохијско свештенство, парохијске канцеларије и архијерејска намесништва;
2. саопштава и извршава одлуке виших црквених судских власти;
3. помаже епархијском архијереју у свим пословима епархијске управе и извршава његова наређења у пословима који спадају у његову надлежност;
4. води бригу о инвентару Епископије у случајевима премештаја, пензионисања или смрти епархијског архијереја;
5. доноси одлуку о променама у црквеним матичним књигама;
6. именује, у сарадњи са епархијским управним одбором, правног заступника Епархије.

19.22

По кривицама свештеничким и верних, епархијски архијереј, пошто изврши разматрање завршног извиђања, доноси своју одлуку ако нађе да дело долази у круг његове надлежности. У колико је предмет изван његове надлежности, он предаје предмет епархијском црквеном суду на поступак.

19.23

Као судски орган, црквени суд:

1. суди кривице свештенства оба реда;
2. суди кривице верних које повлаче искључење из црквене заједнице, на извесно време или коначно;
3. суди спорове о ваљаности, поништењу и разводу црквеног брака (види: 34.26);
4. решава сукобе између свештеника, као и спорове због парохијског прихода и због покретног и непокретног црквеног имања које је свештенству одређено на уживање.

19.24

Сви црквени органи и институције у Епархији темишварској као и сви верници подпадају под надлежност епархијског црквеног суда и морају се покоравати његовим одлукама.

19.25

Све одлуке епархијског црквеног суда су коначне и обавезне и морају се извршити од стране црквених органа, осим:

1. уложене жалбе Светом архијерејском синоду СПЦ, преко надлежног суда, у року од 14 дана по пријему пресуде;
2. ако је донета одлука о искључењу, или ако суд донесе одлуку о рашчињењу свештеника, или га стави под сталну забрану свештенодејства, пресуда мора бити потврђена од стране Светог архијерејског синода;
3. Епархијски архијереј, ако сматра сходним, може казну изречену од епархијског црквеног суда да ублажи до једне половине изречене судске пресуде.

20. Епархијски савет

20.1

У епархијски савет улазе:

1. епархијски архијереј или његов заменик;
2. два члана епархијског црквеног суда;
3. један члан монашког реда;
4. по једно свештено и једно световно лице из сваког намесништва;
5. пет световних лица које именује епархијски архијереј у споразуму са црквеним судом и епархијским управним одбором.

20.2

Чланове свештенике и њихове заменике предлаже епархијски архијереј Светом архијерејском синоду који их именује.

20.3

Чланове световна лица и њихове заменике поставља Патријаршијски управни одбор на предлог надлежног архијереја.

20.4

Чланови епархијског савета бирају се на шест година. Чланови не могу бити бирани више од два пута узастопце.

20.5

Председник епархијског савета је епархијски архијереј. У његовом одсуству председава архијерејски заменик. Ако архијереј привремено изађе са седнице, подпредседник епархијског савета председава до архијерејева повратка.

20.6

Архијереј именује свештено лице за секретара епархијског савета.

20.7

Епархијски архијереј поставља подпредседника, из средине чланова савета. За поједина питања епархијски савет може тражити мишљење стручних лица која нису чланови епархијског савета. Такво лице нема право гласа на седницама савета.

20.8

Ако се једно место упразни за време трајања мандата, епархијски архијереј ће поставити новог члана из редова заменика.

20.9

Епархијски архијереј сазива епархијски савет на редовно заседање у седишту Епархије једном годишње и ванредно по потреби и на сходном месту.

20.10

Кворум епархијског савета чине председник и већина чланова савета. Одлуке се доносе већином гласова. У случају подједнаких гласова, председавајући има одлучујући глас.

20.11

Епархијски архијереј, обуставља извршење одлуке епархијског савета, које нису у сагласности са начелима и учењем Православне цркве, древних канона, Устава Српске православне цркве, овог Статута или са битним интересима Цркве. Такву одлуку враћа на поновно разматрање савету. Ако се не би ни тада могао постићи споразум, упућује дотични предмет Светом архијерејском синоду на коначну одлуку.

20.12

Записник седнице савета подписује председник, секретар и два оверивача која изабере епархијски савет из своје средине.

20.13

Ако члан савета не може да присуствује седници, он је дужан да о томе обавести Епархијског архијереја који ће место њега позвати члана заменика на место њега.

20.14

Ако члан савета или заменик занемари своје дужности и без оправданих разлога, не присуствује на два заседања, савет ће, његово место ће бити попуњено овим Статутом предвиђеним начином избора.

20.15

Сви чланови епархијског савета изузев свештеника, на првом свом заседању полажу следећу заклетву:

„Ја (име и презиме), заклињем се Свемогућем Богу да ћу бити веран светој православној Цркви, да ћу се светих канона, Црквеног устава и осталих црквених уредаба, савесно придржавати, да ћу своје дужности тачно вршити, службене тајне чувати и увек интересе Српске православне цркве бранити и заступати. Како ја ово чинио, тако мени Бог помогао и овога и онога света.“

20.16

Епархијски савет врши следеће послове:

1. стара се о средствима за подмирење материјалних потреба Епархије;
2. доноси годишњи финансијски извештај и епархијски буџет, и шаље их Патријаршијском управном одбору на одобрење;
3. предлаже о куповини, задужењу и продаји епархијске непокретне имовине и подноси ове предлоге Патријаршијском управном одбору на коначно одобрење;
4. оснива, располаже и управља епархијским добрима, фондовима и другим корисним установама. Води регистар свих епархијских фондова;
5. прима и одобрава годишње финансијске извештаје и буџете црквених општина и манастира;
6. са епархијским архијерејем и уз помоћ епархијског црквеног суда и архијерејских намесника, прегледа рад црквених општина и њихових помоћних тела, како би оне извршавале своје дужности у складу са Уставом Српске православне цркве, овим Статутом и учењем Цркве;
7. води надзор над оним добрима, фондовима и задужбинама, које су поверене на управу и руковање црквеним општимана, манастирима и парохијама;
8. одржава инвентар свог црквеног власништва у Епархији и пази да су сва непокретна имања, што се тиче власништва, правилно регистрована и осигурана; чува копије свих тапија, докумената о инкорпорацији, правила и документа осигурања свих црквених општина, манастира и парохија;
9. разрезује по црквеним општинама суму за мисијске сврхе;
10. разрезује по црквеним општинама суму за манастире;
11. одобрава правила нижих црквених тела;
12. одлучује о покретању, престанку и поравнању парница и даје упутства епархијском правном саветнику у том погледу;

21. Епархијски управни одбор

21.1

Епархијски управни одбор је извршни орган епархијског савета.

21.2

Епархијски управни одбор сачињавају:

1. Епархијски архијереј,
2. Два члана наименована од стране епархијског архијереја.

21.3

Чланови епархијског управног одбора бирају се на три године.

21.4

Председник епархијског управног одбора је епархијски архијереј.

21.5

Епархијски архијереј сазива седнице епархијског управног одбора по потреби.

21.6

Ако члан не може да присуствује седници, он мора благовремено известити архијереја који ће позвати заменика.

21.7

Кворум епархијског управног одбора чине председник и половина чланова одбора.

21.8

Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова. У случају подједнаких гласова председавајући има одлучујући глас.

21.9

Записник седнице епархијског управног одбора подписује председник и секретар.

21.10

Предмети хитне природе који не трпе одлагање, решавају се президијално. Председник се може саветовати са члановима епархијског управног одбора преко телефона (или других медија). Одлуке донесене у председништву и одлуке „преко телефона“ подносе се на допунско одобрење епархијском управном одбору на његовом првом заседању.

21.11

Епархијски управни одбор обавља следеће послове:

1. саставља годишњи финансијски извештај и нацрт епархијског буџета и дневни ред епархијског савета и подноси их епархијском савету;
2. надзире финансијски рад црквених општина и даје им потребне инструкције за рад;
3. прегледа буџете и годишње финансијске извештаје црквених општина, парохија и манастира и извештава о томе епархијски савет;
4. разматра приговоре поводом избора управних одбора црквених општина, кад су такве жалбе, од стране епархијског архијереја, достављене епархијском управном одбору на решење;
5. именује поверенике за парохије;
6. разматра спорове у црквеним општинама и даје потребна упутства за решење истих;
7. разрешава дужности одборе црквених општина ако одбори не раде у сагласности са учењем и поретком Цркве и поставља на управу привремено поверенство;
8. даје по потреби упутства цркеним одборима за рад. Ако сматра потребним шаље им представника са упутствима за рад;
9. одобрава одлуке црквених општина по предмету куповине и продаје, задужења и градње на црквеним имањима;
10. надзирава све црквене органе у Епархији у вршењу њихових дужности и у ту сврху упућује по потреби своје изасланике са потребним упутствима;
11. врши надзор над оним добрима и задужбинама које су поверене на управу и руковање црквеним општинама, парохијама, манастирима, и другим телима;
12. води инвентар свег црквеног власништва у Епархији, и чува архиве свих легалних докумената, правила, докумената о осигурању и других важних докумената;
13. одобрава одлуке црквених општина, парохија и манастира у погледу покретања, престанка или поравнања парница;
14. одобрава подизање свих других зграда;
15. у договору са архијерејем, а у консултацији са црквеним судом, именује, према потреби, епархијског адвоката;
16. проучава жалбе у вези расправа по питањима финансијског управљања црквених општина, парохија, манастира и других тела;
17. обавештава епархијски савет о своме раду;
18. извршава и објављује одлуке и упутства епархијског савета;
19. одобрава одлуке о отуђивању и задуживању манастирских имања;
20. доноси одлуку о суспендовању чланова управног одбора црквених општина, на предлог надлежног пароха и са мишљењем надлежног архијерејског намесника или по својој одлуци;
21. одлучује у име епархијског савета о предметима који захтевају решење између редовних седница савета и подноси исте епархијском савету на одобрење.

21.12

Епархијски архијереј обуставља извршења одлуке епархијског управног одбора, које нису у сагласности са начелима и учењем православне цркве, древних канона, Устава СПЦ, овог Статута или са битним интересима Цркве. Такву одлуку враћа на поновно разматрање одбору. Ако епархијски управни одбор поново донесе исту одлуку, упућује дотични предмет епархијском савету на разматрање, а по том, ако је потребно, Светом архијерејском синоду на коначну одлуку.

21.13

Епархијски архијереј може у случајевима потребе за важне епархијске послове сазвати епархијски црквени суд и епархијски управни одбор у заједничку седницу ради саветовања и решавања.

22. Aрхијерејски намесник

22.1

Архијерејског намесника поставља и разрешава епархијски архијереј.

22.2

Архијерејски намесник може бити оно свештено лице које је:

1. редовно свршило средњу или вишу богословску школу;
2. показало се ревносним у вршењу парохијске и друге црквене службе;
3. провело најмање 10 година у парохијској или некој другој црквеној служби, а ако је са вишом богословском спремом, најмање 5 година.

22.3

Положај архијерејског намесника је почасни. За ванредне издатке у вођењу администрације, архијерејском намеснику може се одредити у епархијском буџету годишња награда.

22.4

Путне трошкове архијерејских намесника плаћају црквене општине његовог намесништва.

22.5

Архијерејском намеснику може се поставити помоћник, свештено лице, које му по потреби, помаже у свим намесничким и административним пословима. Помоћнике поставља и разрешава епархијски архијереј.

22.6

Архијерејски намесник врши следеће послове:

1. надгледа свештенство у свом намесништву, да ли оно, својим правилним и редовним проповедима, доприноси религиозно-моралном образовању и васпитању верних и својим општим понашањем доприноси чистоти и снажењу православне вере;
2. надгледа, утврђује и негује добре обичаје и обавештава епархијског архијереја о лошим навикама и пороцима у народу;
3. даје предолге епархијском архијереју за организовање црквено-добротоворних и духовно-просветних установа;
4. стара се о правилном и редовном богослужењу;
5. стара се да се храмови правилно снабдевају потребним стварима и утварима, а парохијске канцеларије званичним књигама одн. штампом;
6. надгледа свештенство у вршењу њихових дужности;
7. уклања сваки неспоразум међу свештеницима, расправља мање несугласице међу њима и мири их, а веће доставља епархијском архијереју на решење;
8. обилази редовно, најмање једанпут у години, све парохије и црквене општине у свом намесништву и прегледа њихов рад и стање у архиви;
9. по наређењу епархијског архијереја, чини извиђање у дисциплинским и кривичним предметима и управним пословима свештенства, црквених општина, парохијских канцеларија и одбора, као и појединаца;
10. извршава и саопштава све одлуке, решења и наредбе епархијског архијереја и епархијских власти подручним црквеним јединицама и свештенству;
11. даје подручним свештеницима одсуство до 7 дана у години, о чему извештава епархијског архијереја, а молбе за дужа одсуства спроводи са својим мишљењем епархијском архијереју;
12. одређује привремене заменике одсутним, оболелим и умрлим парохијским свештеницима до даљег наређења епархијског архијереја;
13. по своме нахођењу и по захтеву свештенства, а са предходним одобрењем епархијског архијереја, сазива свештенство на братски састанак;
14. подноси годишњи извештај са својим мишљењем и предлозима епархијском архијереју и епархијском савету, о стању цркава и црквено-пастирском раду свештеника, као и о своме сопственом раду;
15. припрема распоред великопосних богослужења (пређеосвећених литургија) и доставља га епархијском архијереју на одобрење.

22.7

Архијерејски намесник може одсуствовати од своје дужности само са знањем и одобрењем надлежног архијереја, који му у том случају одређује заменика.

23. Парохијски свештеник

23.1

Парохијски свештеник је канонски рукоположено мушко лице постављено од епархијског архијереја на неку парохију. Он је глава парохије и црквене општине. По црквеном учењу он је духовни отац и учитељ стада и врши литургијски обред установљен Црквом.

23.2

Парохијски свештеник живи у својој парохији и не може живети ван ње, сем по одобрењу епархијског архијереја.

23.3

Парохијски свештеник, постављен на парохију или црквену општину, не може имати други привремени или стални посао сем службе у Цркви, без одобрења надлежног епархијског архијереја.

23.4

Парохијски свештеник је привремен или сталан.

23.5

За сталног парохијског свештеника поставља са свештено лице које је провело у свештеничком или ђаконском чину најмање 3 године, положио практични испит или је од овога ослобођено, од стране архијереја.

23.6

За привременог парохијског свештеника може бити постављено лице које је свршило вишу или средњу богословску школу и које нема никаквих канонских сметњи за свештенички чин.

23.7

Епархијски архијереј поставља привременог свештеника на парохију декретом, где то прилике, по оцени архијереја, захтевају. Архијереј, по потреби службе, може одстранити или заменити свештеника у свако доба.

23.8

Стални свештеник се именује или поставља од стране епархијског архијереја.

23.9

Стални свештеник може бити уклоњен са парохије само од стране епархијског архијереја, на молбу свештеника, његовом оставком или пресудом епархијског црквеног суда.

23.10

Где има више свештеника при једном храму, епархијски архијереј једнога од њих поставља за старешину цркве који је одговоран за поредак у цркви и канцеларији.

23.11

Епархијски архијереј може до пресуде црквеног суда, суспендовати сваког свештеника, ако за то постоје разлози. Предмети ове врсте имају се сматрати хитним и црквени суд је дужан решити их у току од године дана.

23.12

Суспендовани свештеник прима половину своје редовне плате, а остатак се исплаћује заменику.

23.13

Место парохијског свештеника се упражњује:

1. смрћу;
2. у случају сталног свештеника, премештајем по молби или одлуком Црквеног суда;
3. у случају привременог свештеника, одлуком епархијског архијереја;
4. губљењем положаја на основу пресуде;
5. редовном оставком на положај.

23.14

Свештеник не може без дозволе свога епархијског архијереја напустити своју парохијску дужност. Дужан је да обавести црквену општину, најмање један месец унапред, о свом намераваном напуштању. Црквена општина не може отпустити свог свештеника нити довести другог на његово место.

23.15

Свештеник је дужан да пре напуштања парохије преда у исправном стању свом наследнику, или како одреди епархијски архијереј, црквене матице и друге парохијске црквене књиге и црквени инвентар којим је руковао.

23.16

Парохијски свештеник је у погледу свога рада под непосредном контролом свога епархијског архијереја, који тај надзор врши лично, преко архијерејског намесника или епархијског црквеног суда. Свештеник одговара за свој рад искључиво епархијском архијереју.

23.17

Све жалбе и тужбе црквене општине и појединаца, против парохијског свештеника, као и свештеника против црквене општине, морају се доставити епархијском архијереју на разматрање. Он, према своме нахођењу, решава сам или предмет предаје црквеном суду на поступак.

23.18

Парохијски свештеник не сме без дозволе надлежног свештеника, или пак наређења епархијског архијереја у ванредним случајевима, вршити обреде у туђој парохији.

23.19

Црквена општина, пак, са своје стране, не сме дозволити ни једном своме члану, да са стране самовољно доводи свештеника ради вршења свештених обреда. Прекршај овог правила може да повуче казну искључења из чланства црквене општине и дисциплински поступак епархијског црквеног суда.

23.20

Дужности парохијског свештеника су следеће:

1. да служи свету литургију и остала богослужења;
2. да редовно проповеда Слово Божије и поучава своје парохијане у храму и на сваком другом погодном месту;
3. да својим личним и породичним животом служи својим парохијанима за пример;
4. да ревносно похађа болесне у домовима и болницама и пружа им душевну утеху и свете тајне;
5. да води матичне књиге, домовни протокол, летопис парохије, и црквени инвентар;
6. да се стара о благољепију, реду и чистоћи храма;
7. да води бригу о црквеној библиотеци;
8. да издаје изводе у законској форми са парохијским печатом;
9. да учествује у раду црквене општине, управног одбора и подручних организација и даје им потребна упутства за рад;
10. поставља и отпушта црквењаке и појце, упућује их, руководи и надзире у њиховој служби;
11. да надгледа рад свих који служе у цркви, како би света богослужења била вршена достојанствено и побожно;
12. да подноси годишњи извештај о своме раду надлежном архијереју;
13. да подстиче изградњу зграда потребних црквеној општини;
14. да се стара о напредовању црквене општине;
15. да управља целокупним парохијским просветним програмом. У овом раду помаже му црквеноопштинско особље које именује архијереј на предлог пароха. Упутства о извођењу хиршћанско-просветног програма налазе се у „Правилнику о хришћанској просвети“ издатог од епархијског савета.

23.21

Принадлежности пароха су следеће:

1. месечна плата и бенефиције, његов минимум биће истоветан оном, који је одређен од стране епархијског управног одбора;
2. одговарајући смештај са огревом, осветлењем, водом и службеном употребом телефона и медија или пак одговарајућа накнада у новцу;
3. две трећине доприноса за пензијско осигурање, потпуно здравствено осигурање за њега и чланове његове породице (децу док су малолетна одн. док се редовно школују, закључно са 23. годином старости детета), као и инвалидске бенефиције;
4. одговарајући додатак на име аутомобилских трошкова и службених путовања;
5. приходи са целивајуће иконе и плаштанице;
6. плаћен годишњи одмор за активне свештенике у цркви, и то:
(а) две недеље годишњег одмора од прве до пете године свештеничке службе;
(б) три недеље годишњег одмора од шесте до петнаесте године службе;
(в) четири недеље годишњег одмора од шеснаесте године службе и даље.

23.22

Црквена општина не може смањивати приходе, тј. принадлежности свештеника, без дозволе епархијског архијереја и епархијског управног одбора.

23.23

У случају болести, парохијски свештеник прима своје редовне принадлежности све док инвалидско осигурање не преузме обавезу. Заменика у току болести одређује епархијски архијереј, а плаћа га црквена општина.

23.24

У случају смрти парохијског свештеника, црквена општина исплатиће његовој породици двомесечне принадлежности. Црквена општина не може отказати стан породици умрлог свештеника најмање 2 месеца од дана смрти.

23.25

Сваки свештеник је обавезан да буде члан свештеничког пензијског фонда и пензијског осигурања, у сагласности са одредбама реченог програма, у колико такав фонд постоји при Епархији.

23.26

Наплата за главне парохијске обреде (венчање, погреб, парастос и др.), одредиће црквена општина у своме правилнику према приликама у парохији. Који део, пак, од ових наплата припада парохијском свештенику регулисаће свака црквена општина у сагласности са парохом.

23.27

Парохијски свештеник не може без знања епархијског архијереја и без дозволе архијерејског намесника одсуствовати са парохије више од 2 узастопна дана.

23.28

Парохијски свештеник може одсуствовати са парохије само са дозволом епархијског архијереја. За одсуство од недеље дана налази себи заменика, првенствено међу српским свештеницима. У случају дужег одсуства обраћа се архијереју за заменика. Даља питања по овој ствари, свештеници су обавезни да узајамно регулишу у духу прописа СПЦ.

24. Ђакон

24.1

Ђакони су она мушка лица која су рукоположена на степен ђакона и постављена од епархијског архијереја на одређену службу у Цркви.

24.2

Ђакона може имати свака парохија или црквена општина. Обавезно имају ђакона епископске катедрале и оне цркве за које то одреде надлежне епархијске власти.

24.3

Ђакони су обавезни да помажу пароху у вођењу црквене администрације и подчињени су своме пароху по свештеничком чину.

24.4

Ђакона поставља и разрешава дужности епархијски архијереј, на исти начин као и привремене свештенике.

24.5

Године проведене у ђаконској служби признају се као године проведене у свештеничкој служби.

24.6

Принадлежности ђакона одређује епархијски архијереј.

24.7

Поред принадлежности ђакони примају и део од црквених обреда, као и пароси.

25. Парохија

25.1

Парохија је организована верска заједница православних лица на подручју одређене територије и стоји под духовним руководством парохијског свештеника. То је духовна заједница особа здружених у вери у Христа, у молитви, у светим тајнама, у хришћанској науци и у црквеном поретку. Циљ заједнице је да верници помажу једно друго, подстичући на спасење кроз учествовање у светим тајнама, мисионарском раду, примерном хришћанском животу и добрим хришћанским делима.

25.2

Верници цркве припадају оној парохији на чијој територији станују.

25.3

Нове парохије се оснивају на следећи начин:

1. српски православни верници који желе да организују парохију морају прво поднети подписану молбу епархијском архијереју за дозволу за оснивање;
2. молба мора пружити довољно доказа архијереју да се парохија може самостално издржавати у том месту;
3. по пријему молбе, архијереј или његов представник, испитаће могућности и услове и донети одлуку да ли постоји довољан број верника и материјалне могућности за формирање нове парохије;
4. ако архијереј дозволи организовање парохије, он ће јој издати црквену повељу и именовати свештеника да служи у парохији.

25.4

Парохија има надлештво са посебним својим матицама, протоколима и осталим прописаним књигама и свој печат.

25.5

Парохијски печат чува парохијски свештеник и сва документа се издају под печатом. Да би се очувала тајност црквених докумената свештеник је обавезан једино да стави на увид јерархијским властима или дотичном појединцу.

25.6

Парохијски свештеник дужан је да води домовник свих фамилија у његовој парохији са следећим подацима који се тичу сваког парохијана:

1. крштено и породично име;
2. занимање;
3. дан и место крштења;
4. дан и место венчања;
5. потпуни породични подаци, жена и деца;
6. датум пријема у парохију;
7. крсна слава;
8. адреса и број телефона и медија;
9. дан и година смрти.

25.7

Парохијанин је верник Српске православне цркве који станује на територији парохије и који је регистрован у домовнику фамилија чуваног код парохијског свештеника. Парохијанин живи по учењу Православне цркве, покорава се дисциплини и правилима Цркве и редовно потпомаже своју парохију.

25.8

Када парохијанин прелази из једне парохије у другу, парохијски свештеник (парох) ће му предати уврење о преласку, потписано од његовог (или њеног) пароха, са свим подацима, који се предају пароху нове парохије.

25.9

Поверенство поставља епархијски архијереј и кроз парохијског свештеника је директно одговорно епархијском архијереју за управљање парохијом.

25.10

Власништвом парохије управља црквено-општински одбор или поверенство, по правилима овог Статута.

25.11

Парохија има своју парохијску цркву. Више парохија могу имати једну заједничку цркву. Ако у једној парохији има више цркава, само је једна парохијска, а остале су филијалне.

25.12

Епархијски архијереј, у споразуму са епархијским црквеним судом и епархијским управним одбором доноси одлуке о образовању нових и укидању и регулисању постојећих парохија. О овоме извештава Свети архијерејски синод СПЦ.

25.13

У случају да је парохија угашена, епархијски архијереј и епархијски савет могу да огласе парохију угашеном.

25.14

Власништво угашене парохије прелази на Епархију.

25.15

Црква и друге зграде које сачињавају парохијску имовину употребљаваће се у службу верских, просветних, рекреационих и добротворних потреба парохије. Парохијском имовином се управља и рукује сагласно са Статутом.

26. Црквена општина (ранији назив: црквено-школска општина)

26.1

Црквена општина је организована религијска заједница парохијана на челу са свештеником, на одређеном подручју. Њом управљају њени чланови који су примљени у пуноправно чланство по овом Статуту.

26.2

Црквену општину сачињава једна или више парохија.

26.3

Услови за организовање нових црквених општина су:

1. молба епархијском архијереју потписана од најмање 40 бројева српско-православних породица, које желе стварање црквене општине;
2. епархијски архијереј и епархијски управни одбор могу према свом нахођењу, одобрити молбу са мање од 40 породица;
3. уз молбу се прилаже предлог буџета и доказ о изворима прихода којима ће се издржавати и унапређивати црквена општина.

26.4

Епархијски архијереј, у сагласности са епархијским црквеним судом и епархијским управним одбором одобрава оснивање нових црквених општина и одређује услове.

26.5

Епархијски архијереј ће, по оснивању, издати повељу у којој ће означити границе црквене општине.

26.6

Овај Статут је основни устав сваке црквене општине.

26.7

Црквено-општинску имовину представља без разлике сва имовина у опште, као и имовина појединих фондова, завода и установа, која су општине стекле из својих средстава или добиле на поклон. Црквено-општинска имовина служи за црквене, верско-просветне и добротворне сврхе дотичних општина.

26.8

Непосредно управљање имовином црквене општине припада црквено-општинском одбору под директним надзором епархијског управног одбора и епархијског архијереја, према овом Статуту.

26.9

У случају да је црквена општина већ угашена, епархијски архијереј и епархијски савет предлажу Патријаршијском управном одбору СПЦ укидање такве црквене општине. Патријаршијски управни одбор СПЦ потврђује укидање такве црквене општине. Имовина такве црквене општине ставља се на располагање Епархији.

26.10

Црквена општина може постојати и када у њој више не буде ни једног верника.

26.11

Ако црквена општина није више у могућности да издржава парохијског свештеника и цркву, или не може да испуни услове свог постојања, епархијски црквени суд, заједно са епархијским управним одбором и епархијским архијерејем може да споји такву црквену општину са суседном, а може је дати суседној у админитрацију, тј. старање.

26.12

Пуноправни чланови црквене општине су особе, које по мишљењу парохијског свештеника редовно испуњавају своје духовне и материјалне обавезе према Цркви и црквеној општини и који својим примерним животом испуњавају и друге услове потребне за чланство у црквеној општини.

26.13

Поред финансијских обавеза за чланство у црквеној општини, сваки члан мора да испуњава и следеће:

1. да је парохијанин дотичне парохије, који живи на њеној територији, сем ако је од стране епархијског архијереја ослобођен овог услова;
2. да је најмање 18 година стар;
3. да живи примерним животом према моралном учењу своје Православне цркве;
4. да је спреман да у свако доба брани интересе Српске православне цркве и Православља уопште;
5. да редовно учествује у црквеним богослужењима;
6. да редовно прима свете тајне исповести и причешћа и да извршава остале хришћанске дужности Црквом прописане;
7. да се држи прописа и одлука епархијских власти и виших тела и органа Српске православне цркве;
8. да је спреман да положи заклетву прописану за чланове црквене општине.

26.14

У чланство црквене општине не може бити примљен онај:

1. који задржава чланство у некој другој религији или у православној парохији која оповргава надлежност или црквену власт Епархије;
2. који занемари или крши моралне законе Цркве;
3. који ради против Цркве, Епархије и Православља;
4. који је редован члан једне друге црквене општине.

26.15

Сваки члан црквене општине, који више не испуњава услове чланства, може бити искључен из чланства црквене општине.

26.16

Лице које жели да постане нови члан црквене општине, подноси молбу за пријем у чланство. Молба садржи потребне податке одређене од Епархије да би их парох и управни одбор могли проценити квалификације молиоца за чланство.

26.17

Молбу за пријем у чланство црквене општине подписује молитељ и 2 пуноправна члана односне црквене општине који га (је) знају и могу га (је) препоручити да буде примљен (-а) за члана.

26.18

Молбу прегледа управни одбор црквене општине на идућем заседању и у сагласности са свештеником доноси одлуку.

26.19

Лице које није примљено за члана има право да се писмено жали епархијском управном одбору у року од 14 дана од дана пријема одлуке црквене општине. Жалба се доставља епархијском управном одбору преко црквене општине.

26.20

Одлука епархијског управног одбора на жалбу је коначна и обавезна за обадве стране.

26.21

По пријему у чланство, нови члан ће у цркви, пред свештеником дати следећу заклетву:

„Ја, (име и презиме), заклињем се Свемогућим Богом и својом чашћу, да ћу као православни хришћанин поштовати, слушати, испуњавати и бранити свете каноне, законе, традиције, правила и наредбе свете Православне цркве и мог Епархијског архијереја и да ћу као члан Српске православне црквене општине (назив) из (назив места) редовно и ревносно испуњавати све дужности и обавезе прописане Статутом Епархије темишварске, прописима и правилима црквене општине. Прихватам надлежност Епархијског црквеног суда и признајем све његове одлуке, под условом да се могу жалити на основу овог Статута, који може бити мењан с времена на време. Тако ми Бог помогао.“

26.22

Нови чланови постају пуноправни после 6 месеци. После тога, ако није другачије предвиђено правилима Цркве, стичу права као и стари чланови.

26.23

Чланство у једној православној црквеној општини, признаје се у свим црквеним општинама широм СПЦ. Преноси се са променом места боравка члана. Ако члан прелази из једне црквене општине у другу, треба да поднесе новој црквеној општини писмену препоруку од стране своје дотадашње црквене општине, која ће потврдити његов статус. По пријему исте управа ће га примити за члана.

26.24

Управни одбор црквене општине може искључити сваког оног члана који изгуби својства тражена за чланство.

26.25

Искључено лице има право да се жали епархијском управном одбору, у року од 14 (словима: четрнаест) дана од дана пријема одлуке о искључењу. Жалба се доставља епархијском управном одбору преко црквене општине.

26.26

Одлука епархијског управног одбора је коначна и обавезна за обе стране.

26.27

Црквеном општином управља црквени одбор, предложен од свештеника, са мишљењем надлежног архијерејског намесника и именован од епархијског управног одбора.

26.28

Напред речене одредбе о учлањењу у црквену општину се односе само на лица која после ступања на снагу овог Статута желе да постану чланови црквене општине, а не и на већ затечене.

27. Црквено-општински одбор

27.1

Црквеном општином управља црквени одбор, предложен од свештеника, са мишљењем надлежног архијерејског намесника и именован од епархијског управног одбора.

27.2

Црквено општински одбор је управно тело црквене општине по питањима управљања власништвом.

27.3

Чланом црквено-општинског одбора може постати онај ко испуњава услове за члана црквене општине и који је за протеклу годину извршио своје финансијске обавезе у целости.

27.4

Седница црквено-општинског одбора је годишња, полугодишња или ванредна.

27.5

Одлуку о дневном реду као и датуму и месту одржавања седнице, доноси надлежни парох у договору са председником црквене општине. Предлог дневног реда се усваја на самој седници.

27.6

Писмени позив са предлогом дневног реда упућује парох свим члановима црквеног одбора 14 дана пре седнице.

27.7

Седницу црквеног одбора отвара парохијски свештеник молитвом. Одбор прихвата предложени дневни ред. Сви додатни предлози за допуну дневног реда стављају се под „Разно“.

27.8

Записнике црквено-одборских седница потписују сви присутни чланови одбора.

27.9

Кворум седнице је не мањи од једне трећине чланова црквеног одбора.

27.10

Све одлуке црквеног одбора доносе се већином гласова присутних чланова. У случају подељених гласова, одлучујући глас има парох.

27.11

На захтев епархијских власти управни одбор је дужан сазвати ванредну седницу.

27.12

За ванредну седницу, на којој се решавају питања отуђења, куповине црквене имовине, или градње нових објеката, мора се добити одобрење епархијског управног одбора за сазивање ванредне седнице.

27.13

Кворум за ванредну седницу је исти као и за редовну седницу, изузев ако је предмет седнице куповина, продаја или задужење власништва. У том случају кворум чини ½ чланова одбора.

27.14

У случају да нема кворума на дан седнице, биће сазвана друга седница у року од 14 дана. Кворум те седнице чиниће број присутних чланова.

27.15

Епархијски архијереј може послати свога делегата да присуствује свакој седници.

27.16

Са седнице може бити искључен, од стране председавајућег, сваки члан (осим пароха) који злоупотреби своје право, прави неред и омета седницу у њеном раду.

27.17

Годишња седница црквеног одбора врши следеће послове:

1. усваја дневни ред седнице;
2. усваја годишњи финансијски извештај црквене општине и усваја буџет и доставља епархијском управном одбору на одобрење;
3. одређује плате,и бенефиције за свештена лица и друго особље;
4. разматра предлоге за оправке, одржавање и доградње имовине црквене општине;
5. ради у складу са Уставом СПЦ, овим Статутом;
6. одлучује о свим другим стварима и предлозима који се дотичу црквене општине.

27.18

Ако по процени епархијских власти, одбор црквене општине прекорачи делокруг свога рада или спречава извршење наредаба епархијских власти, епархијски управни одбор може такве одлуке поништити.

28. Даље одлуке о црквеном одбору

28.1

Управни одбор сачињавају:

1. парохијско свештенство;
2. председник,
3. подпредседник;
4. секретар;
5. благајник;
6. рачуновођа,
7. одређен број чланова, за велике црквене општине највише 12 чланова.

28.2

Мандат чланова управног одбора црквене општине траје 6 година.

28.3

Чланови управног одбора именовани по епархијском управном одбору не преузимају дужност све док не положе прописану заклетву.

28.4

Чланови именовани у управни одбор од стране епархијског управног одбора, полажу следећу заклетву:

„Ја, (име и презиме), заклињем се Свемогућим Богом и својом чашћу да ћу, као православни хришћанин поштовати, слушати, испуњавати и бранити свете каноне, законе, традиције, правила и наредбе Свете православне цркве и мог епархијског архијереја и да ћу као члан Српске православне црквене општине (назив) из (назив места) редовно и ревносно испуњавати све дужности и обавезе прописане Статутом епархије, правилима и прописима црквених власти. Сагласан сам прихватити надлежност епархијског црквеног суда. Обавезујем се његовим одлукама, под условом да се могу жалити на основу овог Статута који може бити мењан с времена на време. Тако ми Бог помогао.“

28.5

Кандидати за чланове управног одбора могу бити они који живе по 10 Божијих и 9 црквених заповести, редовно упражњавају свете тајне причешћа и исповести, и који живе у вери како уче свети канони Цркве.

28.6

Нико не може да буде именован у управни одбор црквене општине, уколико се налази у браку који није благословен од Цркве.

28.7

Чланови управног одбора не могу бити у међусобном крвном сродству, између себе до 4-ог степена закључно, а по тазбини или крштењу до другог степена закључно. Епархијски управни одбор може направити изузетак, у колико то околности и потребе црквене општине налажу.

28.8

Именовање управног одбора врши се на следећи начин: надлежни парох предлаже лица за именовање и доставља их епархијском управном одбору преко свога архијерејског намесника. Архијерејски намесник, са својим писменим мишљењем, парохов предлог прослеђује епархијском управном одбору ради именовања предложених лица. Епархијски управни одбор може именовати сваког предложеног, а може и не именовати.

28.9

Предложени именовани чланови управног одбора полажу заклетву у цркви на првој недељној литургији, по отпусту. Заклетву чита парох, а именовани чланови је понављају за њим. На крају целивају Часни Крст и Свето Еванђеље, парох их кропи и они се потписују испод текста заклетве. Свештена лица не полажу ову заклетву, јер су је положили на свом рукоположењу.

На првој конститутивној седници овако именовани одбор бира између себе председника, подпредседника, секретара и благајника.

Парох доставља Епархијском управном одбору записник ове седнице, ради знања.

28.10

Ако је, по оцени епархијских власти, констатовано да управни одбор једне црквене општине не врши своју дужност према прописима Цркве, епархијски управни одбор може да постави привремено поверенство, које ће вршити све послове црквене општине и који ће имати сва права и обавезе, док епархијски управни одбор не установи да су се прилике нормализовале и да нови управни одбор може бити именован.

28.11

Ако се, по оцени епархијских власти, неки члан управног одбора црквене општине не покорава одредбама и наредбама виших црквених власти и спречава њихово извршење, епархијски управни одбор може суспендовати таквог члана управног одбора црквене општине и дати потребна упутства за замену.

28.12

Епархијски управни одбор може, на тражење управног одбора црквене општине, искључити члана који занемари своју дужност и без оправданог разлога не дође на 3 узастопне седнице.

28.13

Управни одбор сазива парох и председник, једном месечно или по потреби. У случају да епархијске власти затраже да се одржи седница, парох и председник су дужни да сазову седницу.

У случају несагласија око држања седнице, парох је дужан известити епархијски управни одбор о томе.

Седница се не може одржати без присуства надлежног пароха. Таква седница није валидна нити њене одлуке.

28.14

Кворум управног одбора је већина чланова одборника. У колико парох напусти седницу, иста се прекида.

28.15

Одлуке управног одбора се доносе већином гласова. У случају подједнаких гласова, одлучујући је глас пароха.

Парох има право изузећа свога мишљења и ако сматра да одлука црквеног одбора није у складу са интересима Цркве, исту одлуку прослеђује епархијском управном одбору на коначно решење. Дотле одлука црквеног одбора се не може спровести.

28.16

Чланови управног одбора су сарадници и помоћници пароху у вођењу црквене општине.

Управни одбор црквене општине врши следеће послове:

1. Заступа интересе црквене општине, кад год се за то укаже потреба;
2. Штити интересе црквене општине у свим пословима;
3. Извршава одлуке и наредбе епархијских власти као и виших црквених власти;
4. Поставља и отпушта службено особље;
5. Предлаже начин плаћања свештеника и осигурава да се свештеничке принадлежности редовно исплаћују;
6. Чува инвентар покретних и непокретних ствари црквене општине у канцеларији и на захтев архијерејског намесника ставља их на увид;
7. Стара се о средствима за градњу и оправку цркве и других објеката. У случају већих подухвата, доставља план и грађевински предрачун епархијском управном одбору на одобрење;
8. Управља црквено-општинском имовином по налогу епархијског управног одбора и подмирује све потребе црквене општине;
9. Доставља епархијском савету документа према члану 20.17 (тачка 8.) овог Статута;
10. Доставља епархијском управном одбору препис записника главне годишње седнице;
11. У колико то не врши епархија, онда црквени одбор региструје парохијског свештеника код пензионог, инвалидског и здравственог осигурања;
12. Саставља и доставља епархијском управном одбору на преглед и одобрење свој годишњи финансијски извештај и буџет;
13. Води бригу о црквеном архиву;
14. Стара се да оствари буџет црквене општине одобрен од стране епархијског управног одбора;
15. Одржава чистоћу и обезбеђује оправке црквених зграда, редовно их прегледа и установљава њихово стање;
16. Извршује плаћање разреза и финансијских обавеза Епархији на време, као што су то прописали епархијски савет и епархијски управни одбор;
17. Одређује црквени таксеник и преко архијерејског намесника доставља епархијском управном одбору на одобрење;
18. Стара се о испуњавању прописа Устава Српске православне цркве и овог Статута и правила Цркве као и свих упутстава епархијских власти;
19. Штити достојанство и част парохијског свештеника и не захтева ништа што би умањило његов углед.

28.17

Парох и председник црквене општине су њени законити представници пред властима, како грађанским тако и црквеним. Они сазивају управни одбор на седнице, стављају предмете на дискусију, износе их на гласање и објављују одлуке. Воде рачуна да на седницама влада мир и поредак и да се сви чланови строго придржавају деновног реда.

28.18

Подпредседник замењује председника, ако је овај спречен да врши своје дужности.

28.19

Секретар црквеног одбора, то је по обичају парох, води записник седнице, чува архиву црквене општине и обавља коресподенцију. Он чува црквено-општински печат.

28.20

Благајник црквене општине бележи приходе и расходе; прима новац и улоге. Новац у одређеној мањој количини држи се у каси црквене општине, а остало на ручуну црквене општине. Право располагања новцем црквене општине имају заједно парох и благајник. Они су одговорни за исплату свих епархијских разреза, као и подмирење свих парохијских и црквено-општинских обавеза.

28.21

Рачуновођа води листу чланова, прима чланарину, уводи их у књигу црквено-општинског чланства и предаје приход пароху и благајнику.

28.22

Тутора поставља црквени одбор. Тутор не мора бити обавезно и члан управног одбора. Дужност тутора је да, поред осталог, буде присутан на богослужењима и слуша упутства свештеника.

28.23

Ако епархијски управни одбор затражи, мора, архијерејски намесник или од епархијског управног одбора овлаштено лице, извршити преглед финансијског пословања у црквеним општинама.

28.24

Овим Статутом није предвиђено постојање никаквих почасних нити доживотних чланова црквених одбора нити почасних или доживотних председника.

28.25

У случају да епархијски управни одбор констатује недостатак услова за очување и одржавање добара парохије или црквене општине, може епархијски архијереј наредити да се иста добра пренесу на друго место где услови постоје.

29. Манастири

29.1

Манастир је свештено место са храмом и другим здањима, као обитељ лица монашког реда, која су удружена у једну духовну братску заједницу, свечаним заветима безбрачности, сиромаштва и послушности и посвећена молитви и раду и служи одређеним духовним и добротоворним циљевима.

29.2

Одлуке које се тичу оснивања нових манастира (мушких и женских), спајања или укидања постојећих, доноси епархијски архијереј, а о томе извештава Свети архијерејски синод, који даје коначно одобрење.

29.3

За оснивање нових манастира, архијереј мора стећи уверење да постоје морални услови и материјална средства за правилан живот обитељи и њен опстанак.

29.4

Епархијски архијереј је врховна власт над свим манастирима у његовој епархији. Он настоји да се манастирски живот одвија по црквеним правилима и прописима.

29.5

Настојатеља манастира поставља епархијски архијереј.

29.6

Власништво манастира служи потребама братства и са њим братство или сестринство управља под надзором епархијског архијереја.

29.7

У случају да епархијски управни одбор констатује недостатак услова за очување и одржавање добара манастира, може епархијски архијереј наредити да се иста добра пренесу на друго место где услови постоје.

30. Помоћне организације

30.1

Епархијске помоћне организације су оне подручне организације потребне да Епархија оствари своје циљеве.

30.2

Све помоћне епархијске организације имају свој правилник одобрен од стране епархијског архијереја.

30.3

Свака епархијска помоћна организација је дужна да помаже Епархију на начин који Епархија сматра потребним.

30.4

Свака епархијска помоћна организација мора бити призната и одобрена од Епархије пре свога постанка и мора бити под директном контролом Епархије.

30.5

Помоћне организације могу бити формиране при свакој црквеној општини ради остваривања потребних циљева, као црквене школе, кола српских сестара, хорови, омладинске групе, мушки или женски клубови.

30.6

Помоћне организације при црквеним општинама обавезне су да помажу црквену општину у њеним тежњама (напорима) ка остварењу циљева и намера.

30.7

Правила ових организација морају бити одобрена од епархијског архијереја.

30.8

Парохијски свештеник и управни одбор црквене општине дужни су да се старају да свака од тих помоћних организација делује у оквиру Устава СПЦ и учења Цркве.

30.9

Парохијски свештеник ће надзиравати и давати упутства свима таквим организацијама, тако да њихова активност буде у сагласности са учењем Цркве.

30.10

Сваки парохијанин у месту где помоћне организације постоје, може да приступи истој по условима њених правила. Епархијски архијереј решава о изузецима.

E. ЦРКВЕНЕ КРИВИЦЕ

31. Црквене кривице

31.1

Црквене кривице по канонима и црквеним прописима од стране свештенства оба реда и од стране верника, извиђа и суди епархијски архијереј и епархијски црквени суд; сваки у делокругу своје надлежности.

31.2

Епархијски архијереј може судити црквене кривице по службеној дужности или на основу поднете оптужбе. Епархијски црквени суд може извиђати и судити црквене кривице и на основу писмене тужбе или на основу упутства епархијског архијереја. Епархијски црквени суд нема у својој надлежности да покреће извиђање црквене кривице по службеној дужности.

31.3

По питању свих црквених кривица, епархијски архијереј одлучује да ли наводна кривица спада под његову надлежност, а ако не, онда предмет доставља епархијском црквеном суду на ислеђење и суд.

31.4

Кривице које по канонима и црквеним прописима извиђају и суде епархијски архијереј и епархијски црквени суд су:

1. за свештена лица оба реда;
а) преступи против вере и учења Цркве као и црквеног поретка;
б) владање које не доликује свештеничком чину и положају;
в) невршење, односно немарљиво вршење службених, свештеничких дужности и законитих наредаба претпостављених црквених власти;
г) увреде и клевете које једно свештено лице нанесе другом свештеном лицу;
д) изнуђивање непрописане награде за свештене радње;
ђ) претресање и критиковање у беседама закона и наредаба надлежних (црквених ) власти и њихових поступака;
2. за верне:
а) преступи против вере и учења Цркве и црквеног поретка;
б) преступи против хришћанског морала.

31.5

Казне за црквене кривице су следеће:

1. за свештена лица оба реда:
а) опомена;
б) укор;
в) епитимија;
г) премештај на друго место службовања;
д) привремена забрана свештенодејства, највише до године дана;
ђ) губитак парохијске службе, односно, другог звања у Цркви;
е) доживотна забрана свештенодејства;
ж) лишење свештеничког чина;
з) лишење свештеничког чина са искључењем из црквне заједнице;
и) лишење монаштва;
ј) коначно искључење из црквене заједнице и анатема;
2. за верне:
а) привремено лишење појединих права и почасти у Цркви;
б) искључење из црквене заједнице на извесно време,
в) коначно искључење из црквене заједнице и анатема.

31.6

За свештена лица оба реда казну опомене, укора, епитимије до 15 дана и забране свештенодејства до месец дана, изриче надлежни епархијски архијереј.

31.7

Казну премештаја у друго место, забране свештенодејства више од месец дана и остале казне, изриче само надлежни Црквени суд.

31.8

За верне, казну привременог лишења појединих права и почасти у Цркви, поред опомене, укора и епитимије изриче надлежни архијереј, а остале казне надлежни епархијски црквени суд.

31.9

На казне које изриче епархијски архијереј, не постоји право жалбе. Одмах су извршне.

31.10

Епархијски архијереј може смањити казну изречену од епархијског црквеног суда на једну половину досуђене казне.

31.11

Осуђени може да се жали писменим путем Светом синоду на сваку пресуду донету од епархијског црквеног суда у року од 14 дана по пријему пресуде. Не постоји право усменог саслушања пред Свети синодом. Жалба мора бити упућена Светом синоду преко епархијског архијереја.

31.12

Кад је казна изречена против свештених лица оба реда на:

1. лишење свештеничког чина;
2. лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице;
3. лишење монаштва и
4. коначним искључењем из црквене заједнице-анатема;

или за верне:

коначним искључењем из црквене заједнице-анатема,

оваква одлука епархијског црквеног суда у погледу казне доставља се по службеној дужности Светом синоду, који разматра документа која су била пред епархијским црквеним судом. Ако Свети синод није у сагласности са одлуком донетом од епархијског црквеног суда, враћа предмет епархијском црквеном суду са својим инструкцијама за поновни поступак. Ако епархијски црквени суд донесе исту одлуку, предмет се доставља Светом архијерејском сабору који ће размотрити документацију која је била пред епархијским црквеним судом и коначно донети одлуку о осуди. У овом разматрању оптужени нема право да подноси нова документа или да се лично појави пред Светим синодом или пред Светим архијерејским сабором у њиховом разматрању одлуке епархијског црквеног суда.

31.13

Нико не може бити кажњен црквеном казном без могућности да зна оптужбу против њега и без могућности одговора на тужбу.

31.14

Ако је кривица суђена од епархијског архијереја, оптужени ће имати могућност да одговори на оптужбе против њега писмено или усмено, већ како, по свом праву, одлучи епархијски архијереј.

31.15

Ако се оптужба расправља у епархијском црквеном суду, оптуженом ће бити достављена копија тужбе и имаће могућност да се појави у епархијском црквеном суду, или лично или подношењем писмених докумената. Ако оптужени изабере да лично иступи пред епархијски црквени суд, нема право на правобраниоца.

31.16

Епархијски црквени суд може одобрити одлагање поступка на захтев оптуженог по свом праву, ако сматра да је одлагање потребно. Ако оптужени не приступи епархијском црквеном суду лично или писмено и ако није тражио ни добио одлагање поступка, суд може да реши случај у његовом одсуству, без даљег обавештења.

31.17

Ако је против свештеног лица поднесена тужба за кривицу која је, по оцени епархијског архијереја, проузроковала саблазан у народу и служи на срамоту свештеничком чину, епархијски архијереј може свако такво свештено лице, одмах, чим се поведе истрага, одлучити од свештенодејства до пресуде црквеног суда.

31.18

Епархијски архијереј може одредити да се таквом свештемном лицу привремнео умање његове принадлежности до половине.

31.19

Предмети ове врсте морају се сматрати хитним и црквени суд је дужан решити их најдаље у року од године дана.

31.20

У случају оптужбе за злоупотребу, материјалне природе, оптуженог може епархијски архијереј од управе разрешити, док се његова кривица коначно не извиди и не пресуди.

31.21

Казне забране свештенодејства, без обзира на трајање, повлаче умањење принадлежности до једне половине, за време док казна траје, а у корист заменика.

31.22

Кад је свештеном лицу, мирском и монашком, одређена казна као:

1. премештај на друго место службовања;
2. привремена забрана свештенодејства, највише до године дана;
3. губитак парохијске службе, односно другог звања у Цркви;

она за собом повлачи заустављање напредовања у чину и принадлежностима за највише 3 године, а према одлуци црквених власти које су изрекле казну.

31.23

Кад је мирско или монашко свештено лице кажњено опоменом, укором или епитимијом два пута у року од две узастопне године, поврх казне губи право напредовања у чину и принадлежностима за највише 3 године, према одлуци црквених власти које су изрекле казну.

31.24

Ако су свештена лица оба реда, која су у црквеној служби, осуђена на сталну или привремену забрану свештенодејства, престају вршити дужност свога звања док траје забрана. За време забране примају половину својих принадлежности.

31.25

Свештена лица која служе у државној служби, чим буду осуђена на доживотну забрану свештенодејства, губе своја звања у Цркви.

31.26

Одредбе о црквеним кривицама и казнама односе се и на пензионисана свештена лица, у колико се на њих могу применити.

31.27

Епархијски црквени суд је у своме домену надлежан и за црквено-брачне спорове.

31.28

За рад епархијског црквеног суда је руководно „Кривична правила и поступак СПЦ“ (Београд, 1961. г.) са својим доцнијим допунама и изменама.

F. ДОПУНЕ ОВОГ СТАТУТА

32. Допуне овог Статута

32.1

Овај Статут може бити измењен само са 2/3 датих гласова, на редовној или ванредној седници епархијског савета.

32.2

Измене у Статуту ступају на снагу по ратификацији од стране Светог архијерејског сабора СПЦ.

33. Језик

33.1

Српски и румунски текст треба да је истоветан у потпуности. Ако је несклад у језику, одлучује српски језик.

34. Примена

34.1

Овај Статут ступа на снагу по ратификацији од стране Светог архијерејског сабора СПЦ.

34.2

По ратификацији овог Статута, сви пређашњи прописи за Српску православну епархију темишварску биће неважни, у колико се косе са овим Статутом, осим ако је другачије речено овим Статутом.

Сродни чланци

статут_епархије_темишварске_2009.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/13 13:35