Стари Вујадин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Ђевојка је своје очи клела:

0002    „Чарне очи, да би не гледале!

0003    „Све гледасте, данас не виђесте,

0004    „Ђе прођоше Турци Лијевњани,

0005    „Проведоше из горе хајдуке:

0006    „Вујадина са обадва сина;

0007    „На њима је чудно одијело:

0008    „На ономе старом Вујадину,

0009    „На њем’ бињиш од сувога злата,

0010    „У чем паше на диван излазе;

0011    „На Милићу Вујадиновићу,

0012    „Још је на њем’ љепше одијело;

0013    „На Вулићу брату Милићеву,

0014    „На глави му чекркли челенка,

0015    „Баш челенка од дванаест пера,

0016    „Свако перо по од литру злата.”

0017    Кад су били бијелу Лијевну,

0018    Угледаше проклето Лијевно,

0019    Ђе у њему бијели се кула,

0020    Тад’ говори стари Вујадине:

0021    „О синови, моји соколови!

0022    „Видите ли проклето Лијевно,

0023    „Ђе у њему бијели се кула?

0024    „Онђе ће нас бити и мучити:

0025    „Пребијати и ноге и руке,

0026    „И вадити наше очи чарне;

0027    „О синови, моји соколови!

0028    „Не будите срца удовичка,

0029    „Но будите срца јуначкога,

0030    „Не одајте друга ни једнога,

0031    „Не одајте ви јатаке наше,

0032    „Код којих смо зиме зимовали,

0033    „Зимовали, благо остављали;

0034    „Не одајте крчмарице младе,

0035    „Код којих смо рујно вино пили.

0036    „Рујно вино пили у потаји.”

0037    Кад дођоше у Лијевно равно,

0038    Метнуше их Турци у тавницу,

0039    Тавноваше три бијела дана,

0040    Док су Турци вијећ’ вијећали

0041    Како ће их бити и мучити;

0042    Кад прођоше три бијела дана,

0043    Изведоше старог Вујадина,

0044    Пребише му и ноге и руке;

0045    Кад стадоше очи вадит’ чарне,

0046    Говоре му Турци Лијевњани:

0047    „Казуј, курво, стари Вујадине:

0048    „Казуј, курво, дружину осталу,

0049    „И јатаке, куд сте доходили,

0050    „Доходили, зиме зимовали,

0051    „Зимовали, благо остављали;

0052    „Казуј, курво, крчмарице младе,

0053    „Код којих сте рујно вино пили,

0054    „Пили рујно вино у потаји?”

0055    Ал’ говорили стари Вујадине:

0056    „Не лудујте, Турци Лијевљани!

0057    „Кад не казах за те хитре ноге,

0058    „Којено су коњма утјецале;

0059    „И не казах за јуначке руке,

0060    „Којено су копља преламале

0061    „И на голе сабље ударале;

0062    „Ја не казах за лажљиве очи,

0063    „Које су ме на зло наводиле

0064    „Гледајући с највише планине,

0065    „Гледајући доље на друмове,

0066    „Куд пролазе Турци и трговци.”

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Stari Vujadin