Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
српско_сродство

Српско сродство

Сродство, правом призната веза између два или више лица између којих постоје одређена права и обавезе. Постоји крвно, грађанско, тазбинско, пријатељско и духовно сродство.

Врсте сродства

У српском народу осим сродства признатог по државном праву постоји и сродство по црквеном праву (духовно сродство). Стога, постоје следеће врсте сродства: крвно (природно), грађанско (по усвојењу), тазбинско и пријатељско (двородно) и духовно (кумство).

Крвно сродство или природно сродство се заснива рођењем и постоји између лица која проистичу једно од другог (нпр. отац и син) или од заједничког претка (нпр. брат и сестра). Сродници који проистичу једни од других чине замишљену праву линију (лат. linea recta) која може бити усходна (нпр. син → отац → деда…) или нисходна (нпр. деда → отац → син…). Ако сродници проистичу од заједничког претка онда је то побочна линија (лат. linea collateralis). Побочно сродство може бити и полуродно уколико сродници имају само једног заједничког претка (нпр. полубраћа и полусестре). Ако им је заједнички предак отац онда су консангвини, а ако је мајка онда су утерини.

Грађанско сродство или сродство по усвојењу не настаје природним путем (рођењем) већ вештачким односно правним путем (усвојењем). Постоји потпуно усвојење (лат. adoptio plena), које се изједначава у потпуности са крвним сродством, и непотпуно усвојење (лат. adoptio minus plena), где настаје само сродство између усвојиоца и усвојеника (не и њихових сродника).

Тазбинско сродство (лат. affinitas) настаје закључењем брака и то је сродство између једног брачног друга и сродника другог брачног друга (нпр. зет и ташта, снаха и свекар, маћеха и пасторак). Пријатељско сродство настаје такође закључењем брака и постоји између сродника једног и сродника другог брачног друга (нпр. свастика и девер, заова и шурак, свекрва и таст). Црквено право сврстава тазбину и пријатељство под двородно сродство, а познаје још и трородно сродство (између једног брачног друга и двородних сродника другог; између сродника једног брачног друга и двородних сродника другог).1)

Духовно сродство постоји између кума, кумчета и њихових сродника у правим нисходним линијама, као и мајке кумчета, при чему се кум и његова жена узимају за једно лице.2) Кум је духовни отац.

Степени и колена

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Грађанско израчунавање врши се на основу правила римског права садржаног у изреци: Quod sunt generationis, tot sunt gradus (колико има рођења, толико има степена). У правој линији, степен сродства се израчунава од потомака ка претку или обратно (нпр. први степен су отац/мајка и син/кћерка, други степен су деда/баба и унук/унука, трећи степен су прадеда/прабаба и праунук/праунука итд.). У побочној линији је сложеније утврђивање удаљености сродства. Ту се узима у обзир број рођења са обе стране линије, изузимајући заједничког претка. Тако, брат и сестра су други степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели њихова два рођења, први рођаци (браћа/сестре од стрица, ујака, тетке) четврти су степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели четири рођења (рођење њихових родитеља, затим њихово рођење), ујак и нећак су трећи степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели три рођења (рођење ујака, рођење ујакове сестре и рођење њеног сина тј. ујаковог нећака). У побочној линији нема првог степена сродства.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

Правне последице

Сродство је сметња за закључење грађанског брака. Брак не могу закључити међу собом: крвни сродници у правој линији, брат и сестра, брат и сестра по оцу или мајци, стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братић, тетка и сестрић и деца браће и сестара, као ни деца браће и сестара по оцу или мајци. Само по дозволи суда брак могу закључити међу собом тазбински сродници: свекар и снаха, зет и ташта, очух и пасторка и маћеха и пасторак.

Постоји и обавеза издржавања између родитеља и деце и других сродника, као и брачних и ванбрачних супружника, као израз породичне солидарности и у интересу је друштвене заједнице. Међусобно издржавање чланова породице и других сродника је њихова дужност и право.

Код непотпуног усвојења, не може се усвојити сродник у правој линији ни брат ни сестра. Код потпуног усвојења, престају сва међусобна права и дужности између усвојеника и његових крвних сродника.3)

Сродни чланци

1)
Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (1994)
2)
Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве
3)
Чланови 9, 33, 35, 154, 160. и 231. Породичног закона („Службени гласник Републике Српске“, број 54/02)
српско_сродство.txt · Последњи пут мењано: 2023/06/01 22:29