Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
српска_православна_црква [2019/06/10 22:15]
жељко_тодоровић
српска_православна_црква [2019/07/21 20:34] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
-/{{Православна црква +<style float-right>​ 
-| Црква 1 = Српска православна црква +^^ 
-Застава = [[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|300п]] +^  **Српска\\ православна црква**  ^ 
-| Грб = [[Датотека:​Грб СПЦ.png|150п]] + {{ г:грб_спц.png?300 }}  ​
-Слика = [[Датотека:​Cathedral of Saint Sava, Belgrade.jpg|300п]] + **Други називи:**\\ [[Пећка патријаршија]] ​\\  \\ **Оснивање:**\\ 1219. \\  \\ **Предстојатељ:**\\ архиепископ пећки\\ митрополит београдско-карловачки\\ и [[патријарх српски]]\\ [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј]] ​\\  \\ **Седиште:**\\ [[Београд]] ​([[Србија]]) \\  \\ **Званични сајт:​**\\ ​[[http://​www.spc.rs|spc.rs]] \\  \\ **Број епархија:**\\ 39 \\  \\ **Број епископа:**\\ 49 \\  \\ **Аутономна црква:​**\\ ​[[Православна охридска архиепископија]]\\ ([[Скопље]]) \\  \\  {{ https://upload.wikimedia.org/​wikipedia/​commons/​thumb/​c/​ce/​Map_of_Eparchies_of_Serbian_Orthodox_Church-sr.svg/1000px-Map_of_Eparchies_of_Serbian_Orthodox_Church-sr.svg.png?300 }}  ​
-| Опис = [[Храм Светог Саве]] +</style>
-| Оснивач = [[Свети Сава]] +
-| Оснивање = [[1219]]. +
-| Киријархална црква =  +
-| Аутокефалност = [[Архиепископија пећка]] ([[1219]]—[[1346]])[[Пећка патријаршија]] ​([[1346]]—[[1463]])[[Пећка патријаршија]] ([[1557]]—[[1766]])''​Доба постојања покрајинских цркава''​ ([[1766]]—[[1920]])[[Пећка патријаршија]] (од [[1920]]) +
-| Канонско признање ​1 = Канонски призната +
-Предстојатељ ​= Архиепископ пећкимитрополит београдско-карловачки и патријарх српски [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј]] +
-Сједиште ​= [[Пећ (град)|Пећ]] и [[Београд]] +
-| Резиденција предстојатеља = [[Београд]] +
-| Канонска јурисдикција = СрбијаБосна и ХерцеговинаРепублика МакедонијаСловенијаХрватскаЦрна Гора +
-| Дијаспора = Европа — &​lt;​small&​gt;​[[Епархија аустријско-швајцарска|Аустријско-швајцарска]], [[Епархија британско-скандинавска|Британско-скандинавска]],​ [[Епархија средњоевропска|Средњоевропска]] и [[Епархија ​западноевропска|Западноевропска епархија]]&​lt;/​small&​gt; ​ Америка — &​lt;​small&​gt;​[[Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка|Новограчаничко-средњезападноамеричка]],​ [[Епархија западноамеричка|Западноамеричка]],​ [[Епархија ​источноамеричка|Источноамеричка]],​ [[Епархија канадска|Канадска]] и [[Епархија буеносајреска|Буеносајреска епархија]]&​lt;/​small&​gt; ​ Аустралија — &​lt;​small&​gt;​[[Митрополија аустралијско-новозеландска]]&​lt;/​small&​gt;​ +
-| Аутономне ​цркве = [[Православна охридска архиепископија]] +
-| Богослужбени језик = [[Црквенословенски језик|Црквенословенски]] и [[српски језик|српски]] +
-| Календар = [[Јулијански календар]] +
-| Архијереја = 45 +
-| Епархија = 46 +
-| Манастира = +
-| Храмова = +
-| Школа = +
-| Вјерника = +
-| Званична страница = http://www.spc.rs www.spc.rs] +
-| Карта = [[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg|270п]][[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr.svg|270п]][[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Europe-sr.svg|270п]][[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in North America-sr.svg|270п]][[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Latin America-sr.svg|270п]][[Датотека:​Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Oceania-sr.svg|270п]] +
-)) */+
 ====== Српска православна црква ====== ====== Српска православна црква ======
-**Српска православна црква** (СПЦ), помесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху ​православних цркава.+**Српска православна црква** (СПЦ), помесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху
 + 
 +На челу Цркве стоји [[патријарх српски]] ​као њен ​врховни поглавар.
  
 ===== Историја ===== ===== Историја =====
-[[Срби]] су примили хришћанство у 7. веку, али тада ​још нису имали сопствену црквену организацију, ​потпадали ​су под јурисдикцију [[Охридска архиепископија|Охридске ​архиепископије]]. [[Свети Сава]] (//​Растко Немањић//​) је 1219. године рукоположен ​од стране цариградског патријарха [[Манојло I Цариградски|Манојла I]] за „архиепископа српских и приморских земаља“,​ а српска ​црква добија аутокефалност и достојанство архиепископије. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.+в. //[[Историја ​Српске православне цркве]]//
  
-Оснивању [[Српска архиепископијарпске архиепископије]] огорчено се супротставио ​[[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ [[Димитрије Хоматијан]], али без ​успеха. На територији данашње [[Македонија (област)|Македоније]], хришћанство ​је познато још од времена апостола ​[[Апостол Павлеавла]]. ​Од 4. до 6. века [[Охридска архиепископија]] је наизменично зависила од Рима и Цариграда. Крајем 9. и почетком 11. века је имала аутокефални статус, као архиепископија, а затим и као патријаршија, с центром у [[Охрид]]у.+===== Црквено уређење ===== 
 +Српска ​православна црква (обновљена [[Пећка патријаршија]]) јесте једна, недељива и аутокефална помесна црква која одржава литургијско, ​догматско и канонско јединство ​са осталим ​помесним црквама. Њен ​основни црквеноправни ​акт је [[Устав ​Српске православне цркве]]. Помесна црква се управља на основу Светог ​писма и Светог предања,​ правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помесних сабора и светих отаца, као ​и Устава СП цркве и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.
  
-Српска архиепископија постојала је све до 1346. године. Како је земља била без градских насељаепархијска средишта су била у манастирима. Средиште архиепископије је било у манастиру [[Манастир Жича|Жича]]а од 1253. године у [[Пећ (град)|Пећи]].+На челу ​Српске православне цркве стоји [[патријарх српски]] (пуна титула „архиепископ ​пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) као њен врховни поглавар. Патријарх ​је председник [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]],​​ [[Свети архијерејски ​синод Српске православне цркве|Светог ​архијерејског синода]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијског ​управног одбора]]. Патријарх има ​сва права ​и дужности [[Епархијски архијереј|епархијског архијереја]] ​у својој ​[[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] и њом управља уз помоћ својих [[Викарни епископ|викарних ​епископа]].
  
-Стварањем [[Српско царство|Српског царства]]српска архиепископија је уздигнута на достојанство патријаршије ​године 1346. на црквеном ​сабору у [[Скопље|Скопљу]]. Српски архиепископ [[Свети ​Јоаникије ​II|Јоаникије II]] је уздигнут на ранг ​патријарха, а том свечаном чину су присуствовали бугарски ​патријархохридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у [[Пећ (град)|Пећ]] и због тога је патријаршија названа [[Пећка патријаршија]]. ​Године 1350. Цариградска патријаршија је реаговала анатемом и одлучењем од Цркве српског цара, ​патријарха и народа. Услед тога је настао раскол који је трајао све до 1375. године.+Највише црквене властитела и органи су: [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]], [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети ​архијерејски ​синод]][[Велики ​црквени суд Српске православне цркве|Велики ​црквени ​суд]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијски управни одбор]]. На челу ​свих ових црквених ​власти, осим [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Великог црквеног суда]], налази се [[патријарх српски]].
  
-У унутрашњем црквеном развитку није било значајнијих промена. Патријарх јепопут цара, носио титулу „патријарха ​Срба ​и Грка“, а патријаршија је добила положај ​и привилегије по узору на Цариградску патријаршију. Основано ​је неколико нових епископија, а неколико епископија је уздигнуто на ранг митрополије.+[[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт ​и врховна судска властСабор састављају сви епархијски ​архијереји ​под председништвом патријарха. У раду Сабора без права одлучивања учествују и [[викарни епископ]]иа умировљени епископи по позиву. [[Свети ​архијерејски синод Српске православне цркве]] ​је највиша извршна (управна и надзорна) власт. Првостепени је суд за несугласице и кривице ​архијереја. Синод састављају патријарх и четири епархијска архијереја.
  
-Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Многи средњовековни српски манастири су запустели ​или им се чак губи траг због турских разарања. Падом Србије под турску ​власт 1459, тадашња [[Пећка патријаршија]] је била укинута, а затим је обновљена 1557. године,​ као покушај ​да се примири српски народ у Османском царству. Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари постају и народне вође — етнарси. Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]] (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од [[Охрид]]а до [[Будим]]а. Црквени поглавари ​су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти. Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана [[Мустафа III|Мустафе III]] 1766. године. +[[Велики ​црквени ​суд Српске православне цркве]] је виша ​црквена судска власт ​за кривице свештеника,​ монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Синода]]. Председник Великог црквеног суда је један од чланова Синода[[Патријаршијски ​управни одбор Српске православне цркве]] је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним ​органима. Састављају га патријарх,​ два члана Светог архијерејског синодаједан представник манастира,​ три свештеника и седам световњака.
- +
-Од 1766. године српска црква потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије,​ а већину епископа чинили су [[Грци]] — [[Фанариоти]]. Велики број Срба је емигрирао на подручје [[Аустрија|Аустрије]],​ а катедра архиепископа пећког је била премештена из [[Пећ (град)|Пећ]] у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]],​ а затим је 1848. године уздигнута на ранг патријаршије. +
- +
-Након успоставе српске аутономије 1832, у [[Београд]]у је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршијеа 1879. године је добила аутокефалност. +
- +
-У току балканских ратова (1912—1913) у састав [[Београдска ​митрополија|Београдске митрополије]] су ушле и епархије:​ [[Митрополија скопска|Скопска]],​ [[Велешко-дебарска епархија|Велешко-дебарска]] и [[Призренска епархија|Призренска]]. +
- +
-Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива „добом постојања покрајинских цркава”. Најзначајнија од свих покрајинских ​цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. +
- +
-Стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (1918) створени су услови и за црквено уједињење,​ односно обнову [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. Од 1920. године средиште српске цркве је у [[Београд]]уа црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом. +
- +
-===== Устројство ===== +
-Устројство Српске православне цркве ​је прописано [[Устав Српске православне цркве|Уставом Српске православне цркве]]. Седиште Српске православне цркве је у патријаршијском двору у [[Београд]]у. +
- +
-Српска православна ​црква је једна, ​недељива и аутокефална и одржава догматско и канонско јединство са осталим ​православним црквама. +
- +
-На челу Српске православне цркве, као њен врховни поглавар, ​налази се [[патријарх ​српски]] са титулом „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“. Он је први међу епископима Српске православне цркве, и његово име се прво спомиње на свим богослужењима у храмовима Српске православне цркве. Патријарх српски је епархијски архијереј ​у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]]. +
- +
-/* [[Датотека:​PatriarchensitzBelgrad.jpg|мини|[[Зграда Патријаршије]] у [[Београд]]у]] */ +
- +
-Највиша црквено-јерархијска тела су [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]][[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод]], [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Велики црквени суд]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијски управни ​одбор]]. На челу свих ових тела, осим [[Велики црквени суд ​Српске православне цркве|Великог црквеног суда]], налази се [[патријарх српски]]. +
- +
-[[Свети архијерејски ​сабор Српске ​православне цркве]] је највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности дефинисане [[Устав Српске православне цркве|Уставом ​Српске православне цркве]]. Састављају га сви ​епархијски архијереји и викарни епископи под председништвом патријарха. +
- +
-[[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] је највиша извршна (управна и надзорна), као и судска ​власт ​у свом делокругу дефинисаним [[Устав Српске православне ​црквеставом Српске ​православне цркве]]. Састављају га [[патријарх ​српски]]као председник и четири епархијска архијереја,​ као ​чланови. +
- +
-[[Велики црквени суд Српске православне цркве]] је виша црквена судска власт за кривице свештеника,​ монаха и световњака и за црквенобрачне спорове,​ као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског ​сабора]] и [[Свети архијерејски ​синод ​Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]]. +
- +
-[[Патријаршијски управни одбор Српске ​православне цркве]] је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним ​органима+
- +
-У Београду постоји [[Музеј Српске православне цркве]](([[http://​www.saborna-crkva.com/​index.php?​option=com_content&​amp;​task=view&​amp;​id=196&​amp;​Itemid=185|Музеј Српске православне црквеСаборна црква]])) чији је најстарији експонат Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.(([[http://​www.b92.net/​kultura/​vesti.php?​nav_category=1087&​amp;​yyyy=2013&​amp;​mm=05&​amp;​dd=31&​amp;​nav_id=718758|Сазнајте шта вас чека у Музеју СПЦ („Б92”,​ 31. мај 2013)]])) Обновљена поставка Музеја ​свечано је отворена 31. маја 2013. године.(([[http://​www.rts.rs/​page/​stories/​ci/​story/​8/​%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/​1334830/​%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D0%9F%D0%A6.html|Обновљена поставка Музеја СПЦ („РТС”,​ 31. мај 2013)]])) +
- +
-Српска православна црква додељује [[Орден Светог Саве]], а од 2009. уведено је и шест нових одликовања.(([[http://​www.novosti.rs/​vesti/​naslovna/​aktuelno.69.html:​328107-Likovi-svetaca-na-grudima|Ликови светаца на грудима („Вечерње новости“,​ 22април 2011)]]))+
  
 ===== Епархије ===== ===== Епархије =====
-Види и посебан чланак: ​[[Епархије Српске православне цркве]].+в. //[[Епархије Српске православне цркве]]//
  
-Српска православна црква је епископална ​односно њена ​главна административна ​подела је на епархије, како у црквенојерархијском тако и у црквеносамоуправном погледу.+Српска православна црква је епископална. Епархије ​су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице. Непосредни поглавар епархије ​је [[епархијски архијереј]]. Епархију чине [[Архијерејско ​намјесништво|архијерејска намесништва]],​​ [[Црквена општина|црквене општине]],​​ парохије и манастири.
  
-На челу епархије се налази [[епархијски архијереј]], који носи неко од звања: епископ, митрополит, архиепископ или патријарх.+Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 39 епархија: 
 +  * 1 архиепископију; 
 +  * 4 митрополије; 
 +  * 34 епархије.
  
-Територија на којој делује Српска православна црква подељена је на: +Под јурисдикцијским границама Српске патријаршије налази се [[Православна охридска архиепископија]] са статусом аутономне цркве.
-  * 5 митрополија;​ +
-  * 34 епархије;​ +
-  * [[Православна охридска архиепископија|Охридску архиепископију]] коју чине: +
-** 1 митрополија;​ и +
-** 6 епархија. +
- +
-Епархије се даље деле на [[Архијерејско намесништво|архијерејска намесништва]],​ од којих се свако састоји из неколико [[Црквена општина|црквених општина]]. Парохија је најмања јединица у црквеној организацији. То је заједница верника која ​се окупља на светој литургији коју води свештеник. +
- +
-===== Охридска архиепископија ===== +
-Види и посебан чланак:​ Православна охридска архиепископија. +
- +
-Од 17. маја 2002, након потписивања Нишког договора(([[http://​www.nin.co.rs/​pages/​article.php?​id=21599&​amp;#​txt21599|НИН:​ Договор прекршен, мастило остало]])) између Српске православне ​цркве и пет од седам епископа непризнате Македонске православне цркве, успостављена је [[Православна охридска архиепископија|Охридска архиепископија]] с правима аутономне цркве унутар ​Српске православне цркве. +
- +
-===== Светитељи Српске православне цркве ===== +
-Види и посебан чланак:​ Списак светитеља Српске православне цркве. +
- +
-Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су: +
- +
-  * [[Свети Сава]], први српски архиепископ +
-  * [[Свети Симеон Мироточиви]] +
-  * [[Свети кнез Лазар]] +
-  * [[Царица Милица|Света царица Милица]] +
-  * [[Стефан Лазаревић|Свети Стефан Лазаревић]] +
-  * [[Краљ Милутин|Свети краљ Милутин]] +
-  * [[Краљ Драгутин|Свети краљ Драгутин]] +
-  * [[Свети краљ Стефан Дечански]] +
-  * [[Цар Урош|Свети цар Урош]] +
-  * [[Свети Ђорђе Кратовац]] +
-  * [[Мати Ангелина|Преподобна мати Ангелина]] +
-  * [[Свети Максим Архиепископ Српски|Свети Максим (Бранковић)]] +
-  * [[Свети Стефан Штиљановић]] +
-  * [[Света Петка|Преподобна мати Параскева-Света Петка]] +
-  * [[Свети Василије Острошки]] +
-  * [[Свети Петар Цетињски]] +
-  * [[Свети Петар Коришки]] +
-  * [[Свети Јоаникије Девички]] +
-  * [[Свети владика Николај Велимировић]] +
-  * [[Јустин Поповић|Свети Јустин Ћелијски]] +
-  * [[Симеон Дајбапски|Свети Симеон Дајбапски]] +
- +
-и још велики број светитеља,​ преподобних, великомученика и мученика који су пострадали исповедајући [[Православље|православну]] веру. +
- +
-===== Храмови и манастири ===== +
-Види и посебан чланак: Списак манастира Српске православне цркве. +
- +
-Српска православна црква има велики број ​храмова ​и манастира. Међу најпознатије и најзначајније ​спадају:​ +
-  * [[Храм Светог Саве]] на Врачару (који спада међу највеће храмове у свијету) , [[Саборна црква у Београду|Саборна црква]] и [[Црква Светог Марка у Београду]],​ +
-  * манастири: [[Хиландар]],​ [[Студеница]],​ [[Манастир Жича|Жича]],​ [[Манастир Грачаница|Грачаница]],​ [[Дечани]],​ [[Сопоћани]],​ [[Манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]],​ [[Манастир Девич|Девич]],​ [[Милешева]],​ [[Раваница]],​ [[Љубостиња]], [[Манастир Ћелије|Ћелије]],​ [[Манастир Троноша|Троноша]],​ [[Острог]],​ [[Цетињски ​манастир]],​ [[Хопово]],​ [[Крушедол]],​ [[Манастир Враћевшница|Враћевшница]],​ [[Манасија]],​ [[Ђурђеви Ступови]], [[Манастир Лепавина|Лепавина]],​ [[Манастир Крка|Крка]],​ [[Манастир Крупа|Крупа]],​ [[Манастир Драговић|Драговић]],​ [[Манастир Бањска|Бањска]],​ [[Манастир Пива|Пива]],​ [[Манастир Савина|Савина]],​ [[Манастир Соко|Соко]],​ [[Манастир Горњак|Горњак]],​ [[Манастир Витовница|Витовница]],​ [[Манастир Радовашница|Радовашница]],​ [[манастир Тавна|Тавна]],​ [[Манастир Моштаница|Моштаница]],​ [[Манастир Добрун|Добрун]],​ и други. +
- +
-Многи од ових манастира и цркава су настали у време [[Немањићи|Немањића]] (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире:​ [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]],​ [[Студеница]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]],​ док се у поступку налазе и манастири:​ [[Манастир Грачаница|Грачаница]] и [[Манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]],​ као и црква [[Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у Призрену.+
  
 ===== Сродни чланци ===== ===== Сродни чланци =====
 +  * [[Историја Српске православне цркве]]
 +  * [[Епархије Српске православне цркве]]
   * [[Устав Српске православне цркве (1931)]]   * [[Устав Српске православне цркве (1931)]]
   * [[Устав Српске православне цркве (1957)]]   * [[Устав Српске православне цркве (1957)]]
- 
-===== Литература ===== 
-  * Прота Григорије Микић, http://​sr.wikisource.org/​wiki/​Преглед_историје_хришћанске_цркве „Преглед историје хришћанске цркве“ (на http://​sr.wikisource.org/​ Викизворнику). 
-  * Чедомир Марјановић,​ „Историја Српске цркве“,​ Ars libri, Београд 2001. ISBN 86-7588-001-4 
-  * Радомир Поповић,​ „Српска црква у историји“,​ Библиотека Свечаник,​ Београд 1997. 
-  * Радомир Поповић,​ http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​Istorija/​SPC.htm „Кратак преглед историје Српске православне цркве кроз историју“ (на сајту http://​www.svetosavlje.org/​ Светосавље). 
  
 ===== Спољне везе ===== ===== Спољне везе =====
   * [[http://​www.spc.rs/​|Званични сајт Српске православне цркве]]   * [[http://​www.spc.rs/​|Званични сајт Српске православне цркве]]
-  * [[http://​www.pravoslavno-hriscanstvo.com/​orthodoxy/​churches/​serbia/​|Православно хришћанство:​ Српска православна црква]] + 
-  * [[http://​www.spc-aem.org|Производни завод Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве]] +~~NOTOC~~
-  * [[http://​www.srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/​|Илустрована историја Српске православне цркве]]+
Штампање