Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
сремска_митровица

Сремска Митровица

Сремска Митровица (СМ), град у северозападној Србији и седиште Сремског управног округа. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису из 2002. било је 39084 становника (према попису из 1991. било је 38834 становника).

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249-251), Клаудије II (268-270), Квинтил (270), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимијан (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383).

Положај града и везе са околином

Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Сремска Митровица има географски положај на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36 минута источне географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Градско насеље заправо је конурбација три насеља: Сремске Митровице као централне урбане целине, суседне Мачванске Митровице на десној обали Саве и највећег села по броју становника у Србији, Лаћарка, на западу. Град се налази на веома повољном месту, свега 75 km од главног града земље, Београда, са којим га везује ауто-пут Е-70 европског значаја. Са Београдом је град повезан и једином двоколосечном пругом у држави. Од покрајинског седишта, Новог Сада, удаљен је 50 km. Од границе са Хрватском град је удаљен 35 km.

Положај у ближој околини, такође је повољан будући да је град настао на „најтањем“ делу Срема, на месту где су копнени путеви који воде са Балкана и Београда на истоку ка данашњој Хрватској на западу најближи воденим путевима (реци Сави). Ови путеви овде праве саобраћајно чвориште. Поред тога место Сремске Митровице је повољно, јер је ово место на Сави где је она најближа Фрушкој гори. Такође, град је образован на месту где је савска обала најприступачнија. У прошлости су делови источно и западно од града били изузетно мочварни и тешко приступачни, па је ово место било погодно за прелазак преко реке и управу над њом у овом делу тока. Ова околност је била и битна са становишта одбране, јер су околне мочваре биле и „природни бедем“ у ратним временима.

Историја

Демографија

У насељу Сремска Митровица живи 31748 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14213 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Пописи: 1)

  • 1948=13183
  • 1953=15456
  • 1961=20790
  • 1971=31986
  • 1981=37628
  • 1991=38834
  • 1991н=38239
  • 2002с=40163
  • 2002=39084

Етнички састав према попису из 2002.2)

  • Срби, 31127, 79.64%
  • Хрвати, 2130, 5.44%
  • Југословени, 961, 2.45%
  • Русини, 620, 1.58%
  • Мађари, 524, 1.34%
  • Украјинци, 404, 1.03%
  • остале групе - мање од 1% свака

Култура и образовање

Сремска Митровица као град богат историјом и традицијом и као средиште једног од округа у Србији има развијену мрежу културних и образовних установа и низ културних дешавања. Васпитно-образовне установе чине основу од значаја за културни живот овог краја.

Установе културе

Од установа културе треба споменути:

  • Музеј Срема,
  • Галерију „Лазар Возаревић“,
  • Градску библиотеку „Глигорије Возаревић“,
  • Позориште „Добрица Милутиновић“,
  • Установу за културу „Сирмијумарт“,
  • Историјски архив „Срем“,
  • Завод за заштиту споменика културе.

Сремска Митровица је и „музеј под отвореним небом“ у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичке архитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године у знак сећања на родољубе и цивиле које су фашистички злочинци (предвођени злогласним усташким командантом тзв. казнене експедиције Виктором Томићем) убили на православном гробљу за време масовних погубљења у току 1942.

Веома вредни споменици на тлу општине представљају део баштине, а неки од њих, као сунчани сат, јединствени су у свету. На подручју града низ вредних добара, која су проглашена за непокретна културна добра:

Културна догађања обухватају неколико догађања и манифестација у граду и околини:

  • Фестивал беседништва,
  • Митровачка песма,
  • Митровачко лето,
  • Бостанијада у Шашинцима,
  • Сабор војводе Стојана Чупића,
  • Новембарски дани,
  • Фестивал фолклора „Срем фолк фест“
  • Фестивал гудача
  • Фестивал џеза

Образовање: Од постојећих школа у граду, најдужу традицију има Гимназија основана 1838. године као Немачка виша штапска школа петроварадинског пука (касније Oberschule zu Mitrovitz и Четворогодишња мала реалка у Митровици). Поред ње постоји још 6 средњих школа и 10-ак основних школа на подручју општине.

Градска уметност

У граду је током последње две деценије урађено много на „оживљавању“ појединих места путем јавне градске уметности, која се обилно везује за римску прошлост, али и за друге теме везане за друга раздобља у развоју града, као и за његову околину.

Историјско језгро Сремске Митровице

Историјско језгро Сремске Митровице је најстарији очувани део града, образован у раздобљу од 16. до 19. века. Језгро се образовало у непосредној вези са реком Савом. Ово је данас и најрепрезентативнији део града са бројним централним садржајима. Овај део града нуди и бројне могућности за развој туризма. Градско језгро састоји се од низ амбијената, које стварају градски тргови са околним улицама. То су следећи тргови: Савски трг, Житни трг, Трг Светог Стефана, Трг Светог Димитрија, Трг Светог Тројства.

Унутар градског језгра постоји низ познатих грађевина, „градских белега“. Овде се посебно истичу градске цркве:

  • Нова Православна црква Св. Димитрија („Велика Црква“)
  • Стара Православна црква Св. Стефана („Мала Црква“ или „Црквица“)
  • Римокатоличка црква Св. Иренеја („Католичка Црква“)
  • Гркокатоличка црква Вознесења Господњег („Русинска Црква“)

Привреда

Послератни план привредног и индустријског развоја за подручје Сремске Митровице није се умногоме разликовао од тадашње матрице примењене и на осталим југословенским регионалним центрима. Предуслов за почетак индустријализације града била је обнова порушених постројења (уколико је била могућа) и обнова инфраструктуре и извора енергије. Као и на сличним примерима у другим регионима индустријализација Митровице, у првим послератним годинама, подразумевала је пре свега размештај оних индустријских грана чије је сировинске и транспортне потребе задовољавао географски положај града.

Тако се у Митровици, логично, најпре развија прехрамбена индустрија и то у широком спектру. Град добија месну и индустрију конзерви, житомлинску, затим млекарску, индустрију шећера и индустрију сточне хране, као и регионални комбинат за производњу и прераду воћа и поврћа. Међутим, на другој страни, као и градови сличне величине, Митровица трпи утицаје диктиране и централизоване социјалистичке привреде од стране југословенске федерације. Услед таквих одлука у граду се обнављају стара постројења, која се уистину нису показала као продуктивна ни у предратном, периоду капиталистичке привреде. Обновљено је и проширено бродоградилиште на Сави, затим пилана и дрвопрерађивачка индустрија (у региону са изразито малим процентима руда метала и шума), пивара, индустрија цигле, вентила, коже и обуће, текстила итд. Највећа, касније се показало као изразито неуспешна, инвестиција државе у Сремску Митровицу била је свакако подизање гиганта индустрије целулозе и папира и највеће фабрике за производњу новинске хартије у бившој Југославији - фабрике Матроз.

Године 1953. у индустрији града је запослено 1.092 радника, или око 7% од укупног становништва, а већ 1967. 5.246, или око 19% становништва, што је свакако рапидно и турбулентно повећање. Учешће индустрије у структури бруто производа општине повећало са 18,7% (1948) на 55,6% (1967)

Па ипак, осигурани прилив средстава у сложеном систему такозване самоуправљачке привреде, друштвено власништво над имовином, сигуран пласман на тржиште, затим константно унапређивање производних технологија (захваљујући зајмовима и кредитима, најчешће код федерације), као и масовна запосленост чували су митровачку индустрију од великих потреса и осигурали солидан стандард живљења митровачке радничке класе у периоду од око 25 година (1965—1990). Све до распада СФРЈ и мучног десетогодишњег периода рата, санкција и општег пада производње и стандарда.

Један од одлучујућих фактора наглог пада производње и стандарда који је Сремску Митровицу потпуно ”заледио“ након 5.октобра 2000. године била је погрешна економска политика Владе Републике Србије и непознавање привредне и економске проблематике локалне самоуправе. У времену после 2000. године, у периоду власничке трансформације и приватизације дошло је до затварања и онемогућавање рада већине великих производних система, отпуштања радника и повећања незапослености. У Сремској Митровици су од 2005—2007. године отворена три нова већа привредна субјекта: аустријски Мелер-електрик, затим енглеско-српска фирма Стилмил Металфер и фабрика лекова Славија мед. Нове трговинске мегамаркете у граду граде словеначки Меркатор и Туш. Долазак већег броја страних купаца и инвеститора заинтересованих за већа предузећа тек се очекује, док је медијски имиџ Сремске Митровице нарастао до мере да је уз Крагујевац, Инђију и Пећинце проглашена за ”српски град будућности” 3). Град у том смислу тек треба да доживи и својеврсни ”бум” у грађевинарству (стамбеној изградњи) и туризму. Све ово ни изблиза није допринело повећању привредних активности и привреда Сремске Митровице је враћена у период пре 60-их година 20 века.

Туризам

У близини града су позната излетишта и одмаралишта у оквиру Националног парка Фрушка гора (Лежимир и Летенка) као и бројни фрушкогорски манастири. Велики потенцијал речног туризма намеће река Сава која је у свом току код Сремске Митровице идеална за овакав вид рекреације (град има модерну обалоутврду и могућности пристајања бродова, као и уређену плажу, једну од најатрактивнијих у Србији). Природна атракција је и специјални резерват природе Бара Засавица, а почело се и са пројектима за презентовање археолошког и архитектонског потенцијала града.

Пројекат наткривања и ревитализације Царске палате Сирмијума који је почео 2006. био је један од највећих такве врсте у Србији, а визиторски центар је отворен у децембру 2009.4) Покривено је 2.680 m² локалитета. То је јединствени објекат музејско-туристичког карактера са изложеним археолошким експонатима Сирмијума, дигиталним анимацијама, сувенирницом, кафеом и шетницом којом се посетиоци могу кретати у разгледању остатака палате.

Године 2006. град је добио и репрезентативну пешачку зону са која спаја митровачке троугаоне тргове и излази на реку. У првој фази пројекта реконструисана су два трга - Св. Димитрија и Св. Стефана и у потпуности су рестаурисане фасаде јавних објеката и приватних кућа из 18. и 19. века. Друга фаза пројекта подразумеваће продужетак пешачке зоне према Сави и реконструкцију Житног трга, тј. реконструкцију археолошког локалитета који заузима највећи део трга у отворени амфитеатар.

Као највеће кочнице развоја сремскомитровачког туризма, сматрају се мањак смештајних капацитета и неулагање у њихово проширење и реновирање, као и непостојање јединствене туристичке организације града, који су посебно кулминирали после 2000. године. Од једина два градска хотела, један се налази на самој периферији града у склопу КПД, док је други у центру, изграђен шездесетих година 20. века и капацитета око 100 кревета. Због потпуног немара и небриге локалних власти, он је практично неупотребљив за развој планираног масовног туризма, па се изградња нових и савремених смештајних капацитета намећу као једина решења.

Спорт

Активна спортска друштва и клубови у Сремској Митровици:

  • ФК Срем
  • АК Сирмијум
  • OK Први Темпо
  • МОК Срем
  • ЖОК Срем
  • Кајак клуб Вал
  • Џудо клуб Сирмиум
  • Винг Чун Кунг Фу клуб Dragon
  • Клуб америчког фудбала Sirmium Legionaries
  • Капуера школа Capoeira Associacao Servia - Capoeira SM

У Сремској Митровици 2007. изграђен је атлетски стадион, који је једини такве врсте у Србији и користи се само за атлетска такмичења.

Највећа спортска манифестација у граду одржава се од 1990. сваког пролећа на градском хиподрому, у оквиру финалних трка Кроса РТС за Гран При Радио Београда. Тада у Митровици, за престижне награде најмасовнијег атлетског такмичења у Србији, трчи више хиљада такмичара свих категорија.

Посебности и занимљивости

  • За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.
  • Испод данашње Сремске Митровице, некада античког Сирмијума, налази се једини неископани римски хиподром на свету, саграђен почетком 4. века царским указом цара Константина, или цара Лицинија. Огромна грађевина дужине око 450-500m и ширине 150m налази се у остацима око 4m испод нивоа данашње Митровице и простире у широком простору од тзв. јалијских бара на југоистоку до зграде данашњег СУП-а на северозападу, тангирајући простор Царске палате за коју је била функционално везана. Сирмијумски хиподром сматра се највећом (!) грађевином римске античке архитектуре ван Италије. Постојање овакве структуре (тачније високих трибина хиподрома) утицало је на формирање занимљиве теренске слике тог дела града која подсећа на дугачку ”долину”, где је најнижа тачка данашња Масарикова улица, а затим се терен ”пење” у правцу југа (пут према Сави) и севера (пут према градској Гимназији). Оно што је једино сигурно, сваки покушај ископавања целине, или дела хиподрома за последицу би имао рушење постојећих градских структура, где су неке старе и по 100 и више година и сматрају се заштићеним објектима културе.
  • Најдужи висећи пешачки мост у Европи распона 297,5m, премошћује Саву у Сремској Митровици. Мост се налази тачно на месту некадашњег Артемидиног моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”. По једном од њих, Св. Иринеју, мост добија име.
  • Прва обновљена грађевина друге Југославије (почетком 1945) је сремскомитровачка железничка станица. Радове су изводили заробљени Немци, који су је неколико месеци раније до темеља срушили.
  • Једини наменски атлетски стадион у Србији изграђен је 2007. године у Сремској Митровици.
  • Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном мајком градова“.
  • У периоду Римског царства у Сирмијуму и околини рођено је десет римских императора, а осморица других су боравили у њему у току своје владавине (од неколико месеци до више година) због владарских обавеза, или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у граду од последица заразе кугом.
  • Сремска Митровица је јединствен урбанистички и археолошки пример у Србији - град са директним просторним континуитетом од преко 7000 година. Град се налази на истом простору као и његова насеља-претече и представља континуално проширење урбанистичке форме првобитног праисторијског и потом и античког насеља.
  • Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којем су регрутовани припадници елитне преторијанске гарде.
  • У времену кулминације моћи града (4. век) Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.
  • У време византијске власти (9. век), у Сирмију се обнавља епископија и град постаје хришћански центар, а његов епископ је велики словенски просветитељ Методије. Сматра се да је боравио у Сирмију и ширио писменост међу хришћанима у Панонији пре великог пута у Моравску.
  • Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се у Сремској Митровици (некадашњем Сирмијуму)
  • Од 313. године и озакоњавања хришћанске вере у Римском царству, у граду је одржано пет великих црквених сабора. Познате „сирмијске формуле“ решавале су догматска питања значајна за читав хришћански свет.
  • У време највећег успона Сирмијума, постојао је савршен систем водовода (10m високи аквадукти) који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Акведукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке горе, до Сирмијума простирао у дужини од око 14 километара. Траса и остаци акведукта прате данас централну осу града, тј. улице Фрушкогорску и Краља Петра I. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци. Канали за одвођење такође су били веома успешно решени, по узору на велике градове, Рим пре свих. Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. године, када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу и нестао у непознатом правцу, а судбина му се ни данас не зна.
  • Топографија Сирмијума умногоме се разликовала у односу на данашњу Сремске Митровице. Данашњи град има више узвишења него римски (као последица наслага земље током векова) и другачије водотокове фрушкогорских потока који се уливају у Саву. Сирмијум је био град малих бара и језера, временом исушених. Једна од најизраженијих промена је, по овдашњим археолозима, промена тока Саве, која је у римско доба у току код Сирмијума стварала две речне аде данас делове сремског односно мачванског копна.
  • Аварски златни појас, јединствено откриће у свету (припадао највероватније самом кагану, племенском вођи Бајану), тежак око 1,2 kg и (још увек) непроцењене вредности пронађен је у атару села Чалма код Сремске Митровице 1992. године. После низа неразјашњених околности, покушаја илегалне препродаје и уплита особа из стручног, али и криминалног света, појас се враћа кући у Сремску Митровицу и Музеј Срема 17. октобра 2007. године, после одлуке Врховног суда Србије. Место чувања није саопштено јавности, а израда реплика које ће бити приказане јавности ће се обавити у иностранству.5)
  • 1887. године биле су познате и сачуване само три златне и једна сребрна полуга са ковничком ознаком града Рима. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код Брашова у Румунији. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума. Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти и Напуљу, где су доспеле трговином антиквитетима. По рачуницама стручњака произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И то само за шест година, не рачунајући бронзане и сребрне номинале. И овај податак иде у прилог јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и податку да је појединим императорима било важније да освоје Сирмијум и ту добију поверење грађана и војске, него да то ураде у Риму. Нажалост, податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама, највише је привлачио тзв. ”дивље копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија 20. века начинили огромну и неповратну, културну и материјалну, штету не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној културној баштини Србије.
  • Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).6) 7)8) Као доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170—174) боравила и царица Галерија Фаустина са кћерком. Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. Податак о боравку Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута Херода Атика. Филострат је навео да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада насељавало територију данашње Бачке. За Виндобону нема ниједан историјски доказ, осим проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских размишљања) пронађени и у другим местима. Иако историчари једногласно напомињу да је те списе (Самоме себи, у оригиналу Ta eis heauton) Аурелије и писао у Сирмијуму, филмски режисери су до данас остали неумољиви.
  • У Првом светском рату Митровица је била једини већинско српски град бомбардован од српске артиљерије (6. септембра 1914. године у току Сремске офанзиве)
  • Град је у оба светска рата ослобођен 1. новембра (1918. и 1944)
  • 1932. године Сава је поплавила скоро половину данашње територије града.
  • Број становника Сремске Митровице накратко је увећан за 4.000 привремених становника - радника на изградњи ауто-пута Београд-Загреб (1949. г.)
  • У сремскомитровачком затвору своје казне су између осталих служили и: Милован Ђилас, Александар Ранковић, Иван Милутиновић, Жарко Зрењанин Уча, Борислав Пекић, Оскар Давичо, Јово Станисављевић Чаруга, Марко Орешковић, Јосип Краш, Јанко Чмелик, Јован Веселинов Жарко, Михаљ Серво, Златко Шнајдер, Стеван Мољевић, Андрија Хебранг и др. Моша Пијаде и Родољуб Чолаковић су за време свог робијања превели Марксова дела Капитал и Беду филозофије на српскохрватски.
  • Инспирисан стварним догађајима из 1941, настао је филм Александра Ђорђевића Стићи пре свитања (1978). Сниман је у аутентичном окружењу сремскомитровачке казнионе, а снимању филма подједнако су допринели (углавном као статисти) милиционери-чувари и осуђеници. У каснијим годинама митровачки КПД био је локација за снимање многобројних филмских и ТВ остварења. У простору затвора снимани су и Последњи круг у Монци, Браћа по матери, италијанска серија Хоботница, филм Мали свет из 2003. године итд.
  • После Другог светског рата, у сремскомитровачком КПД су били смештени затвореници-страни држављани, што је својевремено послужило као заплет за једну епизоду стрипа Модести Блејз.
  • Од 1938. године до почетка Другог светског рата у Сремској Митровици је радила фабрика авиона и ваздухопловних конструкција Албатрос, основана за потребе домаће војне авионске индустрије. До рата, фабрика је произвела око 50 различитих типова авиона и једрилица, од којих су најпознатији школски прототип Физир ФН (1940. фабрика је изградила чак 20 комада) као и модел извиђачког авиона Ниро.

Рођени у Сремској Митровици

  • Проб, римски император
  • Констанције II, римски император
  • Хереније Етрускус, римски император
  • Хостилијан, римски император
  • Клаудије II Готски, римски император
  • Квинтил, римски император
  • Грацијан, римски император
  • Аурелијан, римски император
  • Максимијан, римски император
  • Деције Трајан, римски император
  • Иларион Руварац, историчар и свештеник
  • Милан Јовановић Батут, лекар
  • Лазар Возаревић, сликар
  • Бранислав Ивановић, спортиста
  • Фрањо Гилер, спортиста
  • Петар Зец, редитељ
  • Ивица Ковачић Штифла, сликар
  • Дарко Мандић, сликар
  • Петар Милошевић, археолог
  • Стјепан Мусулин, филолог и лексикограф
  • Бошко Новаковић, књижевни критичар
  • Бранислав Видић, академик
  • Никола Христић, политичар
  • Милијана Николић, оперска певачица
  • Гордана Лукић, глумица
  • Данијела Врањеш, глумица
  • Небојша Јован Живковић, музичар
  • Огњен Филиповић, спортиста
  • Миливој Николајевић, сликар
  • Драгана Томашевић, спортиста
  • Петар Гбурчик, научник
  • Соња Бркић, судија Врховног суда
  • Ђорђе Марковић Кодер, књижевник
  • Татјана Венчеловски, глумица
  • Борис Пинговић, глумац
  • Марија Савић Срећковић, спортиста
  • Петар Писместровић, карикатуриста
  • Дамир Савић, сликар

Становници Сремске Митровице

  • Марко Аурелије, римски император9) 10)
  • Константин Велики, римски император 11)
  • Трајан, римски император12)
  • Диоклецијан, римски император13)
  • Галерије, римски император14)
  • Теодосије I, римски император15)
  • Септимије Север, римски император16)
  • Лициније, римски император17)
  • Методије, словенски просветитељ
  • Милош Н. Ђурић, академик
  • Васо Чубриловић, академик
  • Војислав Ј. Ђурић, академик
  • Славко Воркапић, редитељ и кинематограф
  • Милева Марић Ајнштајн, научник
  • Бошко Палковљевић Пинки, народни херој
  • Вељко Петровић, књижевник
  • Рудолф Филиповић, академик
  • Мира Бањац, глумица
  • Жељко Хегедушић, сликар
  • Григорије Микић, теолог
  • Игњат Јунг, археолог
  • Петар Краљ, глумац
  • Мирко Тепавац, политичар
  • Синиша Ковачевић, редитељ и писац
  • Драган Мартиновић, сликар
  • Светлана Сека Алексић, певачица
  • Златко Томчић, политичар
  • Марко Перичин Камењар, народни херој
  • Дејан Миловановић, спортиста
  • Петар Кранчевић, музичар

Сродни чланци

Спољне везе


Sremska Mitrovica

1)
Стат Књига 9
2)
Стат Књига 1
5)
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=22070 Press Online Avarski pojas vraćen muzeju u Sremskoj Mitrovici
6) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17)
Милошевић-Прица
7)
Мирковић, Sirmium - its History from the I century A.D. to 582 A.D., Sirmium I, Мирослава Мирковић, Археолошки институт, Београд, 1971, 34
9)
„Сирмиум град царева и мученика“, Владислав Поповић, Благо Сирмијума, Ср. Митровица, 2003, 42
10)
Милошевић-Прица „Кроз векове Сирмиума“, Петар Милошевић, Радомир Прица, Музеј Срема, НИП Сремске Новине, Ср. Митровица, 1979, 7-11
сремска_митровица.txt · Последњи пут мењано: 2022/01/31 00:01