Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
србија [2019/05/07 22:04]
жељко_тодоровић
србија [2020/03/18 21:46] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* Датотека:​Districts of Serbia.gif|мини|десно|300п|Република Србија са управним окрузима */
 +====== Србија ======
 +**Србија** (службени назив **Република Србија**),​ континентална држава која се налази у југоисточној Европи и простире се на Балканском полуострву и једним делом у средњој Европи (Панонској низији).((RS@CIA https://​www.cia.gov/​library/​publications/​the-world-factbook/​geos/​ri.html Србија на CIA The World Factbook-у)) Број становника Србије по попису из 2011. године је 9 024 734.
  
 +Главни град је [[Београд]]. Са 1.639.121 становника у широј околини по попису из 2011. године,​ он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском,​ на североистоку са Румунијом,​ на истоку са Бугарском,​ на југу са Северном Македонијом,​ на југозападу са Албанијом и [[Црна Гора|Црном Гором]] а на западу са Хрватском и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] ([[Република Српска]]).
 +
 +Србија је од завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] била оснивач и саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније преименованој у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]),​ затим у [[СФРЈ|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]],​ [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]]. Од 2006. године Србија као наследница СЦГ постала је суверена и независна држава.
 +
 +У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине:​ [[Војводина]] и [[Косово и Метохија]].((Устав Србије http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=56753 Устав Србије,​ 25. 1. 2013.)) Од [[НАТО агресија|НАТО агресије]] покрајина Косово и Метохија се налази под привременим протекторатом Уједињених нација. Институције самозване привремене самоуправе на Косову и Метохији,​ на којем Албанци чине етничку већину,​ 17. фебруара 2008. једнострано су прогласиле независност,​ коју Србија не признаје.
 +
 +Република Србија је члан Уједињених нација,​ Савета Европе,​ Организације за европску безбедност и сарадњу,​ Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава,​ а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.
 +
 +===== Географија =====
 +Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 25% територије). Исто тако, географски и климатски,​ једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717km сувоземних и 680km речних((Срб 2009 http://​webrzs.stat.gov.rs/​axd/​godisnjak/​god2009pog01.pdf Статистички годишњак Србије,​ 2009: ''​Географски преглед''​ Републички завод за статистику Србије)). Дужина граница по државама суседима износи:​ Албанија 122 km, [[Босна и Херцеговина]] 391 km, Бугарска 371 km, Хрватска 315 km, Мађарска 166 km, Северна Македонија 252 km, [[Црна Гора]] 236 km, Румунија 544 km((Срб 2009)).
 +
 +Северни део Републике заузима равница,​ а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине((Срб 2009)), а највиши врх је [[Ђеравица]] (на [[Проклетије|Проклетијама]]) са висином од 2.656 метара((Срб 2009)). Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона,​ клисура и пећина (Ресавска пећина,​ Церемошња,​ [[Рисовача]]). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском((http://​freska.rs/​pdf/​GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, стр. 24)), на ушћу [[Тимок]]а у [[Дунав]],​ на 28-36 метара надморске висине.((Vlahović2004 Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs, http://​books.google.com/​books?​id=Dx4qAQAAMAAJ 2004, isbn 978-86-7891-031-9))
 +
 +==== Хидрологија ====
 +Већи део Србије припада сливу [[Дунав]]а (81.646 km² тј. 92.4%((Пера Petar Vlahović, ''​„Serbia:​ The Country, People, Life, Customs“''​ (2nd edition), Belgrade, 2006. ISBN 86-7891-031-3)),​ који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара((Географија http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=36 Влада Републике Србије:​ ''​Положај,​ рељеф и клима''​)). Поред Дунава,​ пловне су још целим својим током кроз Србију реке: [[Сава]] (206 km((Срб 2009))), [[Тиса]] (168 km((Срб 2009))) и [[Бегеј]] (75 km((Срб 2009))), а делимично су пловне [[Велика Морава]] (3km од 185 km((Срб 2009))) и [[Тамиш]] (3km од 118 km((Срб 2009))). Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су((Срб 2009)): [[Западна Морава]] (308 km), [[Јужна Морава]] (295 km), [[Ибар]] (272 km), [[Дрина]] (220 km) и [[Тимок]] (202 km). Део југа Србије припада сливу река [[Бели Дрим]] у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5.4%((Пера))) које теку ка Јадранском мору. Сливови река [[Пчиња]],​ [[Лепенац]] и [[Драговиштица]] на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2.2%((Пера)))((Пера)). Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала,​ који служе за одбрану од поплава,​ наводњавање земљишта,​ пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km((Срб 2009)), од чега је за бродове,​ до 1000 t, пловно 385.9 km((Срб 2009)). Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав,​ према називима река које повезује.
 +
 +Већина језера у Србији је полигенетског порекла((Штета Снежана Штетић,​ ''​„Национална туристичка географија“'',​ Београд,​ 2004, ISBN 86-84887-03-4)),​ а највеће међу њима је Ђердапско језеро,​ површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²)((Срб 2009)), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро,​ направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији,​ са површином већом од 10 km², су((Срб 2009)): Власинско језеро (на реци [[Власина|Власини]],​ 16 km²), [[Перућац]] (на реци [[Дрина|Дрини]],​ 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци [[Ибар|Ибру]],​ површине 11,9 km²). Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије,​ јављају се глацијална језера,​ попут Ђеравичког на [[Проклетије|Проклетијама]] или језера на Шар-планини((Штета)),​ док се на крајњем северу јављају,​ иначе ретка((Штета)),​ еолска језера,​ Палићко (5.6 km²) и Лудошко((Штета)). Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (Русанда,​ Царска бара), док су тектонска језера,​ која су постојала у прошлости,​ током времена нестала. У неким пећинама Србије,​ јављају се подземна тј. пећинска језера,​ каква су на пример,​ језера у Раваничкој пећини.
 +
 +Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на [[Копаоник]]у((TDS ​ http://​travel.airlinecodes.co.uk/​country/​Serbia-SP/​ Tourist Destination Serbia)), који сачињавају три узастопне каскаде,​ а други по висини је Пиљски на Старој планини 64 метра((http://​www.topirot.com/​TOP/​03-Selo/​Selo.htm Висина водопада,​ 25. 1. 2013.)). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву((TDS)),​ док је највеће речно острво Србије Острво у [[Дунав]]у код [[Костолац|Костолца]],​ површине 60 km².((TDS))
 +
 +===== Клима =====
 +Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (Јадранским,​ Егејским и Црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу,​ умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке,​ хладне и снежне,​ док су лета топла. Најхладнији месец је јануар,​ док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру),​ а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]])((темп http://​www.hidmet.gov.rs/​ciril/​meteorologija/​klimatologija_temp_rezim.php РХМЗ - Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд,​ 25. 1. 2013.)). Просечна годишња температура у Србији је: 10.9°C (предели испод 300 метара надморске висине),​ 10°C (300—500 метара),​ 6°C (1000—1500 метара),​ 3°C (изнад 1500 метара)((темп)). Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.
 +
 +Најзначајнији ветрови Србије су:
 +  * ''​кошава''​ (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
 +  * ''​северац''​ (хладан и сув северни ветар)
 +  * ''​моравац''​ (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
 +  * ''​јужни ветар''​ (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
 +  * ''​југозападни ветар''​ (топао и влажан;​ долази са Јадрана и допире до Западне Србије)
 +
 +===== Биљни и животињски свет =====
 +Биогеографски,​ на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно,​ два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела,​ док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона:​ балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава),​ панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима),​ динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације,​ заступљени су и други вегетацијски облици,​ у зависности од локалних услова,​ нпр. низијске ливаде,​ тресаве,​ степски фрагменти.
 +
 +===== Национални паркови =====
 +  *Национални парк Ђердап
 +  *Национални парк Копаоник
 +  *Национални парк Тара
 +  *Национални парк Шар-планина
 +  *Национални парк Фрушка гора
 +
 +===== Историја =====
 +в. //​[[Историја Србије]]//​
 +
 +===== Уставно уређење и политички систем =====
 +Република Србија је секуларна држава са републиканским обликом владавине.
 +
 +==== Територијална организација Републике Србије ====
 +Након Другог светског рата, комунистичке власти су на територији Народне Републике Србије формирале две аутономне покрајине:​
 +  * [[Војводина]] (административни центар:​ [[Нови Сад]])
 +  * [[Косово и Метохија]] (административни центар:​ [[Приштина]])
 +Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.
 +
 +Напомена:​ До формирања статистичких региона у Србији 2009. године,​ део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално централна Србија. Централна Србија није представљала посебну административно-управну јединицу,​ већ је била под непосредном управом Републике. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и [[Устав Србије|Устав из 2006]].
 +
 +==== Статистички региони ====
 +У фебруару 2010. године,​ скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.((http://​www.srbija.gov.rs/​vesti/​vest.php?​id=125924 ​ Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју,​ 25. 1. 2013.)) Статистички региони Србије су:
 +  * [[Војводина]]
 +  * [[Град Београд|Београд]]
 +  * Шумадија и западна Србија
 +  * Јужна и источна Србија
 +  * [[Косово и Метохија]]
 +
 +==== Окрузи ====
 +/* Датотека:​Okruzi Srbije.PNG|мини|130п|Окрузи Републике Србије */
 +в. //​[[Управни окрузи Србије]]//​
 +
 +Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда. Управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри. На челу управног округа налази се начелник,​ који нема велике надлежности,​ али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа. Практично он има положај емисара,​ но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода. Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна),​ које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти,​ и као такве имају своје приходе и органе локалне власти.
 +
 +==== Градови ====
 +в. //​[[Општине и градови Србије]]//​
 +
 +У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167((Републичка агенција за просторно планирање:​ http://​www.rapp.gov.rs/​media/​strategije/​odluka%20strategija-cir.pdf Одлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. године,​ „Службени гласник РС“, бр. 119/2008, Приступање 19.5.2013)) насеља.
 +
 +На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:​
 +
 +[[Београд]] (1.154.589, са околином 1.639.121), [[Крагујевац]] (147.473, са околином 180.252), [[Ниш]] (190.230, са околином 257.867), [[Нови Сад]] (286.157, са околином 372.999), [[Приштина]] (198.214, са околином 465,186), [[Ваљево]],​ [[Врање]],​ [[Зајечар]],​ [[Зрењанин]],​ [[Јагодина]],​ [[Краљево]],​ [[Крушевац]],​ [[Лесковац]],​ [[Лозница]],​ [[Нови Пазар]],​ [[Панчево]],​ [[Прокупље]],​ [[Пожаревац]],​ [[Смедерево]],​ [[Сомбор]],​ [[Сремска Митровица]],​ [[Суботица]],​ [[Ужице]],​ [[Чачак]] и [[Шабац]].
 +
 +Док су Београд,​ Нови Сад, Крагујевац,​ Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на 2 или више градских општина,​ остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.
 +
 +/* Датотека:​Census 2002 Serbia, ethnic map (by localities).png|мини||250п|Етнички састав становништва Србије 2002. године */
 +
 +==== Демографија ====
 +в. Демографија Србије.
 +
 +Према попису из 2002. године,​ који није извршен на целој територији Републике Србије,​ јер није извршен на југу Србије,​ у АП Косово и Метохија,​ пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.
 +
 +Проценат писменог становништва је 97,​8%.((http://​hdr.undp.org/​en/​media/​HDR_2011_EN_Complete.pdf 2011 Human development Report, United Nations Development Programme, стр. 159, 30. novembar 2012)) (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).
 +
 +Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).
 +
 +Према попису из 2011. године,​ који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије,​ а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали,​ број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.120.666. Тај број представља пад од 377.335 у односу на претходни попис из 2002.
 +
 +Према одвојеном косовском попису,​ који није спроведен на Северном Косову,​ на Косову су 2011. живела 1.733.872 становника.
 +
 +Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису,​ а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.
 +
 +==== Народи и националне мањине ====
 +[[Срби]] чине већину од 83,32% становништва,​ следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%, Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни 0,41%, затим Југословени,​ Македонци,​ Муслимани,​ Бугари,​ Буњевци,​ Русини,​ Украјинци,​ Словенци,​ Горанци,​ Немци, Руси, Чеси, Турци и други.
 +
 +==== Језик ====
 +в. //​[[Српски језик]]//​
 +
 +Службени језик је [[српски језик]] писан ћириличним писмом. На подручју АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског користе се и језици националних мањина мађарски,​ словачки,​ хрватски,​ румунски,​ русински и албански језик.
 +
 +==== Становништво према матерњем језику,​ по попису 2011. ====
 +  * Српски 88,09%
 +  * Мађарски 3,38%
 +  * Босански 1,93%
 +  * Нису се изјаснили и непознато 1,78%
 +  * Ромски 1,40%
 +  * Словачки 0,69%
 +  * Остали језици 0,55%
 +  * Влашки 0,60%
 +  * Румунски 0,40%
 +  * Босански 0,60%
 +  * Хрватски 0,27%
 +  * Македонски 0,18%
 +  * Бугарски 0,19%
 +  * Русински 0,16%
 +  * Албански 0,14%
 +  * Буњевачки 0,10%
 +
 +Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија,​ док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.((Опште-ТОС http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​Public/​PublicationView.aspx?​pKey=41&​amp;​pLevel=1&​amp;​pubType=2&​amp;​pubKey=1586 Попис становништва,​ домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест,​ матерњи језик и национална припадност, ​ Републички завод за статистику19.5.2013.))
 +
 +==== Религија ====
 +/* Датотека:​Serbia-Religion-2002.gif|мини|250п|Конфесионални састав становништва Србије 2002. године */
 +
 +Највећи број верника у Србији је православне вере (84,59%). За њима следе католици (4,97%), муслимани (3,1%), који су великом већином сунити,​ и протестанти (0.99%), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11% атеиста.((http://​pod2.stat.gov.rs/​ObjavljenePublikacije/​Popis2011/​Knjiga4_Veroispovest.pdf Вероисповест,​ матерњи језик и национална 27. 05. 2013. Републички завод за статистику))
 +
 +Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести,​ што се у пракси и поштује,​ иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање национализоване имовине верских заједница,​ као и спорадични напади на вернике,​ службенике и објекте мањих верских заједница.((http://​www.ombudsman.rs/​index.php/​lang-sr/​2011-12-25-10-17-15/​462-2009-04-30-14-34-25 Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир,​ код Заштитника грађана Саше Јанковића 30. 4. 2009.))
 +
 +Србија нема државну религију,​ па се тако ни верски празници не третирају као државни,​ али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике,​ као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан [[Божић]]а,​ Ускрс, [[Крсна слава|крсне славе]],​ Рамазанског и Курбан-бајрама и Јом кипура).((празници http://​www.minrzs.gov.rs/​drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php Државни и верски празници Републике Србије 27. 5. 2013. Министарство рада, запошљавања и социјалне политике))
 +
 +Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе,​ од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи веронаука.((http://​www.spc.rs/​sr/​veronauka_u_srpskim_skolama Веронаука у српским школама 27. 5. 2013. Српска православна црква)) Постоји више врста верске наставе,​ која се иначе одвија кроз један час седмично — православна (катихизис),​ исламска,​ католичка,​ протестантска и јудаистичка (јеврејска). Осим похађања овог предмета,​ други избор је грађанско васпитање.
 +
 +==== Државни симболи ====
 +Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] „[[Боже правде]]“,​ уз незнатно измењен текст.
 +
 +Грб Републике Србије је стари грб [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] из доба [[Обреновићи|Обреновића]] из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна [[Немањићи|Немањића]].
 +
 +Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама:​ црвеном,​ плавом и белом. Поред народне,​ постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.
 +
 +==== Међународна политика ====
 +Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација уједињених нација,​ Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Пакт за стабилност југоисточне Европе,​ Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународна организација за миграције,​ Црвени крст.
 +
 +Залаже се за приступање Европској унији, статус кандидата је добила 2012.
 +
 +Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета,​ територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.((М. Ч.  http://​www.politika.rs/​rubrike/​Politika/​Kako-je-utvrdjena-vojna-neutralnost.sr.html Политика:​ Како је утврђена војна неутралност,​ 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012))
 +
 +==== Правосуђе ====
 +Устав Србије одређује да су судови самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана,​ законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.
 +
 +Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке се доносе у име народа и заснивају се на Уставу,​ закону,​ потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.
 +
 +Судови републичког ранга: [[Уставни суд Републике Србије|Уставни суд]], [[Врховни касациони суд Републике Србије|Врховни касациони суд]], Привредни апелациони суд, Виши прекршајни суд и [[Управни суд Републике Србије|Управни суд]].
 +
 +Судови опште надлежности:​
 +  * Основни судови - за територију града односно једне или више општина
 +  * Виши судови - за подручје једног или више основних судова
 +  * Апелациони судови - за подручје више виших судова
 +  * Врховни касациони суд
 +
 +Судови посебне надлежности:​
 +  * Привредни судови - за територију једног или више градова,​ односно више општина
 +  * Привредни апелациони суд - непосредно виши суд за привредне судове
 +  * Прекршајни судови - за територију града, односно једне или више општина
 +  * Виши прекршајни суд - непосредно виши суд за прекршајне судове
 +  * Управни суд
 +
 +Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне,​ извршне и општеобавезујуће.
 +
 +Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији,​ који је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Виши прекршајни суд, Управни суд и апелационе судове.
 +
 +Апелациони суд је непосредно виши суд за више судове и основне судове.
 +
 +Виши суд је непосредно виши суд за основне судове када је то одређено законом.
 +
 +Напомена:​ нови систем уређења судова примењује се од 1. јануара 2010.
 +
 +===== Привреда =====
 +Привреда на територији Србије се налазила у врло лошем стању током 1990их. Просечна плата у децембру 1993. износила је 21 немачку марку (DM). Хиперинфлација,​ у укупном трајању од 24 месеца((Г17плусhttp://​www.g17plus.rs/​v2/​images/​stories/​dokumentiarhiva/​knjiga.pdf Бела књига Милошевићеве владавине“],​ стр 43, Приступање 19.5.2013)) је достигла врхунац у јануару 1994. године,​ када је просечна инфлаторна стопа износила 313.563.558,​ односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат – 2,03%. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране.((драгачево Филозофски факултет Универзитета у Нишу: http://​www.filfak.ni.ac.rs/​studenti/​preuzimanje/​radovi/​doktorske_disertacije/​sociologija/​doktorska_disertacija_dragoslav_petrovic.pdf Место и домашај „Драгачевског сабора“ у културном миљеу Србије,​ Драгослав Б. Петровић,​ докторска дисертација,​ Ниш (2012), Приступање 19.5.2013)) Србији су уведене опште санкције Савета безбедности ОУН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.
 +
 +Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. годину био је око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара((Међународни монетарни фонд: http://​www.imf.org/​external/​pubs/​ft/​weo/​2008/​01/​weodata/​weorept.aspx?​sy=2007&​amp;​ey=2013&​amp;​scsm=1&​amp;​ssd=1&​amp;​sort=country&​amp;​ds=.&​amp;​br=0&​amp;​pr1.x=42&​amp;​pr1.y=3&​amp;​c=942&​amp;​s=PPPPC&​amp;​grp=0&​amp;​a= Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013,​ Приступање 19.5.2013)).
 +
 +Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику),​ а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште,​ док је 30% под шумама. Највећи ратарски крај је [[Војводина]]. Гаји се жито, кукуруз,​ сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из [[Ивањица|Ивањице]],​ паприка из [[Лесковац|Лесковца]],​ а купус из [[Футог]]а. [[Шумадија]] је позната по воћарству;​ [[Вршац]],​ обронци [[Фрушка гора|Фрушке горе]], [[Александровачка Жупа]] и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији.
 +
 +Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва,​ са стопом незапослености од 22,​4%((Републички завод за статистику:​ http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​Public/​PageView.aspx?​pKey=2 Актуелни показатељи - Република Србија,​ Приступање 19.5.2013)). Најнижа стопа незапослености забележена је у Београдском региону (17,9%), а највиша у Региону Јужне и Источне Србије (27,​3%).((Републички завод за статистику:​ http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​public/​PublicationView.aspx?​pKey=41&​amp;​pLevel=1&​amp;​pubType=2&​amp;​pubKey=1727 „Попис становништва,​ домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност“,​ Пристпупање 19.5.2013)) ([[Косово и Метохија]] око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије)((RS@CIA)).
 +
 +Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2 милиона,​ а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније, око 60%. У извозу,​ главни спољнотрговински партнери,​ појединачно,​ били су: Италија (1.094,2 милиона долара);​ [[Босна и Херцеговина]] (1.042,1 милиона долара) и [[Црна Гора]] (950,9 милиона долара).((http://​www.pharos-online.org/​download/​eu_simulation_game/​bih/​Zemlje_jugoistocne_Evrope_shb.pdf Zemlje kandidati za članstvo u EU], PHAROS e.V. - Internationale Bildungsarbeit und humanitäre Hilfe))
 +
 +===== Туризам =====
 +/* Датотека:​Hoteli na Kopaoniku.jpg|мини|десно|250п|Туристички центар „Сунчани врхови“ на Копаонику је један од највећих туристичких центара у Србији. */
 +
 +Сеоски туризам се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима,​ која нуде здраву средину,​ еколошку храну, угодан амбијент,​ активан одмор у природи,​ етнографске и друге културно-историјске вредности). У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну,​ а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство).
 +
 +Такође,​ у Србији су развијени и бањски,​ планински и урбани (градски) туризам.
 +
 +===== Саобраћај =====
 +Србија има развијен друмски,​ железнички,​ ваздушни и водни саобраћај.
 +
 +Путна мрежа Србије има 40.845 километара,​ од тога су око 5.500 километара путеви првог реда. У мрежи је 498 килиометара ауто-пута под наплатом путарине и 136 километара полуауто-путева под наплатом путарине.((http://​www.mtsmondo.com/​lifestyle/​vesti/​text.php?​vest=101096 ​ МТС Мондо - Радови на путу Mtsmondo.com 10. 6. 2010.))
 +
 +Железнице Србије АД обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).((http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=59 ​ www.srbija.gov.rs Статистике о Србији ​ Srbija.gov.rs приступ ​ 25. 1. 2013.))
 +
 +Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички европски коридор 10 (ауто-пут Е-75, [[Суботица]] - [[Београд]] - [[Ниш]] - [[Прешево]];​ са својим краковима ауто-пут Е-80 [[Ниш]] - [[Димитровград]] као и ауто-пут Е-70 [[Шид]] - [[Београд]]),​ који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.
 +
 +Кроз Србију тече река [[Дунав]],​ важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава,​ пловне реке су: [[Сава]],​ [[Морава]] и [[Тиса]],​ као и канал Дунав—Тиса—Дунав.
 +
 +Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром Никола Тесла у Београду,​ аеродром Кοнстантин Βелики у [[Ниш]]у и аеродром Слатина у [[Приштина|Приштини]].
 +
 +===== Енергетика =====
 +Највећи део енергије у Србији се производи у термо- и хидроелектранама,​ при чему се 25,4% производи у хидроелектранама,​ што је само 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потецијала за производњу струје. Термоелектране у Србији раде на угаљ. Највећа термоелектрана у Србији је Термоелектрана Никола Тесла која са 14 блокова чини трећину производног потенцијала Електропривреде Србије и највећи је произвођач у југоисточној Европи.
 +
 +Највећи произвођач нафте и гаса је компанија Нафтна индустрија Србије,​ која се налази у већинском власништву руске компаније Газпром њефта. НИС и Газпром њефт зајдно са Републиком Србијом планирају да направе српски део гасовода Јужни ток. Такође,​ гради гасно складиште Банатски Двор, које се налази 60 километара североисточно од Новог Сада.
 +
 +Мада енергетски ресурси у Републици Србији нису у довољној мери истражени,​ познато је да Србија располаже енергетским потенцијалом у нафти, природном гасу, квалитетном угљу и нуклеарним минералним сировинама. Нафта и гас чине мање од 1%, а остало су различите врсте угља, од чега доминира нискокалорични угаљ (лигнит),​ у Колубарском,​ Костолачком и Ковинском и Косовско-Метохијском басену. Експлоатација квалитетнијих врста угља (мрких и камених) се врши углавном јамским путем. Од већег значаја су рудници са подземном експлоатацијом угља у „Соко“ (Сокобања((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​soko.html „Соко - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ „Рембас“ (Ресавица((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​rembas.html „Рембас - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ Лубница((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​lubnica.html „Лубница - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)) и „Штаваљ“ (Сјеница((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​stavalj.html „Штаваљ - Историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ уз могуће одржавање производње,​ до исцрпљења резерви у Боговини((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​bogovina.html „Боговина - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ „Јасеновцу“ (Крепољин((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​jasenovac.html „Јасеновац - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ Вршкој Чуки (Грљан((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​vrskacuka.html „Вршка чука - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)) и „Ибарским рудницима“ (Баљевац((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​ibarski_rudnici.html „Ибарски рудници - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)). Знатно увећање производње могло би се постићи великим улагањима и савременијим техничко-технолошки приступом,​ те отварањем нових рудника у Мелници,​ Пољани,​ Ћириковцу и у оквиру Деспотовачког угљеног басена.((план Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије:​ http://​www.rapp.gov.rs/​media/​zakoni/​Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf „Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020“, Приступање 20.5.2013))
 +
 +Највеће резерве нафте и гаса откривене су на територији Војводине,​ а у мањем значају у Подунављу и Поморављу. Рудне појаве уљни шкриљци,​ најбоље су истражени у Алексиначком и Врањском басену,​ али за њих тренутно није обезбеђена економична технологија прераде.((план))
 +
 +Чланом 267 Кривичног законика Републике Србије забрањена је свака изградња нуклеарних постројења((Влада Републике Србије - Управа за Дигиталну агенду:​ http://​www.digitalnaagenda.gov.rs/​filesystem/​sitedocuments/​zakoni/​krivicni_zakonik.pdf „Кривични законик - Недозвољена изградња нуклеарних постројења,​ члан 267“, стр. 95, формат ПДФ, 1.1.2006, Приступање 19.5.2013)),​ а Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени уранијум са своје територије.((http://​www.b92.net/​info/​vesti/​index.php?​yyyy=2011&​amp;​mm=10&​amp;​dd=25&​amp;​nav_category=15&​amp;​nav_id=552403 ​ Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25.10.2011 ​ B92.net 25. 10. 2011. приступ ​ 25. 1. 2013.))) У складу са тим, систематска геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина (урана и торијума) у новије време су прекинута.((план))
 +
 +У погледу коришћења енергије ветра, Србија у односу на земље ЕУ касни око 20 година. Још према првој студији за потребе Електропривреде Србије из 2002. године,​ на територији Србије процењен је потенцијал енергије ветра на инсталисану снагу од око 1300 MW, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 TWh.((Џеф"​ Jefferson institute: http://​www.jeffersoninst.org/​sites/​default/​files/​Koriscenje%20energije%20vetra%20u%20Srbiji.pdf „Коришћење енергије ветра у Србији - природни услови и практична примена“,​ проф. Миодраг Златановић,​ децембар 2009, Приступање 19.5.2013)) Као најперспективније локације за изградњу електрана на ветар процењене су Миџор на Старој Планини,​ са просечном брзином од 7.66m/s, Вршачки брег 6.27m/s, Крепољин 6.18 m/s, Дели Јован 6.13m/s, Јухор и Јастребац,​ као и области у долини Дунава,​ Саве и Мораве.((Соларни панели:​ http://​www.solarnipaneli.org/​energija-vetra/​ „Енергија ветра“,​ Приступање 19.5.2013)) Ово кашњење у изградњи ветроелектрана,​ пружа Србији могућност да искористи више од две деценије искуства земаља са развијеном ветроенергетиком,​ као што су Данска,​ Немачка и Шпанија.((Џеф))
 +
 +Интензитет сунчевог зрачења на територији Србије се креће од 1,1 kWh/​m²/​дан на северу до 1,7 kWh/​m²/​дан на југу током јануара,​ а током јуна се интензитет креће од 5,9 до 6,6 kWh/​m²/​дан. Ови подаци указују на чињеницу да је потенцијал сунчевог зрачења у Србији за око 30% виши него у Средњој Европи,​ а интензитет сунчеве радијације међу највећим у Европи. Инсталациони потенцијали за фотонапонске системе до 2012. године износили су око 20 МW. Тренутно се осећа потреба за подстицањем научних институција да организују пројекте који обухватају основна и примењена истраживањаа,​ чији се резултати могу користити у фотонапонској технологији,​ као и упознавањем шире јавности са садржајем нових уредби о повлашћеним произвођачима електричне енергије и подстицајним откупним ценама електричне енергије произведеним у таквим системима.((Jefferson institute: http://​www.jeffersoninst.org/​sites/​default/​files/​Fotonaponska%20energija.pdf Коришћење соларне фотонапонске енергије у Србији,​ др Љубисав Стаменчић,​ децембар 2009, Притупање 19.5.2013))
 +
 +Енергетски потенцијал биомасе у пољопривреди процењује се у ратарству на око 3 милиона тона, а у воћарству и виноградарству на око 1,1 милион тона. Постоји и могућност гајења тзв. енергетских шума на око 200.000 хектара необрађеног земљишта,​ на којем би се могле засадити брзорастуће шуме (топола) и остварити приноси између 3 и 4 милиона тона дрвне биомасе,​ које би се даље користиле у енергетске сврхе. Употреба биомасе до сада је нашла примену у загревању домаћинстава,​ коришћењем брикета и палета од биомасе.((Блиц:​ http://​www.blic.rs/​Vesti/​Drustvo/​55148/​Srbija-moze-da-pravi-struju-od-sunca-biomase-vode-i-vetra- „Србија може да прави струју од сунца, биомасе,​ воде и ветра“,​ 1.9.2008, приступ 19.5.2013)) Употреба биомасе,​ дрвних отпадака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје постаје све популарнија((Време:​ http://​www.vreme.com/​cms/​view.php?​id=460498 „Моја електрана и друге ветрењаче“,​ Слободан Бубњевић,​ 27.7.2006, Приступање 19.5.2013)),​ али тренутно за њихову широку примену нема довољно инвестиција.((Политика:​ http://​www.politika.rs/​rubrike/​ostali-komentari/​Biomasa-struja-bez-investicija.sr.html „Биомаса,​ струја без инвестиција“,​ Предраг Радовановић,​ 16.1.2013, Приступљено 19.5.2013))
 +
 +===== Култура =====
 +==== Ликовне уметности ====
 +На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија неолитска култура на тлу Србије је култура Лепенског Вира. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије,​ чији се остаци могу видети у Сирмијуму,​ Гамзиграду и Царичином граду (''​Justiniana Prima''​).
 +
 +Српски средњовековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има фрескама украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњовековне уметности је манастир [[Студеница]] (око 1190). Овај манастир је био модел за касније манастире [[Милешева]],​ [[Сопоћани]] и [[Високи Дечани]]. Вероватно најпознатија српска средњовековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу“ (или [[Бели анђео]]) из манастира Милешева.
 +
 +Иконосликарство је такође део српског средњовековног културног наслеђа.
 +
 +Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа 1204, када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве [[Богородица Љевишка]],​ манастира Старо Нагоричане и манастира Грачаница.
 +
 +Манастир [[Високи Дечани]] је саграђен између 1330. и 1350. За разлику од других српских манастира,​ овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из [[Котор]]а. На фрескама овог манастира налази се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета. У катедрали се налазе иконостас,​ игуманов престо и декорисани саркофаг краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана III Дечанског]].
 +
 +Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем 14. века, и то у долини реке [[Морава|Мораве]] (Моравска школа). Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру Манасија приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњовековним одорама.
 +
 +За време турске владавине углавном је замрла уметничка активност у Србији. Неке барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској ([[Теодор Крачун]],​ Јаков Орфелин).
 +
 +Многи млади уметници из новоустановљене српске државе 19. века су се школовали у иностранству,​ посебно у Француској и Немачкој,​ и донели су са собом авангардне стилове. Поред Париза и Минхена,​ [[Београд]] је био у првој половини 20. века један од центара импресионизма. [[Надежда Петровић]] је сликала у стилу фовизма,​ док је [[Сава Шумановић]] био под утицајем кубизма. Ипак у том периоду српско сликарство је обележио [[Паја Јовановић]].
 +
 +Значајни српски сликари 20. века били су: [[Милан Коњовић]],​ [[Марко Челебоновић]],​ [[Петар Лубарда]],​ [[Владимир Величковић]] и [[Мића Поповић]].
 +
 +Србија је позната по сликарима наиве, као што су [[Јанко Брашић]],​ [[Сава Секулић]],​ [[Мартин Јонаш]] и [[Зузана Халупова]]. Словачко село [[Ковачица]] у Војводини је центар наивног сликарства.
 +
 +==== Књижевност ====
 +Почетак српске писмености везује се за активност браће Ћирила и Методија на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из 11. века, писани глагољицом. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани ћирилицом. Из ове епохе је најстарија ћирилична књига српске редакције,​ [[Мирослављево јеванђеље|јеванђеље]] захумског кнеза Мирослава,​ брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.
 +
 +За време турске владавине,​ у Србији се развијала усмена лирска и епска књижевност. [[Српске народне пјесме|Српске народне песме]] прикупљене углавном у 19. веку осликавају ово богатство.
 +
 +У доба националног препорода,​ током прве половине 19. века, [[Вук Стефановић Караџић]] је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су [[Бранко Радичевић]],​ [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]],​ [[Лаза Костић]],​ [[Ђура Јакшић]] и [[Јован Јовановић Змај]]. У 20. веку примат имају прозни писци: [[Иво Андрић]],​ [[Исидора Секулић]],​ [[Милош Црњански]],​ [[Меша Селимовић]],​ [[Добрица Ћосић]],​ [[Борислав Пекић]],​ [[Данило Киш]], [[Александар Тишма]],​ мада има и вредних песничких достигнућа:​ [[Милан Ракић]],​ [[Јован Дучић]],​ [[Десанка Максимовић]],​ [[Миодраг Павловић]],​ [[Мирослав Антић]],​ [[Бранко Миљковић]] и [[Васко Попа]].
 +
 +У последњој деценији 20. века и у првој деценији 21. века, најзначајнији су аутори:​ [[Давид Албахари]],​ [[Милорад Павић]],​ [[Горан Петровић]],​ [[Светлана Велмар-Јанковић]],​ [[Светислав Басара]] и други.
 +
 +==== Музика ====
 +Србија има дугу традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача,​ под именом коло, најомиљенији је вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су ужичко коло и моравац.
 +
 +=== Уметничка музика ===
 +Најзначајнији српски композитор уметничке музике био је [[Стеван Мокрањац|Стеван Стојановић Мокрањац]] (1856—1914). Он је био и музиколог,​ сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме Руковети. Остали значајни српски композитори су: [[Корнелије Станковић]],​ [[Стеван Христић]] и [[Станислав Бинички]].
 +
 +=== Народна музика ===
 +У 19. веку и раније,​ карактеристични народни инструменти су биле [[гусле]] и фрула, док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде. Знатно касније,​ а и данас, главни инструменти у новокомпонованој народној музици су хармоника и виолина.
 +
 +Трубачки оркестри су веома популарни у Србији. Фестивал трубача у Гучи је централна манифестација ове врсте музике. Најпознатији трубач Србије је Бобан Марковић.
 +
 +Најважнији представници српске народне музике су: певачи Предраг Цуне Гојковић,​ Предраг Живковић Тозовац,​ Тома Здравковић,​ Оливера Катарина,​ Лепа Лукић, Василија Радојчић,​ Мирослав Илић и Шабан Шаулић,​ као и композитори Милутин Поповић Захар, Радослав Граић, Драган Александрић. Ту су још Звонко Богдан и Јаника Балаж чија је музика везана за војвођанске музичке традиције,​ а у новије време и група Легенде. Многи данашњи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи,​ као на пример:​ Лепа Брена, Светлана Ражнатовић Цеца, Жељко Јоксимовић,​ Индира Радић, Драгана Мирковић,​ Сека Алексић,​ Јелена Карлеуша и Аца Лукас.
 +
 +Период турске власти оставио је оријентални траг у музици целог Балкана,​ па и Србије. Приметан је и утицај ромске музике. У последњих 20-ак година,​ развијен је тренд комбиновања народне музике,​ оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк.
 +
 +=== Забавна,​ поп и рок музика ===
 +У забавној и поп музици,​ велике звезде естраде са простора Србије (тада као дела Југославије) били су Ђорђе Марјановић и Лола Новаковић.((Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004 ISBN 953-99584-0-7)) Још увек су активни Ђорђе Балашевић и Здравко Чолић.
 +
 +Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960е-их. Велику популарност су постигле 1980е-их,​ са групама новог таласа:​ Идоли, Електрични оргазам и Екатарина Велика. У то време, а и данас, активне су групе Рибља чорба, Бајага и инструктори и Ван Гог.
 +
 +Легенда југословенског рока, Горан Бреговић,​ последњих десетак година стекао је међународну популарност својом музиком обојеном етномузичким мотивима. Сличном категоријом музике баве се Биљана Крстић,​ Слободан Тркуља,​ Балканополис и Неле Карајлић са групом ''​No Smoking Orchestra''​.
 +
 +Србија је победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. у Хелсинкију са песмом „Молитва“ у извођењу поп-певачице Марије Шерифовић.((Еurovision.tv:​ http://​www.eurovision.tv/​page/​history/​by-year/​contest?​event=435 „Eurovision Song Contest 2007 Final“, Приступљено 19. 5. 2013.))
 +
 +==== Позориште и филм ====
 +[[Јоаким Вујић]] је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао „Књажеско-србски театар” у [[Крагујевац|Крагујевцу]] 1835. Значајни српски писци позоришних комада били су [[Јован Стерија Поповић]] у 19, и [[Бранислав Нушић]] у 20. веку. У Београду се од 1967. одржава међународни фестивал савременог театра БИТЕФ. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су [[Народно позориште у Београду]],​ Атеље 212, Југословенско драмско позориште и [[Српско народно позориште]] у Новом Саду.
 +
 +Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се Бојан Ступица,​ Мира Траиловић и Јован Ћирилов,​ а од писаца Александар Поповић,​ Душан Ковачевић,​ Љубомир Симовић и Биљана Србљановић.
 +
 +Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду,​ на међународној сцени су се истакли режисери:​ Горан Марковић,​ Александар Петровић,​ Душан Макавејев,​ Слободан Шијан, Горан Паскаљевић и други. Најнаграђиванији српски филмски режисер је [[Емир Кустурица]] који је између осталог добитник две Златне палме на фестивалу у Кану.
 +
 +Међу глумцима,​ у првој половини 20. века су се истакли Чича Илија Станојевић,​ [[Жанка Стокић]] и Добрица Милутиновић. Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци:​ Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вујисић,​ Радмила Савићевић,​ Љубиша Јовановић,​ Зоран Радмиловић,​ Љуба Тадић, Данило Бата Стојковић,​ Драган Николић,​ Милена Дравић,​ Велимир Бата Живојиновић,​ Мира Ступица,​ Јелисавета Сека Саблић,​ Љубиша Самарџић,​ Мира Бањац, Бора Тодоровић,​ Мија Алексић,​ Оливера Марковић,​ Ружица Сокић, Мики Манојловић,​ Светлана Бојковић и други.
 +
 +==== Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији ====
 +/* Датотека:​STUDENICA MONASTERY.jpg|мини|десно|250п|Манастир Студеница */
 +
 +в. Списак локалитета Светске баштине у Србији
 +
 +  * 1979 - Град [[Стари Рас]], манастир Сопоћани и Петрова црква (најстарија црква у Србији)
 +  * 1986 - Манастир Студеница
 +  * 2004 - Манастир Дечани
 +  * 2006 - Манастир Грачаница,​ Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка
 +  * 2007 - Царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда
 +
 +===== Развој науке и високог школства =====
 +Услови за развој науке и школства у Србији нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из 1808, потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835—1878. долази до институционализације просвете. [[Велика школа]] у Београду је отворена 1863, а трансформисана је у [[Универзитет у Београду|Универзитет]] 1905. Оснивањем институција Народног музеја (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у [[Српска академија наука и уметности|Српску академију наука и уметности]],​ остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе,​ да би се добили стручњаци за даљи развој.
 +
 +У Аустрији,​ Срби су организовали [[Матица српска|Матицу српску]] (1826) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у [[Нови Сад]]. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.
 +
 +Светски вредни научници из Србије су, између осталих:​ природњак [[Јосиф Панчић]],​ географ [[Јован Цвијић]],​ математичар [[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић]],​ астроном [[Милутин Миланковић]],​ физикохемичар [[Павле Савић]]. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример [[Михајло Пупин]] и [[Никола Тесла]].
 +
 +Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за нуклеарне науке у Винчи и институт за инжењерство „Михајло Пупин“. Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.
 +
 +===== Образовање =====
 +в. Образовање у Србији
 +
 +По законима Србије,​ школовање је сваком доступно под једнаким условима.
 +
 +Основно школовање је обавезно и траје осам година. Деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година. После основне школе, долази до рачвања;​ неки ученици настављају средње школовање у гимназијама и ту 4 године стичу опште образовање,​ док други настављају образовање у средњим стручним школама,​ које такође трају четири године. Трећа опција су занатске школе на којима специјалистичко образовање (трговина,​ занати) траје три године.
 +
 +Више и високо образовање се реализује на вишим школама,​ факултетима и уметничким академијама. Данас у Србији делује 7 државних и 7 приватних универзитета. Државни имају 84 факултета,​ а приватни 51 факултет. Постоји и пет самосталних приватних факултета ван универзитета. Државни универзитети Србије су: [[Универзитет у Београду]],​ [[Универзитет у Новом Саду]], [[Универзитет у Нишу]], [[Универзитет у Крагујевцу]],​ [[Универзитет у Новом Пазару]],​ [[Универзитет у Приштини]] (садашње седиште у Косовској Митровици),​ [[Универзитет уметности у Београду]]. Универзитетски програми су прилагођени Болоњској декларацији,​ која предвиђа стицање диплома три нивоа: лиценца,​ мастер и докторат.
 +
 +За редовно школовање,​ које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије,​ грађани не плаћују школарину. Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику,​ у складу са законом((Устав Србије)).
 +
 +===== Фестивали и сајмови =====
 +в. Фестивали и сајмови у Србији
 +
 +У Србији има много културних фестивала и сајмова. Најзначајнији су: Београдски сајам књига, Вуков сабор и Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ). Од музичких манифестација,​ најпопуларније су: међународни музички фестивал Егзит (Exit) и трубачки Сабор у Гучи.
 +
 +===== Спорт =====
 +Популарни спортови у Србији су: фудбал,​ кошарка,​ ватерполо,​ одбојка,​ рукомет и тенис.
 +
 +Београд је био домаћин Летње универзијаде 2009. Београдски маратон је најмасовнији спортски догађај у Србији.
 +
 +Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/​Југославије/​СФРЈ и Србије и Црне Горе. Резултати репрезентативаца државне заједнице Србије и Црне Горе из периода 1992—2006. се рачунају као резултати спортских савеза Србије. Од 2006, односно ОИ 2008, спортисти из Србије наступају као репрезентативци Србије.
 +
 +Кошаркаши Србије су освојили две златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001). Мушки одбојкашки тим је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју и на Европском првенству 2001. освојио златну медаљу. Ватерполо репрезентација Србије (СР Југославије,​ Србије и Црне Горе) је 2005. и 2009. освојила светско првенство. Европско првенство је освајано 2001, 2003. и 2006. (као домаћин).
 +
 +Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан и СД Црвена звезда. Највећи успех клупског фудбала у Србији био је 1991. када су фудбалери [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Кошаркаши Партизана су били прваци Европе 1992, док су ватерполисти Партизана седмоструки клупски прваци Европе.
 +
 +Пливачи Милорад Чавић и Нађа Хигл су 2009. постали прваци света у пливању у дисциплинама 50 метара делфин,​ односно 200 метара прсним стилом.
 +
 +Најуспешнији тенисер Србије је [[Новак Ђоковић]],​ освајач Отвореног првенства Аустралије 2008, 2011, 2012 и 2013, Вимблдона 2011, и Отвореног првенства САД 2011. Тренутно најуспешније тенисерке Србије су Ана Ивановић (освајач турнира Ролан Гарос 2008) и Јелена Јанковић. У време док је наступала за СФРЈ, Моника Селеш је освојила Отворено првенство Аустралије 1991, 1992. и 1993, Отворено првенство Француске 1990, 1991, и 1992, Отворено првенство САД 1991. и 1992.
 +
 +Боксер Слободан Качар освојио је златну медаљу на Олимпијади у Москви 1980. Олимпијске медаље освојили су: Тадија Качар 1976. Монтреал,​ сребрну,​ Звонко Вујин 1968. Мексико и 1972. Минхен,​ Бронзане,​ као и Мирко Пузавић 1984. Лос Анђелес,​ бронзану и Азис Салиху 1984. бронзану медаљу. Јасна Шекарић је освојила златну медаљу у стрељаштву (дисциплина ваздушни пиштољ 10 метара) на Олимпијским играма 1988, још 4 олимпијске медаље у периоду 1988-2004, три светска и четири европска првенства.
 +
 +===== Празници =====
 +Нова година,​ [[Божић]],​ Српска Нова година,​ Дан Светог Саве, Дан државности Републике Србије,​ [[Велики петак]],​ [[Васкрс]],​ Васкрсни понедељак,​ Празник рада, Дан победе,​ [[Видовдан]],​ Дан сећања на [[масакр у Крагујевцу|српске жртве]] у Другом светском рату, Дан примирја у Првом светском рату.
 +
 +Поред наведених празника,​ запослени имају право да не раде за одређене верске празнике,​ и то:
 +  * Православци – на први дан крсне славе
 +  * Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан [[Божић|Божића]] и у дане ускршњих празника почев од [[Велики петак|Великог петка]] закључно са другим даном Ускрса,​ према њиховом календару
 +  * Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбан бајрама
 +  * Припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура
 +
 +===== Сродни чланци =====
 +  * [[Србија и Црна Гора]]
 +  * [[Краљевина Србија]]
 +  * [[Српска деспотовина]]
 +  * [[Кнежевина Србија]]
 +  * [[Српско царство]]
 +  * [[Срби]]
 +  * [[Република Српска]]
 +
 +===== Литература =====
 +  * Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004, Rende i Postscriptum,​ ISBN 953-99584-0-7
 +  * http://​freska.rs/​pdf/​GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, Живковић ​ Љиљана,​ Алексић Ана, Живковић Ненад
 +  * Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs http://​books.google.com/​books?​id=Dx4qAQAAMAAJ 2004 Ethnographic Museum, isbn=978-86-7891-031-9
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  *  http://​www.predsednik.rs/​ Председник Републике Србије
 +  *  http://​www.srbija.gov.rs/​ Влада Републике Србије
 +  *  http://​www.parlament.gov.rs/​ Народна скупштина Републике Србије
 +  *  http://​www.narodnakancelarija.rs/​ Народна канцеларија председника Републике Србије
 +  *  http://​www.nbs.rs/​ Народна банка Србије
 +  *  http://​www.srbija.travel/​ Туристичка организација Србије
 +  *  http://​www.euprava.gov.rs/​ Портал еУправе Републике Србије
 +  *  http://​www.rjp.gov.rs/​ Републичко јавно правобранилаштво
Штампање