Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
србија [2018/07/11 23:22]
жељко_тодоровић
србија [2019/05/07 22:04] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +====== Србија ======
 +/* [[Датотека:​Districts of Serbia.gif|мини|десно|300п|Република Србија са управним окрузима]] */
 +**Србија** (службени назив **Република Србија**),​ континентална држава која се налази у југоисточној Европи и простире се на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и једним делом у средњој Европи (Панонској низији).((RS@CIA https://​www.cia.gov/​library/​publications/​the-world-factbook/​geos/​ri.html Србија на CIA The World Factbook-у)) Број становника Србије по попису из 2011. године је 9 024 734.
  
 +Главни град је [[Београд]]. Са 1.639.121 становника у широј околини по попису из 2011. године,​ он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском,​ на североистоку са Румунијом,​ на истоку са Бугарском,​ на југу са Северном Македонијом,​ на југозападу са Албанијом и [[Црна Гора|Црном Гором]] а на западу са [[Хрватска|Хрватском]] и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] ([[Република Српска]]).
 +
 +Србија је од завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] била оснивач и саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]],​ (касније преименованој у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]),​ затим у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]],​ [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]]. Од 2006. године Србија као наследница СЦГ постала је суверена и независна држава.
 +
 +У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине:​ [[Војводина]] и [[Косово и Метохија]].((Устав Србије http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=56753 Устав Србије,​ 25. 1. 2013.)) Од [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], покрајина Косово и Метохија се налази под привременим протекторатом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Институције самозване привремене самоуправе на Косову и Метохији,​ на којем Албанци чине етничку већину,​ [[17. фебруар]]а 2008. једнострано су прогласиле независност,​ коју Србија не признаје.
 +
 +Република Србија је члан Уједињених нација,​ Савета Европе,​ Организације за европску безбедност и сарадњу,​ Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава,​ а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.
 +
 +===== Географија =====
 +Србија се налази на [[Балканско полуострво|Балкан]]у - региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 25% територије). Исто тако, географски и климатски,​ једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717km сувоземних и 680km речних((Срб 2009 http://​webrzs.stat.gov.rs/​axd/​godisnjak/​god2009pog01.pdf Статистички годишњак Србије,​ 2009: ''​Географски преглед''​ Републички завод за статистику Србије)). Дужина граница по државама суседима износи:​ Албанија 122 km, [[Босна и Херцеговина]] 391 km, Бугарска 371 km, [[Хрватска]] 315 km, Мађарска 166 km, [[Северна Македонија]] 252 km, [[Црна Гора]] 236 km, Румунија 544 km((Срб 2009)).
 +
 +Северни део Републике заузима равница (види: [[Географија Војводине]]),​ а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине((Срб 2009)), а највиши врх је [[Ђеравица]] (на [[Проклетије|Проклетијама]]) са висином од 2.656 метара((Срб 2009)). [[Планине Србије|Планински рељеф Србије]] објашњава појаву многих кањона,​ клисура и пећина ([[Ресавска пећина]],​ [[Церемошња (пећина)|Церемошња]],​ [[Рисовача]]). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском((http://​freska.rs/​pdf/​GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, стр. 24)), на ушћу [[Тимок]]а у [[Дунав]],​ на 28-36 метара надморске висине.((Vlahović2004 Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs, http://​books.google.com/​books?​id=Dx4qAQAAMAAJ 2004, isbn 978-86-7891-031-9))
 +
 +==== Хидрологија ====
 +Већи део Србије припада сливу [[Дунав]]а (81.646 km² тј. 92.4%((Пера Petar Vlahović, ''​„Serbia:​ The Country, People, Life, Customs“''​ (2nd edition), Belgrade, 2006. ISBN 86-7891-031-3)),​ који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара((Географија http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=36 Влада Републике Србије:​ ''​Положај,​ рељеф и клима''​)). Поред Дунава,​ пловне су још целим својим током кроз Србију реке: [[Сава (река)|Сава]] (206 km((Срб 2009))), [[Тиса]] (168 km((Срб 2009))) и [[Бегеј]] (75 km((Срб 2009))), а делимично су пловне [[Велика Морава]] (3km од 185 km((Срб 2009))) и [[Тамиш]] (3km од 118 km((Срб 2009))). Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су((Срб 2009)): [[Западна Морава]] (308 km), [[Јужна Морава]] (295 km), [[Ибар]] (272 km), [[Дрина]] (220 km) и [[Тимок]] (202 km). Део југа Србије припада сливу река [[Бели Дрим]] у [[Метохија (област)|Метохији]] и [[Радика]] у [[Гора (регион)|Гори]] (4.771 km² тј. 5.4%((Пера))) које теку ка [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Сливови река [[Пчиња]],​ [[Лепенац]] и [[Драговиштица]] на југоистоку Србије припадају [[Егејско море|егејском]] сливу (1.944 km² тј. 2.2%((Пера)))((Пера)). Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала,​ који служе за одбрану од поплава,​ наводњавање земљишта,​ пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km((Срб 2009)), од чега је за бродове,​ до 1000 t, пловно 385.9 km((Срб 2009)). Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав]],​ према називима река које повезује.
 +
 +Већина језера у Србији је полигенетског порекла((Штета Снежана Штетић,​ ''​„Национална туристичка географија“'',​ Београд,​ 2004, ISBN 86-84887-03-4)),​ а највеће међу њима је [[Ђердапско језеро]],​ површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²)((Срб 2009)), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро,​ направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији,​ са површином већом од 10 km², су((Срб 2009)): [[Власинско језеро]] (на реци [[Власина|Власини]],​ 16 km²), [[Перућац]] (на реци [[Дрина|Дрини]],​ 12,4 km²) и [[језеро Газиводе]] (на реци [[Ибар|Ибру]],​ површине 11,9 km²). Највећа природна језера су [[Палићко језеро]] површине 5,6 km² и [[Бело језеро]] површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије,​ јављају се [[глацијално језеро|глацијална језера]],​ попут [[Ђеравичко језеро|Ђеравичког]] на [[Проклетије|Проклетијама]] или језера на [[Шар-планина|Шар-планини]]((Штета)),​ док се на крајњем северу јављају,​ иначе ретка((Штета)),​ [[еолско језеро|еолска језера]],​ [[Палићко језеро|Палићко]] (5.6 km²) и [[Лудошко језеро|Лудошко]]((Штета)). Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: [[Крашко језеро|крашка]] ([[Жагубичко врело]]) и речна језера ([[Русанда]],​ [[Царска бара]]),​ док су тектонска језера,​ која су постојала у прошлости,​ током времена нестала. У неким пећинама Србије,​ јављају се подземна тј. пећинска језера,​ каква су на пример,​ језера у [[Раваничка пећина|Раваничкој пећини]].
 +
 +Највиши водопад у Србији је [[водопад Јеловарник|Јеловарник]] (71 метар) на [[Копаоник]]у((TDS ​ http://​travel.airlinecodes.co.uk/​country/​Serbia-SP/​ Tourist Destination Serbia)), који сачињавају три узастопне каскаде,​ а други по висини је [[Пиљски водопад|Пиљски]] на [[Стара планина|Старој планини]] 64 метра((http://​www.topirot.com/​TOP/​03-Selo/​Selo.htm Висина водопада,​ 25. 1. 2013.)). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је [[Ђердапска клисура|Ђердап]] на Дунаву((TDS)),​ док је највеће речно острво Србије Острво у [[Дунав]]у код [[Костолац|Костолца]],​ површине 60 km².((TDS))
 +
 +===== Клима =====
 +Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима ([[Јадранско море|јадранским]],​ егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу,​ умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке,​ хладне и снежне,​ док су лета топла. Најхладнији месец је јануар,​ док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5°C (13. јануара 1985. у насељу [[Карајукића Бунари]] на [[Пештерска висораван|Пештер]]у),​ а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]])((темп http://​www.hidmet.gov.rs/​ciril/​meteorologija/​klimatologija_temp_rezim.php РХМЗ - Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд,​ 25. 1. 2013.)). Просечна годишња температура у Србији је: 10.9°C (предели испод 300 метара надморске висине),​ 10°C (300—500 метара),​ 6°C (1000—1500 метара),​ 3°C (изнад 1500 метара)((темп)). Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.
 +
 +Најзначајнији ветрови Србије су:
 +  * ''​кошава''​ (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
 +  * ''​северац''​ (хладан и сув северни ветар)
 +  * ''​моравац''​ (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
 +  * ''​јужни ветар''​ (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
 +  * ''​југозападни ветар''​ (топао и влажан;​ долази са Јадрана и допире до Западне Србије)
 +
 +===== Биљни и животињски свет =====
 +Биогеографски,​ на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно,​ два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела,​ док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона:​ балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава),​ панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима),​ динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације,​ заступљени су и други вегетацијски облици,​ у зависности од локалних услова,​ нпр. низијске ливаде,​ тресаве,​ степски фрагменти.
 +
 +===== Национални паркови =====
 +  *[[Национални парк Ђердап]]
 +  *[[Национални парк Копаоник]]
 +  *[[Национални парк Тара]]
 +  *[[Национални парк Шар-планина]]
 +  *[[Национални парк Фрушка гора]]
 +
 +===== Историја =====
 +Види и посебан чланак:​ Историја Србије
 +
 +==== Праисторија ====
 +Види и посебан чланак:​ Праисторија на тлу Србије
 +
 +Најстарији трагови људског постојања,​ на тлу данашње Републике Србије,​ датирају у време последњег глацијала,​ око 40.000. године пне((ИИС1 http://​www.istorijskiprirucnik.rs/​p/​blog-page_4155.html „Илустрована историја Срба - Увод“,​ Владимир Ћоровић,​ Београд 1959.)). Најзначајнији локалитети из овог периода су [[Пећина Градац|пећине код села]] [[Градац (Баточина)|Градац]],​ испод Јерининог брда недалеко од [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Рисовача]] на [[Венчац]]у код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]((ИИС1)).
 +
 +Крајем леденог доба, током холоцена,​ велике промене климе, али и флоре и фауне, довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих праисториских култура((ИИС1)),​ [[лепенски Вир|културу Лепенског Вира]]. Карактеришу је насеобине грађене по утврђеном обрасцу,​ са сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама трапезасте основе,​ усавршена израда алата и оружја,​ а сматра се да је у њој постојала друштвена хијерархија и приватно власништво,​ као и развијена религија (са култним местима и сакралним објектима) и уметношћу. Јављају се тако прве скулптуре риболиких људи, риба и јелена). Топлија клима довела је до стварања нове културе у [[Подунавље|Подунављу]],​ која се по локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]] код [[Панчево|Панчева]],​ назива ''​Старчевачком културом'',​ а простирала се на простору од [[Босна|Босне]] до [[Македонија (област)|Македоније]] током 5. миленијума п. н. е. Њене куће користе дрво као арматуру и блато и плеву као грађу, док им је основа квадратно-трапезаста.
 +
 +Старчевачку културу заменила је у средњем неолиту ''​Винчанска култура'',​ која је свој назив добила по локалитету [[Винча — Бело брдо|Винча - Бело брдо]], недалеко од [[Београд]]а на обали Дунава и представља технолошки најнапреднију праисторијску културу на свету((Градска општина Гроцка:​ http://​grocka.rs/​pocetna/​знаменитости/​vincanska-kultura#​sthash.ipfMM6V7.dpbs „Винчанска култура“,​ 16.7.2012, Приступљено 19.5.2013)). Њени локалитети из позног неолита [[Плочник (археолошки локалитет)|Плочник]] код [[Плочник (Прокупље)|истоименог села]] поред [[Прокупље|Прокупља]] односно ''​Беловоде''​ и ''​Белолице''​ код [[Петровац на Млави|Петровца]],​ на основу пронађених бакарних налаза,​ представљају најстарије европске центре металургије,​ што помера почетке металног доба у још даљу прошлост. Куће Винчанске културе су грађене од истих материјала и истих су облика,​ као оне из Старчевачке културе,​ али су за разлику од њих масивније са две просторије и огњиштима,​ док су у позном периоду биле поређане у редове са својеврсним ''​улицама''​ између њих, па би се њихова насеља могла сматрати урбаним. Поред земљорадње и сточарства као основних занимања,​ људи у овом периоду су се бавили и ловом, риболовом и сакупљањем плодова,​ затим прављењем грнчарије,​ алатки од камена,​ али и плетењем [[асура]] од лике и трске, па чак и прерадом вуне. Грнчарију карактерише заобљеност,​ док антропоморфне и зооморфне фигурине Lady of Vinča, [[Видовданка]],​ [[Хајд ваза]], [[Богиња на трону]]),​ као и [[просопоморфни поклопци]] и жртвеници представљају изузетне уметничке домете ове културе. Посебну одлику Винчанске културе представљају урезани знаци, познати као ''​[[винчанско писмо]]'',​ о чијој функцији има много претпоставки (ознаке власништва,​ кауције,​ пиктограми или сликовно писмо, фонетско писмо...)((http://​www.sanu.ac.rs/​GalerijaPics/​Vinca1.pdf „Винча - Праисторијска метропола“,​ 25. 1. 2013.)).
 +
 +Културе бронзаног доба, почињу да се јављају на тлу Србије око 1900. п. н. е. и то на подручју [[Банат]]а (моришка),​ [[Срем]]а (винковачка),​ северозападне Србије (Белотић-Бела Црква) и јужног Поморавља ([[Бубањ (археолошко налазиште)]]-[[Хум III]]-[[Слатина (локалитет)|Слатина]]). Њихов мирни живот је поремећен око 1425. године п. н. е., када са севера надире нова култура (култура гробних хумки) са бронзаним оружјем (мачеви,​ секире,​ бодежи),​ што доводи до покретања народа,​ која су допрла и до Египта((ИИС1)). Између 1200. п. н. е. и 1000. п. н. е., на простору [[Косово и Метохија|Косова]],​ Поморавља,​ [[Бачка|Бачке]] и Баната,​ постоје људске заједнице које имају иста насеља,​ посуђе,​ облик сахрањивања,​ баве се узгајањем јечма и пшенице,​ узгајају говеда,​ свиње и коње, а ређе козе и овце. Крајем другог и почетком првог миленијума п. н. е. (период од 1125. п. н. е. до 750. п. н. е.), долази до преласка у период гвозденог доба и формирања првих етничких заједница на Балканском полуострву ([[Дарданци|Дарданаца]],​ [[Трибали|Трибала]],​ [[Илири|Илира]] и [[Трачани|Трачана]]). За гвоздено доба је везан и долазак [[Трако-кимерци|Трако-кимераца]] око 725. п. н. е. из Кавкаско-понтских предела,​ који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит. Током наредна два века долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану,​ почиње да се развија размена добара (о чему сведоче луксузни хеленски предмети пронађени на овом простору),​ а археолошка истраживања указују и на процесе хеленизације Трибала и Дарданаца,​ док се из историјских извора зна да су између 300. п. н. е. и 100. п. н. е. водили ратове са македонским краљевима.
 +
 +Млађе гвоздено доба карактерише појава Келта, који се 335. п. н. е. састају са Александром ''​Македонским''​ на [[Дунав]]у,​ да би након његове смрти прешли [[Сава (река)|Саву]] и Дунав и отпочели [[Продор Келта на Балкан|нападе на цело полуострво]],​ све до пораза код Делфа, 279. п. н. е. Они се након тога повлаче са тла данашње Грчке и успевају да покоре Трибале и део [[Аутаријати|Аутаријата]],​ са којима формирају моћно племе [[Скордисци|Скордиска]]((ИИС1)),​ који на тлу данашње [[Карабурма|Карабурме]] подижу свој град [[Сингидунум]],​ који се сматра претечом престонице модерне Србије,​ [[Београд]]а.
 +
 +==== Стари век ====
 +Види и посебан чланак:​ Историја Србије у старом веку
 +
 +Ширење Римљана на Балканско полуострво,​ отпочело је крајем III века п. н. е., сукобима са Илирима предвођеним [[Теута|краљицом Теутом]]. Током [[Илирскоримски ратови|три илирско-римска]] и [[Македонски ратови|македонско-римска рата]], Римљани су покорили Илире и [[Антички Македонци|Античке Македонце]]. Након тога, започиње њихов продор према [[Панонска низија|Панонској низији]] и ратови против Дарданаца и Скордиска. Почетком нове ере, гушењем [[Батонов устанак|Батоновог устанка]],​ целокупно Балканско полуострво се нашло под римском влашћу. Већи део данашње Србије ушао је у састав провинције [[Горња Мезија]],​ док су мањи делови ушли у састав провинција [[Панонија|Паноније]],​ [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Дакија|Дакије]]. На овом простору су биле стално стациониране две римске легије ''​IV Flavia''​ (у [[Сингидунум]]у,​ данашњем Београду) и ''​VII Claudia''​ (у [[Виминацијум]]у код данашњег [[Костолац|Костолца]] на Дунаву). Подигнут је читав низ градова који су били повезани [[Римски путеви|системом путева]] који су омогућавали лаку комуникацију између делова Римског царства,​ које је за владавине цара [[Трајан]]а,​ након [[Дачки ратови|дачких ратова]],​ било на свом територијалном врхунцу((ИИС1)).
 +
 +Упади варварских племена из централне Европе и повлачење Римљана из Дакије,​ током [[Аурелијан]]ове владавине,​ довели су до подизања низа римских каструма дуж десне обале Дунава,​ који су формирали Дунавски лимес. Један од његових наследника,​ [[Диоклецијан]] увео је тетрархију као облик владавине и извршио реформу унутрашње организације Римског царства,​ чиме је [[Сирмијум]] постао једна од престоница државе. Варварски напади на Дунавску границу су се наставили,​ а једну од прекретница чини продор Гота 378. године,​ након чега почиње и трајно насељавање варвара на тлу Римског царства. Цар [[Теодосије I]] је 395. године поделио Римско царство на два дела, при чему већи део данашње Србије улази у састав Источног римског царства,​ док су мањи делови (северни и западни делови [[Војводина|Војводине]] и северозападни део уже Србије) припали Западном римском царству.
 +
 +==== Средњи век ====
 +Види и посебан чланак:​ Историја Србије у средњем веку.
 +
 +Средином V века, Хуни предвођени Атилом стварају моћну државу,​ која пропада након његове смрти 453. године,​ а на тлу данашње Србије своје државе стварају [[Гепиди]] и [[Остроготи|Источни Готи]]. Пљачкашким упадима на територију Источног римског царства,​ придружују се у првим деценијама VI века и [[Словени]],​ понекад као самостални нападачи,​ а понекад удружени са другим варварским народима. Средином истог века на Балканско полуострво стижу Авари, који, предвођени каганом Бајаном,​ током наредних пола века шире своју власт и утицај на околне Словене,​ уз чију помоћ нападају и пљачкају византијске територије,​ а 582. године заузимају и сам Сирмијум.
 +
 +Крајем века су Словени толико ојачали да се већ 584. године помиње њихово трајно насељавање на просторима јужно од [[Сава (река)|Саве]] и Дунава,​ а две године касније и њихов напад на Солун, у коме су коришћене и опсадне справе.
 +
 +Види и посебан чланак:​ Насељавање Срба на Балканско полуострво.
 +/*
 +[[Датотека:​Serb lands in the 9th century.png|мини|десно|300п|Српске кнежевине на Балкану]]
 +*/
 +
 +Прекретницу у словенском насељавању,​ представља долазак на власт цара [[Ираклије|Ираклија]] на власт 610. године. Он процењује да рат са Персијом на источним границама царства,​ представља далеко већи проблем и по ступању на престо повлачи све преостале снаге са дунавске границе и пребацује их на исток, чиме је отворен пут за трајно и неометано насељавање Словена,​ који ће у наредним деценијама,​ преплавити цело Балканско полуострво. После неуспешне словенске опсаде Солуна 611. године и комбиноване опсаде Цариграда 626. године,​ на простор Балкана и данашње Србије досељавају се [[Срби]]. Према речима византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959),​ они су се, уз Ираклијеву дозволу,​ населили на просторима Између река Цетине и Врбаса на западу,​ Бојане,​ Ибра и Мораве на истоку,​ Дунава и Саве на Северу и Јадранског мора на југу ((ДАИ-32 Византолошки институт САНУ, Божидар Ферјанчић,​ ''​„Византијски извори за историју народа Југославије (II том)“''​ (фототипско издање оригинала из 1957, Београд 2007 ISBN 978-86-83883-08-0)). Он такође наводи да су дошли из [[Бојка|Бојке]] односно ''​Беле''​ или ''​Некрштене Србије''​ у којој су власт од оца наследила два брата. Они су поделили народ, тако да је један остао на челу Срба у Белој Србији,​ док је други са делом народа кренуо у сеобу ка југу.
 +
 +Пола века касније,​ тачније 680. године,​ на Балкан долази народ турског порекла Протобугари,​ који се насељавају источно од Срба, међу Словенима на подручју некадашње Тракије. Током наредних векова,​ они ће се стопити са околном словенском масом и изгубити свој језик и обичаје,​ али ће јој наметнути своје име ''​Бугари''​. Њихова држава обухватиће источну Србију са Моравском долином,​ Београдом и Сремом. Варварска најезда је уништила старе римске градове и уређење,​ тако да пар наредних векова карактерише потпуно одсуство било каквих података о збивањима у унутрашњости Балканског полуострва.
 +
 +Кнеза који је предводио Србе у сеоби на Балкан,​ наследио је после смрти његов син, тако да је власт, током векова,​ остала у [[Властимировићи|истој породици]],​ а први кнез чије име је забележено,​ био је [[Вишеслав]],​ за кога се претпоставља да је владао крајем VIII века. Његов унук [[Властимир]],​ који је владао у првој половини IX века, сматра се утемељивачем српске државе у средњем веку. Србија се током његове владавине нашла на удару суседних [[Бугари|Бугара]] предвођених [[Пресијан I|Пресијам]]ом (832—852),​ који су у трогодишњем рату доживели потпун пораз, изгубивши при томе и већи део војске. После његове смрти, око 851. године,​ Бугари су поново напали Србију,​ али су његови синови [[Мутимир]] (851—891),​ [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] и [[Гојник]] поново потукли Бугаре. Током борби је заробљен и најстарији син хана [[Борис I|Бориса]] (852—889) [[Владимир Расате|Владимир]] (889—893) са 12 угледних [[бојар]]а. Након тога је закључен мир и пријатељство између Срба и Бугара,​ а заробљеници су ослобођени и отпраћени до границе у [[Стари Рас|Рас]]у. Касније је међу Властимировим синовима дошло до борбе око власти,​ у којој је победио најстарији Мутимир,​ који је заробио млађу браћу и послао их у Бугарску као заробљенике. Током његове владавине је владарска породица примила хришћанство((Сматра се да су [[Властимировићи]] примили хришћанство између 870. и 873. године,​ пошто се сматра да су у том периоду рођени први српски принчеви са хришћанским именима:​најмлађи Мутимиров син ''​Стефан''​ и Гојников син [[Петар Гојниковић|''​Петар''​]]. У исто време пада и активност [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Василије I Македонац|Василија I]] (867—886) на ширењу византијског утицаја и хришћанства међу [[Јужни Словени|балканским Словенима]].)),​ а папа [[Папа Јован VIII|Јован VIII]] (872—882) је затражио од њега 873. године да се, након успеха [[моравскопанонска мисија|моравско-панонске мисије]],​ подложи [[Методије Солунски|Методију]],​ као [[Словени|словенском]] епископу,​ са седиштем у [[Сирмијум]]у. После његове смрти 891. године,​ Србију су поново захватили сукоби око власти из којих је као победник изашао Мутимиров братанац [[Петар Гојниковић|Петар]] (892—917). Он је као кум кнеза Бугарске и тада најмоћнијег владара на Балкану [[Симеон I|Симеона ''​Великог''​]] (кнез 893—913, цар 913—927), био у могућности да скоро две деценије влада Србијом у миру. Његову владавину је окончао сам Симеон,​ који је од [[Захумље|захумског]] кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла]] добио извештаје о Петровим контактима са његовим противницима Византинцима,​ након чега је Петра на превару заробио,​ а за новог кнеза Србије поставио Мутимировог унука [[Павле Брановић|Павла]] (917—923).
 +
 +/*
 +[[Датотека:​caslavova srbija.jpg|мини|лево|250п|Приближне границе Србије у доба кнеза Часлава]]
 +*/
 +
 +Њега су, пар година касније,​ покушали да збаце са власти Византинци,​ помоћу његовог брата од стрица [[Захарија Прибислављевић|Захарија]],​ али је он заробљен и послат у Бугарску(("​ДАИ-32"​ s:32. О Србима и земљи у којој сада станују,​ глава 32.)). Јачање Бугарске под Симеоном је приморало Павла, да пређе на страну Византије,​ након чега је бугарски цар против њега послао [[923]]. године Захарију,​ који га је збацио са власти((ДАИ-32)). Међутим,​ сам Захарија је врло брзо прешао на страну Византије,​ због чега Симеон бива приморан да пошаље своју војску против њега. Бугарска војска је потучена,​ а главе и оружје двојице бугарских војвода су послати у [[Истанбул|Цариград]] као ратни трофеји((ДАИ-32)). Бугарски цар је након тога послао на Србију нову војску,​ са којом је послат и Властимиров праунук [[Часлав Клонимировић|Часлав]] ([[931]]— око [[960]]), који је требао да буде постављен за новог кнеза((ДАИ-32)). Пред новом бугарском војском,​ Захарија је побегао у Хрватску,​ док су Бугари позвали српске жупане да дођу и потчине се новом кнезу((ДАИ-32)). Уместо постављања новог кнеза, српски жупани су заробљени,​ а цела Србија је опљачкана и припојена Бугарској((ИСН1)). Након Симеонове смрти [[927]]. године,​ Часлав је побегао из Бугарске и уз византијску помоћ, обновио Србију у којој су највећи градови били: [[Достиника]] (прва [[престонице Србије|престоница Србије]]),​ Чернавуск,​ Међуречје,​ Дрежник,​ Лесник и [[Тузла|Салинес]],​ док су у области [[Босна|Босне]],​ која се тада налазила у саставу Србије,​ били градови Котор и Дресник((ДАИ-32)). Средином [[10. век|X век]]а, северне границе Србије почели су да угрожавају [[Мађари]],​ са којима је Часлав водио борбе, у којима је, према народној традицији сачуваној у [[Летопис Попа Дукљанина|''​„Летопису Попа Дукљанина“''​]],​ погинуо тако што је заробљен и у оковима бачен у [[Сава (река)|Саву]] са својом пратњом. Његовом смрћу се гаси прва српска владарска династија која је владала Србима од доласка на Балкан до средине [[10. век|X век]]а.
 +
 +Неколико деценија касније [[971]]. године Бугарска држава пропада и улази у састав Византије((ИСН1)). Окрутна византијска управа на деловима Балкана насељеним [[Јужни Словени|Словенима]],​ довела је [[976]]. године до побуне у [[Македонија (област)|Македонији]] на чијем су се челу нашли синови кнеза Николе. Устанак се брзо проширио,​ а на његовом челу се, услед погибије остале браће, нашао [[Самуило (цар)|Самуило]]((ИСН1)). После продора у [[Грчка|Грчку]],​ до [[Коринт]]а и [[Пелопонез]]а,​ он, око [[998]]. године,​ покреће поход ка западним деловима Балкана и до [[989]]. године осваја већи део данашње Србије и [[српске земље у раном средњем веку|околних српских кнежевина]]((ИСН1)). Почетком [[11. век|XI век]]а, Византија предвођена царем [[Василије II Бугароубица|Василијем II]] почиње да потискује устанике и после велике победе у [[Битка на Беласици|бици на Беласици]] [[1014]]. године,​ Самуило умире од [[Срчани удар|срчаног удара]],​ а његова држава се практично распала услед династичких борби око власти((ИСН1)). Већ [[1018]]. године,​ удовица последњег цара се са породицом предала Василију,​ али су поједине Самуилове војсковође [[Борбе Самуилових војвода након 1018. године|наставиле да пружају отпор]]((Довла 2.6))[[Владимир Ћоровић]],​ ''​„Историја српског народа“''​ (рукопис из [[1941]]) [[Београд]] [[1989]]. ISBN 86-13-00389-8 ((http://​www.rastko.org.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​istorija/​2_6.html ''​Држава маћедонских Словена''​)). Последњи од њих био је [[Сермон]] који је владао [[Срем]]ом((Довла 2.6)). Њега је на превару убио византијски заповедник Београда [[1019]]. године,​ чиме је и последњи остатак [[Самуилово царство|Самуилове државе]] покорен.
 +
 +Види и посебан чланак:​ Словенски устанци против Византије.
 +
 +Византијска управа на просторима насељеним словенским становништвом је после слома Самуиловог устанка,​ започела процес [[хеленизације]] становништва и увођење плаћања пореза у новцу, уместо,​ као до тада, у натури. Ове промене су, уз повећање пореза услед [[Грађански ратови у Византији током XI века|кризе у самој Византији]],​ довели до подизања две нове словенске побуне. Прво је у лето [[1040]]. године у Поморављу [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|избио устанак]] на чијем се челу нашао, наводни Самуилов унук, [[Петар Дељан]],​ који је у Београду проглашен за цара. Иако се устанак брзо проширио на простор данашње Србије,​ Македоније и северне Грчке, он је већ [[1041]]. године угушен. Три деценије касније,​ [[1072]]. године долази до [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|новог устанка]] под вођством [[Ђорђа Војтеха]],​ а устаници за цара у [[Призрен]]у проглашавају [[Зета (држава)|зетског]] принца [[Константин Бодин|Константина Бодина]]. Под његовим вођством они освајају [[Ниш]], али крајем године бивају потучени код [[Пауни (Косово)|Пауна]] на [[Косово и Метохија|Косову]],​ чиме је устанак угушен.
 +
 +Види и посебан чланак:​ Рашка.
 +/*
 +[[Датотека:​Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg|мини|десно|270п|Границе краљевине Зете у доба краља Бодина]]
 +*/
 +
 +Почетком наредне деценије,​ Бодин је, као [[краљ Зете]], заузео [[Рашка област|Рашку]] у којој је за владаре поставио жупане [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]] (око [[1083]]—[[1112]]) и Марка, а потом и [[Босна|Босну]] у којој је поставио кнеза Стефана. Борбе са Византијом од [[1091]]. године води искључиво рашки жупан Вукан који из [[Звечански град|Звечана]] више пута продире на Косово спаљујући [[Липљан]],​ а касније стиже и до [[Врање|Врања]],​ [[Скопље|Скопља]] и [[Полог (област)|Полога]]. На власти га смењује његов братанац [[Урош I Вукановић|Урош I]] који улази у савез са [[Мађари]]ма у борбама са Византијом. Његова ћерка [[Јелена]] постаје жена будућег краља Мађарске [[Бела II Арпад|Беле II]], а његов син [[Белош Вукановић|Белош]] [[краљевски палатин]]. Мађари ће током целог [[12. век|XII век]]а ратовати са Византијом,​ прво око Срема и Београда,​ а затим и око Моравске долине,​ а рашки жупани ће у готово сваком од тих ратова учествовати као мађарски савезници. Они успевају да, на кратко,​ освоје Београд,​ а касније и [[Ниш]], али их Византинци,​ предвођени моћним царем [[Манојло I Комнин|Манојлом I Комнином]] потискују,​ тако да се сви сукоби окончавају без значајнијих територијалних проширења. Истовремено Рашку потресају и унутрашњи сукоби око власти између Урошевих синова [[Урош II Примислав|Уроша II]] и [[Деса|Десе]] у коме учешће узима и сам Манојло. Византијски цар на крају поставља за новог великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]],​ сина велможе [[Завида|Завиде]].
 +
 +Против њега ће се, [[1166]]. или [[1168]]. године,​ побунити његов најмлађи брат [[Стефан Немања]] који ће потиснути старију браћу из земље, а касније ће код [[Пантина]] на Косову потући [[Византијска војска|византијску војску]] предвођену његовом браћом,​ која га након тога признају за владара. Немања ће током наредне три деценије водити успешне ратове против Византије у којима ће значајно проширити своју државу. Припаја јој [[Паганија|Неретвљанску област]],​ [[Захумље]],​ [[Травунија|Травунију]],​ [[Зета (држава)|Зету]],​ делове Косова,​ [[Косово и Метохија|Метохије]],​ а на кратко осваја и [[Ниш]] у коме се састаје са [[цар Светог римског царства|светим римским царем]] и вођом [[крсташки ратови|крсташа]] [[Трећи крсташки рат|III крсташког похода]] Фридрихом Барбаросом,​ коме предлаже савез против Византије. На престолу га, у договору са византијским царем, наслеђује средњи син [[Стефан Првовенчани|Стефан]],​ који почетком своје владавине бива потиснут од старијег брата [[Вукан Немањић|Вукана]],​ али на крају успева да се одржи на власти. Користећи се политичком ситуацијом на Балкану насталом после [[пад Цариграда (1204)|крсташког заузећа Цариграда]] [[1204]]. године,​ он је наставио ширење своје државе (осваја Призрен,​ Врање и Ниш), коју [[4. јануар]]а [[1217]]. године уздиже на ранг краљевине,​ добивши од папе [[Папа Хонорије III|Хонорија III]] краљевски [[вијенац|венац]]. Две године касније,​ његов млађи брат [[Свети Сава|Сава]] је од [[цариградска патријаршија|васељенског патријарха]] у [[Никеја|Никеји]] издејствовао уздизање рашке епископије на ниво [[архиепископ]]ије чији је постао први архиепископ,​ чиме је српска црква стекла аутокефалност и ударени су темељи данашњој [[Српска православна црква|Српској православној цркви]].
 +
 +/*
 +[[Датотека:​Der Heilige Sava von Serbien.jpg|мини|десно|250п|Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ]]
 +*/
 +
 +Стефана наслеђују синови [[Стефан Радослав|Радослав]] ([[1223]]—[[1234]]) и [[Стефан Владислав|Владислав]] ([[1234]]—[[1242]]) који владају под утицајем својих моћних тастова [[епирска деспотовина|епирског деспота]] и бугарског цара, после којих на власт долази најмлађи син [[Стефан Урош I|Урош I]] ([[1242]]—[[1276]]). Иако није успео да прошири границе своје државе,​ Урош је успео да економски ојача државу тако што је из [[Трансилванија|Трансилваније]] довео рударе Сасе, чиме је започела експлоатација [[рудник]]а у Србији,​ што ће његовим наследницима пружити финансијску основу за даља освајања. Био је ожењен [[Јелена Анжујска|Јеленом Анжујском]] која је играла значајну улогу у тадашњој Србији,​ а сликарство његове задужбине [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]] спада у сам врх европске средњовековне уметности. Њега је са власти,​ услед неуспешних ратова и незадовољства у земљи, збацио [[1276]]. године старији син [[Стефан Драгутин|Драгутин]] (краљ Србије [[1276]]—[[1282]],​ краљ Срема [[1282]]—[[1316]]),​ који ће, свега неколико година касније [[1282]]. године,​ препустити власт млађем сину [[Стефан Урош II Милутин|Милутину]] ([[1282]]—[[1321]]),​ који спада у ред најзначајнијих српских владара((Јован Деретић,​ ''​„Културна историја Срба“'',​ Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X)). Током неколико наредних година,​ Милутин ће проширити Србију ка југу, освајајући већи део [[Република Македонија|данашње Македоније]] са [[Скопље]]м које му постаје престоница и северне делове [[Албанија|Албаније]],​ а на кратко ће држати и сам [[Драч]]. Касније ће освојити [[Браничево]],​ које предаје Драгутину,​ коме је мађарски краљ и његов таст доделио на управу [[Мачва|Мачву]] са Београдом и северну Босну. Сам Милутин [[1299]]. године закључује мир са Византијом,​ према коме му цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] ([[1282]]—[[1328]]) признаје освајања и даје за жену петогодишњу ћерку [[Симонида Немањић|Симониду]].
 +
 +Почетак [[14. век|XIV век]]а обележава грађански рат између браће око права наслеђивања престола који се окончава поновним прихватањем [[Дежева|Дежевског]] уговора,​ којим је Драгутин [[1282]]. године предао власт Милутину и према коме га наслеђује Драгутинов син. Милутина је са власти [[1314]]. године покушао да збаци син [[Стефан Урош III Дечански|Стефан]] ([[1322]]—[[1331]]),​ који је ухваћен и по његовом наређењу ослепљен,​ после чега је послат у изгнанство у [[Истанбул|Цариград]]. Након Драгутинове смрти [[1316]]. године он заробљава његовог сина и наследника [[Стефан Владислав II|Владислава]] и заузима његову државу,​ после чега води трогодишњи рат са краљем Мађарске [[Карло Роберт|Карлом Робертом]] ([[1310]]—[[1342]]) у коме губи Београд,​ али задржава Мачву и Браничево. После његове смрти [[1321]]. године,​ државу захвата грађански рат између његових синова [[Константин Немањић|Константина]] и Стефана,​ у који се након Константинове погибије укључује Владислав,​ али Стефан и њега побеђује. Он наставља да шири своју државу ка југу на рачун, Византије,​ али не успева да поврати приморје од [[Цетина|Цетине]] до [[Дубровник]]а које се након Милутинове смрти отцепило,​ након чега га осваја [[бановина Босна|бан Босне]] [[Стефан II Котроманић]] ([[1322]]—[[1353]]). Против њега је створен савез Византије и Бугарске,​ који је Стефан уништио,​ потукавши до ногу [[Бугари|Бугаре]] у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] [[1330]]. године. Само годину дана касније,​ његов син [[Стефан Душан|Душан]] (краљ [[1331]]—[[1346]],​ цар [[1346]]—[[1355]]) користи незадовољство властеле и у [[Неродимље|Неродимљу]] заробљава оца, који исте године умире у као затвореник у [[Звечан]]у,​ а Душан постаје нови краљ.
 +
 +/*
 +[[Датотека:​Battle on Kosovo1389.jpg|250п|''​[[Косовска битка|Битка на Косову]]'',​ Адам Стефановић|мини|десно]]
 +*/
 +
 +Године [[1217]], током владавине [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]],​ Србија постаје независна краљевина,​ а [[1346]]. достиже врхунац моћи као царство [[Стефан Душан|Стефана Душана]],​ који се прогласио за „Цара Срба и Грка“. [[Турци]] [[Османлије]] су поразили српско племство [[1389]]. у [[Косовска битка|бици на Косову пољу]], док су коначно загосподарили Србијом после пада [[Смедерево|Смедерева]] [[1459]]. године.
 +
 +==== Османска владавина ====
 +Види и посебан чланак:​ Историја Србије у Османском царству.
 +
 +Делови територије данашње Србије су били у саставу Османског царства у периоду од XV до XX века. У састав Османског царства су најпре,​ почетком 15. века, укључени југоисточни делови данашње Србије (околина Ниша), затим, средином 15. века (1459. године),​ цело подручје Српске деспотовине,​ и коначно,​ између 1521. и 1552. године и цело подручје данашње Војводине. Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка,​ западни Срем) османску ће власт заменити хабзбуршка,​ која ће се између 1718. и 1739. проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију,​ Браничево,​ Тимочку Крајину). После 1739. године,​ граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву. Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог (1804. године) и Другог српског устанка (1815. године),​ најпре у виду вазалне кнежевине,​ да би потпуну независност стекла 1878. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије остаће под османском влашћу све до 1912. године. Период османске управе трајао је различито у деловима данашње Србије;​ најкраће су под турском влашћу били неки делови Војводине (око 150. година),​ а најдуже неки делови јужне Србије (око 5. векова).
 +
 +==== Модерна Србија ====
 +=== Српска револуција ===
 +Види и посебан чланак:​ Српска револуција.
 +[[Датотека:​Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky,​ 1816.jpg|200п|мини|Карађорђе Петровић,​ вођа Првог српског устанка]]
 +
 +Србија је своју борбу за независност почела током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]],​ а та борба је трајала неколико деценија.
 +
 +[[Карађорђе]] је измакао [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]] и са шумадијским првацима је фебруара 1804. организовао збор у селу [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]],​ на ком је одлучено да се подигне буна. На овом збору Карађорђе је изабран за „вожда“. Буна је почела паљењем турских ханова по [[Шумадија|Шумадији]] и протеривањем Турака из ханова и села у утврђене градове. Да би смирио ситуацију у [[Београдски пашалук|Београдском пашалуку]],​ турски султан је јула 1804. послао босанског везира [[Бећир-паша|Бећир-пашу]]. Карађорђе је као први услов за успостављање мира тражио ликвидацију дахија,​ које је [[Миленко Стојковић]] у ноћи између 5. и 6. августа,​ по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше,​ погубио на острву [[Ада Кале]].
 +
 +Међутим,​ ово није смирило ситуацију у пашалуку. Султан је 1805. послао у Београд за везира Хафис-пашу,​ ког су устаници дочекали на Иванковцу и нанели му тежак пораз. Овим је буна против дахија прерасла у устанак против турске власти и српску националну револуцију. Следеће године устаници су поразили турску војску на Мишару и Делиграду и освојили београдску варош.
 +
 +Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са Портом у име српске стране је водио трговац Петар Ичко и успео од ње да издејствује Ичков мир. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају јаничари и да Срби обављају јавне службе и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили рат када је на њихову страну у рат ушла Русија. Следеће године (1807), Срби су заузели београдску тврђаву,​ а удружена српско-руска војска је однела победе код Штубика и Малајнице. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа изван Београдског пашалука.
 +
 +1808. година је прошла без већих окрашаја,​ а за следећу годину Карађорђе је планирао да се у Рашкој састане са војском црногорског владике Петра I и одатле да се упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола,​ Сјенице и Новог Пазара. Међутим,​ морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у бици на Чегру. Српски устаници су 1810. године однели победе код Лознице и Варварина (заједно са руском војском).
 +
 +Поход Наполеона на Русију је принудио јединог савезника Срба да оконча рат са Турском. 1812. Русија је склопила са Османским царством Букурешки мир и повукла своју војску из устаничке Србије. Русија је Букурешким миром покушала да устаницима осигура аутономију и амнестију за учешће у рату. Устаници су до тада остварили независност и нису желели да прихвате само аутономију и наставили су да се боре. Огромна турска војска,​ предвођена великим везиром Хурсид-пашом је опколила устаничку државу са запада,​ југа и истока. Устаничка Србија била је покорена да краја октобра 1813. Карађорђе је напустио Србију са већим бројем устаничких старешина,​ а велики број Срба се иселио на територију суседне Аустрије. Турци су спроводили страшну одмазду,​ а много људи је одведено у робље.
 +
 +Устаничке старешине које нису избегле почеле су да се договарају како да зауставе турски зулум. 23. априла 1815. у Такову је одржан традиционални сабор. Окупљени прваци су одлучили да подигну устанак,​ па су понудили предводништво Милошу Обреновићу,​ што је он прихватио,​ али након извесног колебања. Други српски устанак је подигнут и вођен против легалне турске власти. Устаници су имали среће да све битке воде против војске београдског везира. Најважније битке су биле код Чачка, Палежа,​ Пожаревца,​ на Љубићу и Дубљу.
 +
 +Када су против побуњених Срба пошле још и две султанове војске из Босне и Румелије,​ Милош Обреновић је започео преговоре,​ уверен да не може пружити отпор на три стране. На Дрини је започео преговоре са босанским везиром Хуршид-пашом,​ а наставио је са румелијским везиром Марашли Али-пашом. Са Марашлијом је склопио усмени споразум којима је Србима у београдском пашалуку осигурао полуаутономни положај. Према постигнутом договору,​ Срби су имали право да скупљају порез, да учествују у суђењу Србима,​ да спахије убирају приходе по законима и да у Београду заседа Народна канцеларија састављена од српских кнезова. Тако је окончан Други српски устанак,​ односно ратни период Српске револуције. Милош Обреновић се одмах по завршетку Другог српског устанка одрекао титуле вожда, а прихватио је титулу кнеза.
 +
 +=== Кнежевина Србија ===
 +Види и посебан чланак:​ Кнежевина Србија.
 +
 +[[Милош Обреновић|Кнез Милош]] је владао Србијом самовољно и имао је бројне противнике,​ који су често подизали буне, али су се све оне завршавале неуспешно. На спољнополитичком плану, Милош је, уз помоћ Русије,​ издејствовао Акерманску конвенцију (1828), Једренски мир (1829) и Хатишериф из 1830. којима је јачала аутономија Србије са Милошем Обреновићем као њеним наследним кнезом.
 +
 +Незадовољство Милошевом владавином у Србији резултовала је Милетином буном. Кнез Милош је под притиском незадовољних кнезова сазвао скупштину 15. фебруара 1835. на којој је донет [[Сретењски устав]],​ први устав на Балкану. Сретењски устав је је био врло либеларан,​ и њиме је у Србији коначно укинут [[феудализам]] и ограничена права кнеза. Како је устав највиши правни акт једне земље, а пошто је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства,​ Порта се противила њеном доношењу. Аустрија и Русија су такође биле против устава јер га ни саме нису имале, и због страха од ширења идеја [[Француска револуција|Француске револуције]]. Под иностраним притиском кнез Милош је, на своје задовољство,​ укинуо устав.
 +
 +[[1867]]. године,​ последње [[Османско царство|османске]] трупе напуштају Србију,​ а [[михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]] добија кључеве већих српских градова,​ чиме држава постаје [[de facto|де факто]] независна. На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] [[1878]]. Србија је добила међународно признање.
 +
 +=== Срби у Хабзбуршкој Монархији ===
 +Види и посебан чланак:​ Војна крајина,​ Срби у Војводини.
 +
 +Срби у [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршкој Монархији]] су средином [[19. век]]а имали крунску земљу унутар Аустријске царевине под именом [[Војводство Србија и Тамишки Банат]]. Ова повластица Србима као награда за помоћ Аустрији током мађарске револуције је брзо укинута након аустро-угарске нагодбе о дуалистичком уређењу.
 +
 +=== Краљевина Србија ===
 +Види и посебан чланак:​ Краљевина Србија.
 +
 +Краљевина Србија обухвата историјски период од 1882. до 1918. године,​ док се у ширим оквирима под називом Нововековна српска држава сматра период од 1804. године.
 +
 +У овом периоду су се око власти надметале и смењивале две династије,​ чији су родоначелници били Ђорђе Петровић - Карађорђе,​ вођа Првог српског устанка и Милош Обреновић,​ вођа Другог српског устанка. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији,​ култури и уметности,​ чему је пре свега допринела мудра државна политика,​ која је слала младе људе на школовање у европске метрополе,​ одакле су доносили нови дух и нови систем вредости. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине,​ 1882. године.
 +
 +Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине и књажевом прокламацијом 7. марта 1882. године,​ док је укинута 1. децембра 1918. године када се ујединила са Државом Словенаца,​ Хрвата и Срба створивши Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
 +
 +
 +[[Мајски преврат|Мајским превратом 1903]]. и убиством [[александар Обреновић|краља Александра]] и [[драга Обреновић|краљице Драге]],​ на власт поново долази [[карађорђевићи|династија Карађорђевић]],​ потомци Карађорђа Петровића,​ а за новог краља је постављен [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]]. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победа у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела победи [[антанта|сила Антанте]] у [[Први светски рат|Првом свтском рату]].
 +
 +=== Југословенске државе ===
 +/*
 +[[Датотека:​Yugoslavia map sr.svg|мини|десно|250п|Југославија]]
 +*/
 +После [[1918]]. Србија је једина уносећи своју државност и сувереност,​ била оснивач [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]],​ преименоване [[1929]]. у [[Краљевина Југославија]].
 +
 +=== Србија у Другом светском рату и период после рата до данас ===
 +У [[Други светски рат|Другом светском рату]], делови Србије су били под окупацијом Сила Осовине,​ односно [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] и њених савезника Италије,​ Бугарске,​ Мађарске,​ Албаније,​ као и марионетске профашистичке државне творевине под називом [[Независна Држава Хрватска]] ([[Независна Држава Хрватска|НДХ]]). У Србији је владала [[Влада народног спаса Милана Недића|Влада народног спаса]] под [[Милан Недић|генералом Недићем]] до 1944. године. У Србији су током окупације постојала два супротстављена покрета који су се борили за власт у послератној Југославији:​ [[Народноослободилачка војска Југославије]] и [[Југословенска војска у отаџбини]]. [[Устанак у Србији 1941.|Устанак против окупатора]] избио је у лето 1941.
 +
 +Током Другог светског рата забележена су велика страдања српског народа. Процењује се да је страдало преко милион Југословена (службени подаци након рата 1,7 милиона),​ међу којима је највише припадника српског народа.
 +
 +Непосредно после рата, [[1945]], као наследница [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]],​ формирана је држава под именом [[Демократска Федеративна Југославија]] која је била под новом влашћу комунистичког режима на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом-Титом]]. Исте године (1945.) држава мења име у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]],​ док је [[1963]]. коначно променила име у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]].
 +
 +[[Устав Југославије од 1974. године|Уставом СФРЈ из 1974.]] године покрајине у саставу СР Србије ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]]) добиле су далеко већу аутономији и права него што су имале раније. Покрајине су добила своја државна и партијска Председништва.
 +
 +Од [[1992]], после распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]],​ све до [[2003]]. Србија је чинила,​ заједно са [[Црна Гора|Црном Гором]] - [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]]. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице [[Србија и Црна Гора]]. Дана [[21. мај|21. маја]] [[2006]]. године,​ одржан је референдум на коме су се грађани [[Црна Гора|Црне Горе]] изјаснили за независност. Од [[5. јун]]а [[2006]]. године Република Србија делује као независна и суверена држава. Дана [[8. новембар|8. новембра]] [[2006]]. године проглашен је у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]],​ после извршеног успешног референдума,​ [[Устави Србије|Устав Републике Србије]].
 +
 +===== Уставно уређење и политички систем =====
 +Република Србија је секуларна држава са републиканским обликом владавине.
 +
 +==== Територијална организација Републике Србије ====
 +Након Другог светског рата, комунистичке власти су на територији Народне Републике Србије формирале две аутономне покрајине:​
 +  * [[Војводина]] (Административни центар:​ [[Нови Сад]])
 +  * [[Косово и Метохија]] (Административни центар:​ [[Приштина]])
 +Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.
 +
 +Напомена:​ До формирања статистичких региона у Србији 2009. године,​ део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално [[Централна Србија]]. Централна Србија није представљала посебну административно-управну јединицу,​ већ је била под непосредном управом Републике. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и [[Устав Србије из 2006. године|Устав из 2006. године]].
 +
 +==== Статистички региони ====
 +У фебруару 2010. године,​ скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.((http://​www.srbija.gov.rs/​vesti/​vest.php?​id=125924 ​ Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју,​ 25. 1. 2013.)) Статистички региони Србије су:
 +  * [[Војводина]]
 +  * [[Град Београд|Београд]]
 +  * [[Шумадија и западна Србија]]
 +  * [[Јужна и источна Србија]]
 +  * [[Косово и Метохија]]
 +
 +==== Окрузи ====
 +/*
 +[[Датотека:​Okruzi Srbije.PNG|мини|130п|Окрузи Републике Србије]]
 +*/
 +Види и посебан чланак:​ Окрузи Србије.
 +
 +Територија Србије је подељена на 29 [[административна подела Србије|управних округа]] и територију града Београда. Управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри. На челу управног округа налази се начелник,​ који нема велике надлежности,​ али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа. Практично он има положај емисара,​ но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода. Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна),​ које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти,​ и као такве имају своје приходе и органе локалне власти.
 +
 +==== Градови ====
 +Види и посебан чланак:​ Градови у Србији.
 +
 +У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167((Републичка агенција за просторно планирање:​ http://​www.rapp.gov.rs/​media/​strategije/​odluka%20strategija-cir.pdf Одлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. године,​ „Службени гласник РС“, бр. 119/2008, Приступање 19.5.2013)) насеља.
 +
 +На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:​
 +
 +[[Београд]] (1.154.589, са околином 1.639.121), [[Крагујевац]] (147.473, са околином 180.252), [[Ниш]] (190.230, са околином 257.867), [[Нови Сад]] (286.157, са околином 372.999), [[Приштина]] (198.214, са околином 465,186), [[Ваљево]],​ [[Врање]],​ [[Зајечар]],​ [[Зрењанин]],​ [[Јагодина]],​ [[Краљево]],​ [[Крушевац]],​ [[Лесковац]],​ [[Лозница]],​ [[Нови Пазар]],​ [[Панчево]],​ [[Прокупље]],​ [[Пожаревац]],​ [[Смедерево]],​ [[Сомбор]],​ [[Сремска Митровица]],​ [[Суботица]],​ [[Ужице]],​ [[Чачак]] и [[Шабац]].
 +
 +Док су Београд,​ Нови Сад, Крагујевац,​ Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на 2 или више [[градска општина|градских општина]],​ остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.
 +
 +/*
 +[[Датотека:​Census 2002 Serbia, ethnic map (by localities).png|мини||250п|Етнички састав становништва Србије [[2002]]. године]]
 +*/
 +
 +==== Демографија ====
 +Види и посебан чланак:​ Демографија Србије.
 +
 +Према попису из 2002. године,​ који није извршен на целој територији Републике Србије,​ јер није извршен на југу Србије,​ у АП Косово и Метохија,​ пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.
 +
 +Проценат писменог становништва је 97,​8%.((http://​hdr.undp.org/​en/​media/​HDR_2011_EN_Complete.pdf 2011 Human development Report, United Nations Development Programme, стр. 159, 30. novembar 2012)) (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).
 +
 +Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).
 +
 +Према попису из 2011. године,​ који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије,​ а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали,​ број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.120.666. Тај број представља пад од 377.335 у односу на претходни попис из 2002.
 +
 +Према одвојеном косовском попису,​ који није спроведен на [[Северно Косово|Северном Косову]],​ на Косову су 2011. живела 1.733.872 становника.
 +
 +Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису,​ а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.
 +
 +==== Народи и националне мањине ====
 +[[Срби]] чине већину од 83,32% становништва,​ следе [[Мађари]] 3,53%, [[Роми]] 2,05%, [[Бошњаци]] 2,02%, [[Хрвати]] 0,80%, [[Словаци]] 0,73%, [[Црногорци]] 0,54%, [[Власи (Србија)|Власи]] 0,49%, [[Румуни]] 0,41%, затим [[Југословени]],​ [[Македонци]],​ [[Муслимани (народ)|Муслимани]],​ [[Бугари]],​ [[Буњевци]],​ [[Панонски Русини|Русини]],​ [[Украјинци]],​ [[Словенци]],​ [[Горанци]],​ [[Немци]],​ [[Руси]],​ [[Чеси]],​ [[Турци]] и други.
 +
 +==== Језик ====
 +Види и посебан чланак:​ Српски језик.
 +
 +Службени језик је [[српски језик]] писан ћириличним писмом. На подручју АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског користе се и језици националних мањина мађарски,​ словачки,​ хрватски,​ румунски,​ русински и албански језик.
 +
 +==== Становништво према матерњем језику,​ по попису 2011. ====
 +  * Српски 88,09%
 +  * Мађарски 3,38%
 +  * Босански 1,93%
 +  * Нису се изјаснили и непознато 1,78%
 +  * Ромски 1,40%
 +  * Словачки 0,69%
 +  * Остали језици 0,55%
 +  * Влашки 0,60%
 +  * Румунски 0,40%
 +  * Босански 0,60%
 +  * Хрватски 0,27%
 +  * Македонски 0,18%
 +  * Бугарски 0,19%
 +  * Русински 0,16%
 +  * Албански 0,14%
 +  * Буњевачки 0,10%
 +
 +Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија,​ док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.((Опште-ТОС http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​Public/​PublicationView.aspx?​pKey=41&​amp;​pLevel=1&​amp;​pubType=2&​amp;​pubKey=1586 Попис становништва,​ домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест,​ матерњи језик и национална припадност, ​ Републички завод за статистику19.5.2013.))
 +
 +==== Религија ====
 +/*
 +[[Датотека:​Serbia-Religion-2002.gif|мини|250п|Конфесионални састав становништва Србије [[2002]]. године]]
 +*/
 +
 +Највећи број верника у Србији је [[Православље|православне]] вере (84,59%). За њима следе католици (4,97%), муслимани (3,1%), који су великом већином сунити,​ и протестанти (0.99%), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11% атеиста.((http://​pod2.stat.gov.rs/​ObjavljenePublikacije/​Popis2011/​Knjiga4_Veroispovest.pdf Вероисповест,​ матерњи језик и национална 27. 05. 2013. Републички завод за статистику))
 +
 +Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести,​ што се у пракси и поштује,​ иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање [[Национализација|национализоване]] имовине верских заједница,​ као и спорадични напади на вернике,​ службенике и објекте мањих верских заједница.((http://​www.ombudsman.rs/​index.php/​lang-sr/​2011-12-25-10-17-15/​462-2009-04-30-14-34-25 Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир,​ код Заштитника грађана Саше Јанковића 30. 4. 2009.))
 +
 +Србија нема државну религију,​ па се тако ни верски празници не третирају као државни,​ али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике,​ као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан [[Божић]]а,​ [[Ускрс]],​ [[Крсна слава|крсне славе]],​ Рамазанског и Курбан-бајрама и Јом кипура).((празници http://​www.minrzs.gov.rs/​drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php Државни и верски празници Републике Србије 27. 5. 2013. Министарство рада, запошљавања и социјалне политике))
 +
 +Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе,​ од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи [[веронаука]].((http://​www.spc.rs/​sr/​veronauka_u_srpskim_skolama Веронаука у српским школама 27. 5. 2013. Српска православна црква)) Постоји више врста верске наставе,​ која се иначе одвија кроз један час седмично — православна (катихизис),​ исламска,​ католичка,​ протестантска и јудаистичка (јеврејска). Осим похађања овог предмета,​ други избор је грађанско васпитање.
 +
 +==== Државни симболи ====
 +Види и посебан чланак:​ Застава Србије,​ Грб Србије,​ Химна Србије.
 +
 +Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] „[[Боже правде]]“,​ уз незнатно измењен текст.
 +
 +Грб Републике Србије је стари грб [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] из доба [[Обреновићи|Обреновића]] из [[1882]]. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна [[Немањићи|Немањића]].
 +
 +Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама:​ црвеном,​ плавом и белом. Поред народне,​ постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.
 +
 +==== Међународна политика ====
 +Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација уједињених нација,​ Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Пакт за стабилност југоисточне Европе,​ Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународна организација за миграције,​ Црвени крст.
 +
 +Залаже се за приступање Европској унији, статус кандидата је добила 2012.
 +
 +Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета,​ територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.((М. Ч.  http://​www.politika.rs/​rubrike/​Politika/​Kako-je-utvrdjena-vojna-neutralnost.sr.html Политика:​ Како је утврђена војна неутралност,​ 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012))
 +
 +==== Правосуђе ====
 +Види и посебан чланак:​ Министарство правде и државне управе Републике Србије.
 +
 +Устав Србије одређује да су судови самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана,​ законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.
 +
 +Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке се доносе у име народа и заснивају се на Уставу,​ закону,​ потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.
 +
 +Судови републичког ранга: [[Уставни суд Републике Србије|Уставни суд]], [[Врховни касациони суд Републике Србије|Врховни касациони суд]], Привредни апелациони суд, [[Виши прекршајни суд Републике Србије|Виши прекршајни суд]], Управни суд.
 +
 +Судови опште надлежности:​
 +  * Основни судови - за територију града, односно једне или више општина
 +  * Виши судови - за подручје једног или више основних судова
 +  * Апелациони судови - за подручје више виших судова
 +  * Врховни касациони суд
 +
 +Судови посебне надлежности:​
 +  * Привредни судови - за територију једног или више градова,​ односно више општина
 +  * Привредни апелациони суд - непосредно виши суд за привредне судове
 +  * Прекршајни судови - за територију града, односно једне или више општина
 +  * [[Виши прекршајни суд Републике Србије|Виши прекршајни суд]] - непосредно виши суд за прекршајне судове
 +- Управни суд
 +
 +Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне,​ извршне и општеобавезујуће.
 +
 +Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији,​ који је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, [[Виши прекршајни суд Републике Србије|Виши прекршајни суд]], Управни суд и апелационе судове.
 +
 +Апелациони суд је непосредно виши суд за више судове и основне судове.
 +
 +Виши суд је непосредно виши суд за основне судове када је то одређено законом.
 +
 +Напомена:​ нови систем уређења судова примењује се од [[1. јануар]]а [[2010]].
 +
 +===== Привреда =====
 +Види и посебан чланак:​ Привреда Србије.
 +
 +Привреда на територији Србије се налазила у врло лошем стању током 1990их. Просечна плата у децембру 1993. износила је 21 немачку марку (DM). Хиперинфлација,​ у укупном трајању од 24 месеца((Г17плусhttp://​www.g17plus.rs/​v2/​images/​stories/​dokumentiarhiva/​knjiga.pdf Бела књига Милошевићеве владавине“],​ стр 43, Приступање 19.5.2013)) је достигла врхунац у јануару 1994. године,​ када је просечна инфлаторна стопа износила 313.563.558,​ односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат – 2,03%. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране.((драгачево Филозофски факултет Универзитета у Нишу: http://​www.filfak.ni.ac.rs/​studenti/​preuzimanje/​radovi/​doktorske_disertacije/​sociologija/​doktorska_disertacija_dragoslav_petrovic.pdf Место и домашај „Драгачевског сабора“ у културном миљеу Србије,​ Драгослав Б. Петровић,​ докторска дисертација,​ Ниш (2012), Приступање 19.5.2013)) Србији су уведене опште санкције [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]] [[1992]]. Већи део санкција је укинут 1996, [[2000]], [[2001]]. и [[2005]]. када је у потпуности нормализована трговина са САД.
 +
 +Пољопривреда чини 16,6% националног [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а,​ индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара((Међународни монетарни фонд: http://​www.imf.org/​external/​pubs/​ft/​weo/​2008/​01/​weodata/​weorept.aspx?​sy=2007&​amp;​ey=2013&​amp;​scsm=1&​amp;​ssd=1&​amp;​sort=country&​amp;​ds=.&​amp;​br=0&​amp;​pr1.x=42&​amp;​pr1.y=3&​amp;​c=942&​amp;​s=PPPPC&​amp;​grp=0&​amp;​a= Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013,​ Приступање 19.5.2013)).
 +
 +Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 [[хектар]]а (''​види још: [[Пољопривреда Србије]]''​). Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику),​ а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште,​ док је 30% под [[шума]]ма. Највећи ратарски крај је [[Војводина]]. Гаји се [[житарице|жито]],​ [[кукуруз]],​ [[сунцокрет]] и [[соја]],​ те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији [[кромпир]] је из [[Ивањица|Ивањице]],​ [[паприка]] из [[Лесковац|Лесковца]],​ а [[купус]] из [[Футог]]а. [[Шумадија]] је позната по [[воћарство|воћарству]];​ [[Вршац]],​ обронци [[Фрушка гора|Фрушке горе]], [[Александровачка Жупа]] и део [[Метохија (област)|Метохије]] по [[виноградарство|виногради]]ма. [[Сточарство]] је развијено у [[Рашка област|Рашкој]] и у источној Србији.
 +
 +Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва,​ са стопом незапослености од 22,​4%((Републички завод за статистику:​ http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​Public/​PageView.aspx?​pKey=2 Актуелни показатељи - Република Србија,​ Приступање 19.5.2013)). Најнижа стопа незапослености забележена је у [[Београдски регион|Београдском региону]] (17,9%), а највиша у [[Јужна Србија|Региону Јужне]] и [[Источна Србија|Источне Србије]] (27,​3%).((Републички завод за статистику:​ http://​webrzs.stat.gov.rs/​WebSite/​public/​PublicationView.aspx?​pKey=41&​amp;​pLevel=1&​amp;​pubType=2&​amp;​pubKey=1727 „Попис становништва,​ домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност“,​ Пристпупање 19.5.2013)) ([[Косово и Метохија]] око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% ([[2002]], без Косова и Метохије)((RS@CIA)).
 +
 +Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар [[2007]]. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2 милиона,​ а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама [[Европска унија|Европске уније]],​ око 60%. У извозу,​ главни спољнотрговински партнери,​ појединачно,​ били су: [[Италија]] (1.094,2 милиона долара);​ [[Босна и Херцеговина]] (1.042,1 милиона долара) и [[Црна Гора]] (950,9 милиона долара).((http://​www.pharos-online.org/​download/​eu_simulation_game/​bih/​Zemlje_jugoistocne_Evrope_shb.pdf Zemlje kandidati za članstvo u EU], PHAROS e.V. - Internationale Bildungsarbeit und humanitäre Hilfe))
 +
 +===== Туризам =====
 +Види и посебан чланак:​ Туризам у Србији.
 +/*
 +[[Датотека:​Hoteli na Kopaoniku.jpg|мини|десно|250п|Туристички центар „Сунчани врхови“ на [[Копаоник]]у је један од највећих туристичких центара у Србији.]]
 +*/
 +
 +Сеоски туризам се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима,​ која нуде здраву средину,​ еколошку храну, угодан амбијент,​ активан одмор у природи,​ етнографске и друге културно-историјске вредности). У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну,​ а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство).
 +
 +Такође,​ у Србији су развијени и бањски,​ планински и урбани (градски) туризам.
 +
 +===== Саобраћај =====
 +Види и посебан чланак:​ Саобраћај у Србији.
 +
 +Србија има развијен друмски,​ железнички,​ ваздушни и водни саобраћај.
 +
 +Путна мрежа Србије има 40.845 километара,​ од тога су око 5.500 километара путеви првог реда. У мрежи је 498 килиометара ауто-пута под наплатом путарине и 136 километара полуауто-путева под наплатом путарине.((http://​www.mtsmondo.com/​lifestyle/​vesti/​text.php?​vest=101096 ​ МТС Мондо - Радови на путу Mtsmondo.com 10. 6. 2010.))
 +
 +[[Железнице Србије|Железнице Србије А. Д.]] обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).((http://​www.srbija.gov.rs/​pages/​article.php?​id=59 ​ www.srbija.gov.rs Статистике о Србији ​ Srbija.gov.rs приступ ​ 25. 1. 2013.))
 +
 +Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички [[Европа|европски]] коридор 10 ([[европски пут Е75|ауто-пут Е-75]], [[Суботица]] - [[Београд]] - [[Ниш]] - [[Прешево]];​ са својим краковима [[европски пут Е80|ауто-пут Е-80]] [[Ниш]] - [[Димитровград]] као и [[европски пут Е70|ауто-пут Е-70]] [[Шид]] - [[Београд]]),​ који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао [[Блиски исток]] и [[Средња Европа|средњу Европу]].
 +
 +Кроз Србију тече река [[Дунав]],​ важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са [[Црно море|Црним морем]]. Поред Дунава,​ пловне реке су: [[Сава (река)|Сава]],​ [[Морава]] и [[Тиса]],​ као и [[канал Дунав—Тиса—Дунав]].
 +
 +Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродром Никола Тесла]] у Београду,​ [[аеродром Константин Велики|аеродром Кοнстантин Βелики]] у [[Ниш]]у и [[аеродром Приштина Адем Јашари|аеродром Слатина]] у [[Приштина|Приштини]].
 +
 +===== Енергетика =====
 +Највећи део енергије у Србији се производи у термо- и хидроелектранама,​ при чему се 25,4% производи у [[Хидроелектране у Србији|хидроелектранама]],​ што је само 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потецијала за производњу струје. [[Термоелектрана|Термоелектране]] у Србији раде на угаљ. Највећа термоелектрана у Србији је [[Термоелектрана Никола Тесла]] која са 14 блокова чини трећину производног потенцијала [[Електропривреда Србије|Електропривреде Србије]] и највећи је произвођач у југоисточној Европи.
 +
 +Највећи произвођач нафте и гаса је компанија [[Нафтна индустрија Србије|Нафтна Индустрија Србије]],​ која се налази у већинском власништву руске компаније [[Газпром]] њефта. НИС и Газпром њефт зајдно са Републиком Србијом планирају да направе српски део гасовода [[Јужни ток]]. Такође,​ гради [[гасно складиште Банатски Двор]], које се налази 60 километара североисточно од Новог Сада.
 +
 +Мада енергетски ресурси у Републици Србији нису у довољној мери истражени,​ познато је да Србија располаже енергетским потенцијалом у нафти, природном гасу, квалитетном [[угаљ|угљу]] и нуклеарним минералним сировинама. Нафта и гас чине мање од 1%, а остало су различите врсте угља, од чега доминира нискокалорични угаљ (лигнит),​ у Колубарском,​ Костолачком и Ковинском и Косовско-Метохијском басену. Експлоатација квалитетнијих врста угља (мрких и камених) се врши углавном јамским путем. Од већег значаја су рудници са подземном експлоатацијом угља у „Соко“ ([[Сокобања]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​soko.html „Соко - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ „Рембас“ ([[Ресавица]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​rembas.html „Рембас - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ [[Лубница]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​lubnica.html „Лубница - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)) и „Штаваљ“ ([[Сјеница]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​stavalj.html „Штаваљ - Историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ уз могуће одржавање производње,​ до исцрпљења резерви у [[Боговина|Боговини]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​bogovina.html „Боговина - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ „Јасеновцу“ ([[Крепољин]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​jasenovac.html „Јасеновац - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)),​ [[Вршка чука|Вршкој Чуки]] ([[Грљан]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​vrskacuka.html „Вршка чука - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)) и „Ибарским рудницима“ ([[Баљевац (Рашка)|Баљевац]]((ЈП ПЕУ Ресавица:​ http://​www.jppeu.rs/​ibarski_rudnici.html „Ибарски рудници - историјат“,​ Приступање 20.5.2013)). Знатно увећање производње могло би се постићи великим улагањима и савременијим техничко-технолошки приступом,​ те отварањем нових рудника у [[Мелница|Мелници]],​ [[Пољана|Пољани]],​ [[Ћириковац|Ћириковцу]] и у оквиру [[општина Деспотовац|Деспотовачког]] угљеног басена.((план Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије:​ http://​www.rapp.gov.rs/​media/​zakoni/​Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf „Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020“, Приступање 20.5.2013))
 +
 +Највеће резерве нафте и гаса откривене су на територији Војводине,​ а у мањем значају у Подунављу и Поморављу. Рудне појаве [[уљни шкриљац|уљни шкриљци]],​ најбоље су истражени у Алексиначком и Врањском басену,​ али за њих тренутно није обезбеђена економична технологија прераде.((план))
 +
 +Чланом 267 [[Кривични закон Републике Србије|кривичног закона Републике Србије]] забрањена је свака изградња нуклеарних постројења((Влада Републике Србије - Управа за Дигиталну агенду:​ http://​www.digitalnaagenda.gov.rs/​filesystem/​sitedocuments/​zakoni/​krivicni_zakonik.pdf „Кривични законик - Недозвољена изградња нуклеарних постројења,​ члан 267“, стр. 95, формат ПДФ, 1.1.2006, Приступање 19.5.2013)),​ а Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени [[уранијум]] са своје територије.((http://​www.b92.net/​info/​vesti/​index.php?​yyyy=2011&​amp;​mm=10&​amp;​dd=25&​amp;​nav_category=15&​amp;​nav_id=552403 ​ Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25.10.2011 ​ B92.net 25. 10. 2011. приступ ​ 25. 1. 2013.))) У складу са тим, систематска геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина ([[уран]]а и [[торијум]]а) у новије време су прекинута.((план))
 +
 +У погледу коришћења енергије ветра, Србија у односу на земље [[ЕУ]] касни око 20 година. Још према првој студији за потребе Електропривреде Србије из 2002. године,​ на територији Србије процењен је потенцијал енергије ветра на инсталисану снагу од око 1300 MW, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 TWh.((Џеф"​ Jefferson institute: http://​www.jeffersoninst.org/​sites/​default/​files/​Koriscenje%20energije%20vetra%20u%20Srbiji.pdf „Коришћење енергије ветра у Србији - природни услови и практична примена“,​ проф. Миодраг Златановић,​ децембар 2009, Приступање 19.5.2013)) Као најперспективније локације за изградњу електрана на ветар процењене су [[Миџор]] на [[Стара Планина|Старој Планини]],​ са просечном брзином од 7.66m/s, [[Вршачки брег]] 6.27m/s, Крепољин 6.18 m/s, [[Дели Јован]] 6.13m/s, [[Јухор]] и [[Јастребац]],​ као и области у долини Дунава,​ Саве и Мораве.((Соларни панели:​ http://​www.solarnipaneli.org/​energija-vetra/​ „Енергија ветра“,​ Приступање 19.5.2013)) Ово кашњење у изградњи ветроелектрана,​ пружа Србији могућност да искористи више од две деценије искуства земаља са развијеном ветроенергетиком,​ као што су [[Данска]],​ Немачка и Шпанија.((Џеф))
 +
 +Интензитет сунчевог зрачења на територији Србије се креће од 1,1 kWh/​m²/​дан на северу до 1,7 kWh/​m²/​дан на југу током јануара,​ а током јуна се интензитет креће од 5,9 до 6,6 kWh/​m²/​дан. Ови подаци указују на чињеницу да је потенцијал сунчевог зрачења у Србији за око 30% виши него у Средњој Европи,​ а интензитет сунчеве радијације међу највећим у Европи. Инсталациони потенцијали за фотонапонске системе до 2012. године износили су око 20 МW. Тренутно се осећа потреба за подстицањем научних институција да организују пројекте који обухватају основна и примењена истраживањаа,​ чији се резултати могу користити у фотонапонској технологији,​ као и упознавањем шире јавности са садржајем нових уредби о повлашћеним произвођачима електричне енергије и подстицајним откупним ценама електричне енергије произведеним у таквим системима.((Jefferson institute: http://​www.jeffersoninst.org/​sites/​default/​files/​Fotonaponska%20energija.pdf Коришћење соларне фотонапонске енергије у Србији,​ др Љубисав Стаменчић,​ децембар 2009, Притупање 19.5.2013))
 +
 +Енергетски потенцијал [[биомаса|биомасе]] у пољопривреди процењује се у ратарству на око 3 милиона тона, а у воћарству и виноградарству на око 1,1 милион тона. Постоји и могућност гајења тзв. енергетских шума на око 200.000 хектара необрађеног земљишта,​ на којем би се могле засадити брзорастуће шуме ([[Топола (дрво)|топола]]) и остварити приноси између 3 и 4 милиона тона дрвне биомасе,​ које би се даље користиле у енергетске сврхе. Употреба биомасе до сада је нашла примену у загревању домаћинстава,​ коришћењем брикета и палета од биомасе.((Блиц:​ http://​www.blic.rs/​Vesti/​Drustvo/​55148/​Srbija-moze-da-pravi-struju-od-sunca-biomase-vode-i-vetra- „Србија може да прави струју од сунца, биомасе,​ воде и ветра“,​ 1.9.2008, приступ 19.5.2013)) Употреба биомасе,​ дрвних отпадака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје постаје све популарнија((Време:​ http://​www.vreme.com/​cms/​view.php?​id=460498 „Моја електрана и друге ветрењаче“,​ Слободан Бубњевић,​ 27.7.2006, Приступање 19.5.2013)),​ али тренутно за њихову широку примену нема довољно инвестиција.((Политика:​ http://​www.politika.rs/​rubrike/​ostali-komentari/​Biomasa-struja-bez-investicija.sr.html „Биомаса,​ струја без инвестиција“,​ Предраг Радовановић,​ 16.1.2013, Приступљено 19.5.2013))
 +
 +===== Култура =====
 +==== Ликовне уметности ====
 +Види и посебан чланак:​ Српско сликарство,​ Српска архитектура,​ Српска уметност.
 +
 +На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија [[неолит]]ска култура на тлу Србије је култура [[Лепенски Вир|Лепенског Вира]]. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије,​ чији се остаци могу видети у [[Сирмијум]]у,​ [[Ромулијана|Гамзиград]]у и [[Царичин Град|Царичином граду]] (''​Justiniana Prima''​).
 +
 +Српски средњовековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има [[фреска]]ма украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњовековне уметности је манастир [[Студеница]] (око 1190). Овај манастир је био модел за касније манастире [[Милешева]],​ [[Сопоћани]] и [[Високи Дечани]]. Вероватно најпознатија српска средњовековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу“ (или [[Бели анђео]]) из манастира Милешева.
 +
 +Иконосликарство је такође део српског средњовековног културног наслеђа.
 +
 +Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа [[1204]], када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве [[Богородица Љевишка]],​ [[манастира Старо Нагоричане]] и [[манастира Грачаница]].
 +
 +Манастир [[Високи Дечани]] је саграђен између [[1330]]. и [[1350]]. За разлику од других српских манастира,​ овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из [[Котор]]а. На фрескама овог манастира налази се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета. У катедрали се налазе иконостас,​ игуманов престо и декорисани саркофаг краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана III Дечанског]].
 +
 +Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем [[14. век]]а, и то у долини реке [[Морава|Мораве]] ([[Моравски стил|Моравска школа]]). Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру [[Манастир Манасија|Манасија]] приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњовековним одорама.
 +
 +За време турске владавине углавном је замрла уметничка активност у Србији. Неке барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској ([[Теодор Крачун]],​ [[Јаков Орфелин]]).
 +
 +Многи млади уметници из новоустановљене српске државе [[19. век]]а су се школовали у иностранству,​ посебно у Француској и Немачкој,​ и донели су са собом авангардне стилове. Поред Париза и Минхена,​ [[Београд]] је био у првој половини [[20. век]]а један од центара импресионизма. [[Надежда Петровић]] је сликала у стилу фовизма,​ док је [[Сава Шумановић]] био под утицајем кубизма. Ипак у том периоду српско сликарство је обележио [[Паја Јовановић]].
 +
 +Значајни српски сликари [[20. век]]а били су: [[Милан Коњовић]],​ [[Марко Челебоновић]],​ [[Петар Лубарда]],​ [[Владимир Величковић]] и [[Мића Поповић]].
 +
 +Србија је позната по сликарима наиве, као што су [[Јанко Брашић]],​ [[Сава Секулић]],​ [[Мартин Јонаш]] и [[Зузана Халупова]]. Словачко село [[Ковачица]] у Војводини је центар наивног сликарства.
 +
 +==== Књижевност ====
 +Види и посебан чланак:​ Српска књижевност.
 +
 +Почетак српске писмености везује се за активност браће [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из [[11. век]]а, писани [[глагољица|глагољицом]]. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани [[ћирилица|ћирилицом]]. Из ове епохе је најстарија ћирилична књига српске редакције,​ [[Мирослављево јеванђеље|јеванђеље]] захумског кнеза Мирослава,​ брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.
 +
 +За време турске владавине,​ у Србији се развијала усмена [[Народне српска лирска књижевност|лирска]] и [[Народна српска епска књижевност|епска]] књижевност. [[Српске народне песме]] прикупљене углавном у 19. веку осликавају ово богатство.
 +
 +У доба националног препорода,​ током прве половине [[19. век]]а, [[Вук Стефановић Караџић]] је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су [[Бранко Радичевић]],​ [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]],​ [[Лаза Костић]],​ [[Ђура Јакшић]] и [[Јован Јовановић Змај]]. У 20. веку примат имају прозни писци: [[Иво Андрић]],​ [[Исидора Секулић]],​ [[Милош Црњански]],​ [[Меша Селимовић]],​ [[Добрица Ћосић]],​ [[Борислав Пекић]],​ [[Данило Киш]], [[Александар Тишма]],​ мада има и вредних песничких достигнућа:​ [[Милан Ракић]],​ [[Јован Дучић]],​ [[Десанка Максимовић]],​ [[Миодраг Павловић]],​ [[Мирослав Антић]],​ [[Бранко Миљковић]] и [[Васко Попа]].
 +
 +У последњој деценији 20. века и у првој деценији 21. века, најзначајнији су аутори:​ [[Давид Албахари]],​ [[Милорад Павић]],​ [[Горан Петровић]],​ [[Светлана Велмар-Јанковић]],​ [[Светислав Басара]] и други.
 +
 +==== Музика ====
 +Види и посебан чланак:​ Српска музика.
 +
 +Србија има дугу традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача,​ под именом [[коло]],​ је најомиљенији вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су ужичко коло и моравац.
 +
 +=== Уметничка музика ===
 +Најзначајнији српски композитор уметничке музике био је [[Стеван Стојановић Мокрањац]] ([[1856]]—[[1914]]). Он је био и музиколог,​ сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме [[Руковети]]. Остали значајни српски композитори су: [[Корнелије Станковић]],​ [[Стеван Христић]] и [[Станислав Бинички]].
 +
 +=== Народна музика ===
 +У 19. веку и раније,​ карактеристични народни инструменти су биле [[гусле]] и [[фрула]],​ док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде. Знатно касније,​ а и данас, главни инструменти у новокомпонованој народној музици су хармоника и виолина.
 +
 +Трубачки оркестри су веома популарни у Србији. [[Драгачевски сабор|Фестивал трубача у Гучи]] је централна манифестација ове врсте музике. Најпознатији трубач Србије је [[Бобан Марковић]].
 +
 +Најважнији представници српске народне музике су: певачи [[Предраг Гојковић Цуне|Предраг Цуне Гојковић]],​ [[Предраг Живковић Тозовац]],​ [[Тома Здравковић]],​ [[Оливера Катарина]],​ [[Лепа Лукић]],​ [[Василија Радојчић]],​ [[Мирослав Илић]] и [[Шабан Шаулић]],​ као и композитори [[Милутин Поповић Захар|Милутин Поповић-Захар]],​ [[Радослав Граић]],​ [[Драган Александрић]]. Ту су још [[Звонко Богдан]] и [[Јаника Балаж]] чија је музика везана за војвођанске музичке традиције,​ а у новије време и група [[Легенде]]. Многи данашњи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи,​ као на пример:​ [[Лепа Брена]],​ [[Светлана Ражнатовић|Светлана Ражнатовић – Цеца]], [[Жељко Јоксимовић]],​ [[Индира Радић]],​ [[Драгана Мирковић]],​ [[Сека Алексић]],​ [[Јелена Карлеуша]] и [[Аца Лукас]].
 +
 +Период турске власти оставио је оријентални траг у музици целог Балкана,​ па и Србије. Приметан је и утицај ромске музике. У последњих 20-ак година,​ развијен је тренд комбиновања народне музике,​ оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк.
 +
 +=== Забавна,​ поп и рок музика ===
 +У забавној и поп музици,​ велике звезде естраде са простора Србије (тада као дела Југославије) били су [[Ђорђе Марјановић]] и [[Лола Новаковић]].((Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004 ISBN 953-99584-0-7)) Још увек су активни [[Ђорђе Балашевић]] и [[Здравко Чолић]].
 +
 +Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960е-их. Велику популарност су постигле [[1980е]]-их,​ са групама новог таласа:​ [[ВИС Идоли|Идоли]],​ [[Електрични оргазам]] и [[Екатарина Велика]]. У то време, а и данас, активне су групе [[Рибља чорба]],​ [[Бајага и инструктори]] и [[Ван Гог]].
 +
 +Легенда југословенског рока, [[Горан Бреговић]],​ последњих десетак година стекао је међународну популарност својом музиком обојеном етномузичким мотивима. Сличном категоријом музике баве се [[Биља Крстић|Биљана Крстић]],​ [[Слободан Тркуља]],​ Балканополис и [[Неле Карајлић]] са групом ''​No Smoking Orchestra''​.
 +
 +Србија је победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. у Хелсинкију са песмом „Молитва“ у извођењу поп-певачице [[Марија Шерифовић|Марије Шерифовић]].((Еurovision.tv:​ http://​www.eurovision.tv/​page/​history/​by-year/​contest?​event=435 „Eurovision Song Contest 2007 Final“, Приступљено 19. 5. 2013.))
 +
 +==== Позориште и филм ====
 +Види и посебан чланак:​ Филм у Србији,​ Позориште у Србији.
 +
 +[[Јоаким Вујић]] је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао [[Књажевско-српски театар|Књажеско-србски театар]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[1835]]. Значајни српски писци позоришних комада били су [[Јован Стерија Поповић]] у 19, и [[Бранислав Нушић]] у 20. веку. У Београду се од [[1967]]. одржава међународни фестивал савременог театра [[БИТЕФ]]. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су [[Народно позориште у Београду]],​ [[Атеље 212]], [[Југословенско драмско позориште]] и [[Српско народно позориште]] у Новом Саду.
 +
 +Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се [[Бојан Ступица]],​ [[Мира Траиловић]] и [[Јован Ћирилов]],​ а од писаца [[Александар Поповић (писац)|Александар Поповић]],​ [[Душан Ковачевић]],​ [[Љубомир Симовић]] и [[Биљана Србљановић]].
 +
 +Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду,​ на међународној сцени су се истакли режисери:​ [[Горан Марковић]],​ [[Александар Петровић (редитељ)|Александар Петровић]],​ [[Душан Макавејев]],​ [[Слободан Шијан]],​ [[Горан Паскаљевић]] и други. Најнаграђиванији српски филмски режисер је [[Емир Кустурица]] који је између осталог добитник две Златне палме на фестивалу у Кану.
 +
 +Међу глумцима,​ у првој половини 20. века су се истакли [[Чича Илија Станојевић]],​ [[Жанка Стокић]] и [[Добрица Милутиновић]]. Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци:​ [[Миодраг Петровић Чкаља]],​ [[Павле Вуисић|Павле Вујисић]],​ [[Радмила Савићевић]],​ [[Љубиша Јовановић]],​ [[Зоран Радмиловић]],​ [[Љуба Тадић]],​ [[Данило Бата Стојковић]],​ [[Драган Николић]],​ [[Милена Дравић]],​ [[Велимир Бата Живојиновић]],​ [[Мира Ступица]],​ [[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]],​ [[Љубиша Самарџић]],​ [[Мира Бањац]],​ [[Бора Тодоровић]],​ [[Мија Алексић]],​ [[Оливера Марковић]],​ [[Ружица Сокић]],​ [[Предраг Манојловић|Мики Манојловић]],​ [[Светлана Бојковић]] и други.
 +
 +==== Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији ====
 +/*
 +[[Датотека:​STUDENICA MONASTERY.jpg|мини|десно|250п|Манастир Студеница]]
 +*/
 +
 +Види и посебан чланак:​ Списак локалитета Светске баштине у Србији.
 +
 +  * [[1979]] - Град [[Стари Рас]], манастир [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] и [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Петрова црква]] (најстарија црква у Србији)
 +  * [[1986]] - Манастир [[Манастир Студеница|Студеница]]
 +  * [[2004]] - Манастир [[Манастир Високи Дечани|Дечани]]
 +  * [[2006]] - Манастир [[Манастир Грачаница|Грачаница]],​ [[Пећка патријаршија]] и црква [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]]
 +  * [[2007]] - Царска палата [[Ромулијана|Феликс Ромулијана]] код [[Ромулијана|Гамзиград]]а
 +
 +===== Развој науке и високог школства =====
 +Види и посебан чланак:​ Наука у Србији.
 +
 +Услови за развој науке и школства у Србији нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из [[1808]], потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835—1878. долази до институционализације просвете. [[Велика школа]] у Београду је отворена [[1863]], а трансформисана је у [[Универзитет у Београду|Универзитет]] [[1905]]. Оснивањем институција [[Народни музеј|Народног музеја]] ([[1844]]) и Друштва српске словесности ([[1841]]), које је прерасло у [[Српска академија наука и уметности|Српску академију наука и уметности]],​ остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе,​ да би се добили стручњаци за даљи развој.
 +
 +У Аустрији,​ Срби су организовали [[Матица српска|Матицу српску]] ([[1826]]) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из [[Пешта|Пеште]] у [[Нови Сад]]. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.
 +
 +Светски вредни научници из Србије су, између осталих:​ природњак [[Јосиф Панчић]],​ географ [[Јован Цвијић]],​ математичар [[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић]],​ астроном [[Милутин Миланковић]],​ [[физичка хемија|физикохемичар]] [[Павле Савић]]. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример [[Михајло Пупин]] и [[Никола Тесла]].
 +
 +Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за [[институт за нуклеарне науке Винча|нуклеарне науке у Винчи]] и институт за инжењерство [[Институт Михајло Пупин|„Михајло Пупин“]]. Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.
 +
 +===== Образовање =====
 +Види и посебан чланак:​ Образовање у Србији.
 +
 +По законима Србије,​ школовање је сваком доступно под једнаким условима.
 +
 +Основно школовање је обавезно и траје осам година. Деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година. После основне школе, долази до рачвања;​ неки ученици настављају средње школовање у гимназијама и ту 4 године стичу опште образовање,​ док други настављају образовање у средњим стручним школама,​ које такође трају четири године. Трећа опција су занатске школе на којима специјалистичко образовање (трговина,​ занати) траје три године.
 +
 +Више и високо образовање се реализује на вишим школама,​ факултетима и уметничким академијама. Данас у Србији делује 7 државних и 7 приватних универзитета. Државни имају 84 факултета,​ а приватни 51 факултет. Постоји и пет самосталних приватних факултета ван универзитета. Државни универзитети Србије су: [[Универзитет у Београду]],​ [[Универзитет у Новом Саду]], [[Универзитет у Нишу]], [[Универзитет у Крагујевцу]],​ [[Универзитет у Новом Пазару]],​ [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] (садашње седиште у Косовској Митровици),​ [[Универзитет уметности у Београду]]. Универзитетски програми су прилагођени Болоњској декларацији,​ која предвиђа стицање диплома три нивоа: лиценца,​ мастер и докторат.
 +
 +За редовно школовање,​ које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије,​ грађани не плаћују школарину. Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику,​ у складу са законом((Устав Србије)).
 +
 +===== Фестивали и сајмови =====
 +Види и посебан чланак:​ Фестивали и сајмови у Србији))
 +У Србији има много културних фестивала и сајмова. Најзначајнији су: [[Београдски сајам књига]],​ [[Вуков сабор]] и Београдски интернационални театарски фестивал ([[БИТЕФ]]). Од музичких манифестација,​ најпопуларније су: међународни музички фестивал [[Егзит]] (Exit) и трубачки [[Драгачевски сабор|Сабор у Гучи]].
 +
 +===== Спорт =====
 +Види и посебан чланак:​ Спорт у Србији.
 +
 +Популарни спортови у Србији су: фудбал,​ кошарка,​ ватерполо,​ одбојка,​ рукомет и тенис.
 +
 +Београд је био домаћин Летње универзијаде 2009. [[Београдски маратон]] је најмасовнији спортски догађај у Србији.
 +
 +Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/​Југославије/​СФРЈ и Србије и Црне Горе. Резултати репрезентативаца државне заједнице Србије и Црне Горе из периода 1992—2006. се рачунају као резултати спортских савеза Србије. Од [[2006]], односно ОИ 2008, спортисти из Србије наступају као репрезентативци Србије.
 +
 +Кошаркаши Србије су освојили две златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001). Мушки одбојкашки тим је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју и на Европском првенству 2001. освојио златну медаљу. Ватерполо репрезентација Србије (СР Југославије,​ Србије и Црне Горе) је 2005. и 2009. освојила светско првенство. Европско првенство је освајано 2001, 2003. и 2006. (као домаћин).
 +
 +Најпознатија спортска друштва у Србији су [[ЈСД Партизан]] и [[СД Црвена звезда]]. Највећи успех клупског фудбала у Србији био је [[1991]]. када су фудбалери [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Кошаркаши [[КК Партизан|Партизана]] су били прваци Европе 1992, док су ватерполисти [[ВК Партизан|Партизана]] седмоструки клупски прваци Европе.
 +
 +Пливачи [[Милорад Чавић]] и [[Нађа Хигл]] су 2009. постали прваци света у пливању у дисциплинама 50 метара делфин,​ односно 200 метара прсним стилом.
 +
 +Најуспешнији тенисер Србије је [[Новак Ђоковић]],​ освајач Отвореног првенства Аустралије 2008, 2011, 2012 и 2013, Вимблдона 2011, и Отвореног првенства САД 2011. Тренутно најуспешније тенисерке Србије су [[Ана Ивановић]] (освајач турнира Ролан Гарос 2008) и [[Јелена Јанковић]]. У време док је наступала за СФРЈ, [[Моника Селеш]] је освојила Отворено првенство Аустралије 1991, 1992. и 1993, Отворено првенство Француске 1990, 1991, и 1992, Отворено првенство САД 1991. и 1992.
 +
 +Боксер [[Слободан Качар]] освојио је златну медаљу на Олимпијади у Москви 1980. Олимпијске медаље освојили су: Тадија Качар 1976. Монтреал,​ сребрну,​ Звонко Вујин 1968. Мексико и 1972. Минхен,​ Бронзане,​ као и Мирко Пузавић 1984. Лос Анђелес,​ бронзану и Азис Салиху 1984. бронзану медаљу. [[Јасна Шекарић]] је освојила златну медаљу у стрељаштву (дисциплина ваздушни пиштољ 10 метара) на Олимпијским играма 1988, још 4 олимпијске медаље у периоду 1988-2004, три светска и четири европска првенства.
 +
 +===== Празници =====
 +Нова година,​ [[Божић]],​ Српска Нова година,​ Дан Светог Саве, Дан државности Републике Србије,​ [[Велики петак]],​ [[Ускрс|Васкрс]],​ Васкрсни понедељак,​ Празник рада, Дан победе,​ [[Видовдан]],​ Дан сећања на [[масакр у Крагујевцу|српске жртве]] у Другом светском рату, Дан примирја у Првом светском рату.
 +
 +Поред наведених празника,​ запослени имају право да не раде за одређене верске празнике,​ и то:
 +  * [[Православље|Православци]] – на први дан [[списак крсних слава|крсне славе]]
 +  * Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан [[Божић|Божића]] и у дане [[Ускрс|Ускршњих]] празника почев од [[Велики петак|Великог петка]] закључно са другим даном Ускрса,​ према њиховом календару
 +  * Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбан бајрама
 +  * Припадници јеврејске заједнице – на први дан [[Јом кипур|Јом Кипура]]
 +
 +===== Сродни чланци =====
 +  * [[Србија и Црна Гора]]
 +  * [[Краљевина Србија]]
 +  * [[Српска деспотовина|Деспотовина Србија]]
 +  * [[Кнежевина Србија]]
 +  * [[Српско царство]]
 +  * [[Срби]]
 +  * [[Република Српска]]
 +
 +===== Литература =====
 +  * Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004, Rende i Postscriptum,​ ISBN 953-99584-0-7
 +  * http://​freska.rs/​pdf/​GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, Живковић ​ Љиљана,​ Алексић Ана, Живковић Ненад
 +  * Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs http://​books.google.com/​books?​id=Dx4qAQAAMAAJ 2004 Ethnographic Museum, isbn=978-86-7891-031-9
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  *  http://​www.predsednik.rs/​ Председник Републике Србије
 +  *  http://​www.srbija.gov.rs/​ Влада Републике Србије
 +  *  http://​www.parlament.gov.rs/​ Народна скупштина Републике Србије
 +  *  http://​www.narodnakancelarija.rs/​ Народна канцеларија председника Републике Србије
 +  *  http://​www.nbs.rs/​ Народна банка Србије
 +  *  http://​www.srbija.travel/​ Туристичка организација Србије
 +  *  http://​www.euprava.gov.rs/​ Портал еУправе Републике Србије
 +  *  http://​www.rjp.gov.rs/​ Републичко јавно правобранилаштво
Штампање