Смрт Цара Уроша
Смрт Цара Уроша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Текст пјесме
0001 Господа се у лов подигоше,
0002 Собом воде дијете Уроша.
0003 Лов ловише, по гори одише
0004 И белу се двору повратише,
0005 А од лова ништа уловили:
0006 Сагубише дијете Уроша,
0007 Покрила га гором листопадом,
0008 Па дођоше двору бијеломе;
0009 Сви дођоше, а Урош не дође.
0010 Изиоди мајка Урошева,
0011 Она љуби Вукашина краља,
0012 Па беседи мајка Урошева:
0013 ”Драги зете, Вукашине краљу,
0014 Ди ј’ остало дијете Уроше?”
0015 Ал’ беседи Вукашине краљу:
0016 ”Свасти моја, госпођо царице,
0017 Остало је у гори зеленој
0018 Да он лови по гори јелене;
0019 Знаш какви је Урош музданџија,
0020 Што гођ види, оће да улови!”
0021 Чекала је мајка Урошева,
0022 Чекала је дијете Уроша;
0023 Сунце седе, мрак на земљу паде,
0024 Сунце седе, а Урош не дође.
0025 Оде мајка у дворе бијеле,
0026 Па све кука као кукавица,
0027 А привија кано ластавица.
0028 Кад ујутру данак освануо,
0029 Онда уста мајка Урошева,
0030 Па затвори осморе капије
0031 И девета врата од камена,
0032 Те отиде у гору зелену.
0033 Три године по гори одила,
0034 Тражила је дијете Уроша,
0035 Сво на себи руво подерала,
0036 А све кука као кукавица
0037 И привија кано ластавица.
0038 У гори је један манастирак,
0039 И у њему један калуђерак,
0040 Име му је светитељу Саво.
0041 Изиоди светитељу Саво,
0042 Па беседи нејакој старици:
0043 ”Ој Бога ти, нејака старице,
0044 Која ти је од Бога невоља,
0045 Те ти кукаш као кукавица
0046 И привијаш као ластавица –
0047 Не мог’ од те да служим јутрење
0048 И да читам свету летурдију!”
0049 Ал’ беседи нејака старица:
0050 ”Ој бога ти, оче калуђеру,
0051 Кад ме питаш, оћу да ти кажем –
0052 Господа се у лов подигоше,
0053 Поведоше дијете Уроша;
0054 Лов ловили, по гори одили
0055 И од лова ништа уловили,
0056 Па се белу двору повратили –
0057 Сви дођоше, а Урош не дође!”
0058 Ал’ беседи светитељу Саво:
0059 ”Ој Бога ти, нејака старице,
0060 Немој мене господи издати,
0061 Казаћу ти за Уроша твога!”
0062 Закле му се нејака старица,
0063 Закле му се и небом и земљом
0064 И седмори у години поста
0065 Да га неће господи издати.
0066 Узеде је светитељу Саво,
0067 Узеде је за бијелу руку,
0068 Па одведе у гору зелену
0069 И одиже плочу од камена –
0070 Засја јој се дијете Уроше,
0071 Засја јој се кано јарко сунце.
0072 Одведе је светитељу Саво,
0073 Одведе је у бијелу цркву,
0074 Па јој даде свећу арзована;
0075 Она оде двору бијеломе,
0076 Па отвори осморе капије
0077 И девета врата од камена,
0078 Те ушета у дворе бијеле.
0079 Кад ујутру данак освануо,
0080 Осванула та недеља млада,
0081 Онда уста госпођа царица,
0082 Облачи се што год лепше може,
0083 Све облачи свилу и кадиву,
0084 Што је млада код цара носила,
0085 Па узела свећу арзована
0086 И отишла у бијелу цркву.
0087 Приступи јој Вукашиновица,
0088 Па беседи Вукашиновица:
0089 ”Снао моја, госпођо царице,
0090 Зар си гласак чула за Уроша?”
0091 Ал’ беседи госпођа царица:
0092 ”Заовице Вукашиновице,
0093 Ја сам гласак чула за Уроша,
0094 На оџак ми ласта долетила,
0095 Па донела гласак од Уроша!”
Друга верзија пјесме
0001 Рани мајка дијете Уроша,
0002 Ранила га и одранила га,
0003 Доранила до петнест година,
0004 Па га даје ујку Вукашину,
0005 Да га учи хитар лов ловити,
0006 Лов ловити по гори зеленој,
0007 Лов ловити по гори одити.
0008 Не учи га ујко лов ловити,
0009 Ни одити по гори зеленој,
0010 Већ га води од јеле до јеле.
0011 Бесједио дијете Уроше:
0012 ”Да мој ујко, Вукашине краљу,
0013 ”Не учиш ме хитар лов ловити,
0014 ”Лов ловити по гори зеленој,
0015 ”Лов ловити по гори одити,
0016 ” Већ ме водаш од јеле до јеле.”
0017 Одговара Вукашине краљу:
0018 ”Мој нећаче, дијете Уроше!
0019 ”Ја те водим од јеле до јеле
0020 ”До највише и награнатије,
0021 ”Гди но има за одморе лада,
0022 ”Да сједнемо, да се одморимо,
0023 ”И бијела љеба наједемо.”
0024 Па сједоше под зелену јелу.
0025 Урош једе љеба бијелога,
0026 Урош једе, ујко га не једе,
0027 Већ он ода по гори зеленој,
0028 Па пребира отрована биља,
0029 Да отурје дијете Уроша.
0030 Отрова га и сарани млада
0031 Под највишом и најгранатијом
0032 У горици а брснатом јелом,
0033 Гди сједоше јести љеба б’јела.
0034 Чека мајка дијете Уроша,
0035 Чека мајка три недјеље дана,
0036 Чека мајка три мјесеца дана,
0037 Чека мајка годиницу дана.
0038 Не мож’ мајка сина да дочека,
0039 Већ се шеће у гору зелену,
0040 Шеће мајка од јеле до јеле,
0041 Свуда гледа, мотри и разгледа,
0042 Не би л’ сина дигод припазила.
0043 Тражила га две године дана,
0044 Ал’ не нађе дијете Уроша.
0045 Кад наврши трећу годиницу,
0046 Манастир је у гори спазила,
0047 И у њему стара калуђера.
0048 К намастиру дошетала мајка,
0049 Наслања се на та мала врата,
0050 На врати је сузе проливала,
0051 Излазио стари калуђере,
0052 Па беседи Урошевој мајци:
0053 ”Бога теби, незнана старице,
0054 ”Ниси л’ откуд Урошева мајка?”
0055 Одговара мајка калуђеру:
0056 ”Јесам главом Урошева мајка,
0057 ”Д’јете тражим по гори зеленој,
0058 ”Д’јете тражим, ал’ не могу наћи.”
0059 Беседио стари калуђере:
0060 ”Бога теби, Урошева мајко,
0061 ”Пођи мало у напредак, мајко,
0062 ”Па погледај на ту десну страну,
0063 ”Опазићеш понајвишу јелу.
0064 ”Понајвишу и најгранатију,
0065 ”Понајгушћи под њоме је ладак,
0066 ”Онде лежи дијете Уроше,
0067 ”Њега јесте ујко погубио,
0068 ”Погубио Вукашине краљу.
0069 ”Бог т’ убио, Урошева мајко,
0070 ”Ако њега сузама полијеш,
0071 ”Ти се на њег гроктом насмејавај.”
0072 Те је мајка речи послушала,
0073 Стара шеће мало унапреда,
0074 Погледала на ту десну страну,
0075 Опазила понајвишу јелу,
0076 Понајвишу и најгранатију,
0077 Понајдебљи под њоме је ладак,
0078 Ту угледа дијете Уроша.
0079 Није њега сузом поливала,
0080 Већ се гроктом на њег’ насмијала.
0081 Онде мајка Уроша видила,
0082 И онде се Урош посветио,
0083 Те се само посвећено т’јело
0084 Назидану манастиру шеће,
0085 Онде легло санак боравити,
0086 Боравити и болне цјелити,
0087 Да је слава Богу великоме,
0088 И Урошу угоднику своме.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
- Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Smrt Cara Urosa