Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
скопље [2018/10/14 13:02]
жељко_тодоровић
скопље [2019/05/07 19:51] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
-======Скопље====== +/* {{Град
-/* +
-{{Град+
 | назив = Скопље | назив = Скопље
 | слика = Landmarks of Skopje.JPG | слика = Landmarks of Skopje.JPG
Линија 18: Линија 16:
 | поштански_код = 1000 | поштански_код = 1000
 | веб-страна = [http://​www.skopje.gov.mk skopje.gov.mk] | веб-страна = [http://​www.skopje.gov.mk skopje.gov.mk]
-)) +)) */ 
-*/ +====== Скопље ====== 
- +**Скопље** (македонски ​//Скопје//, албански ​//Shkupi//, турски ​//Üsküp//)највећи и главни град [[Северна Македонија|Северне Македоније]],​ у коме живи готово четвртина њеног становништва. Има 515.419((skopje.gov.mk http://​www.skopje.gov.mk/​DesktopDefault.aspx?​tabindex=0&​amp;​tabid=34 Официјални портал града Скопља)) становника по попису из 2010. године.
-**Скопље** (македонски Скопје,​ албански Shkupi, турски Üsküp) ​је највећи и главни град [[Република Македонија|Републике Македоније]],​ у коме живи готово четвртина њеног становништва. Има 515.419((skopje.gov.mk http://​www.skopje.gov.mk/​DesktopDefault.aspx?​tabindex=0&​amp;​tabid=34 Официјални портал града Скопља)) становника по попису из 2010. године.+
  
 Скопље има значајан географски положај. Лежи на обалама [[Вардар]]а,​ у сјеверозападном крају полодног и пространог [[Скопско поље|Скопског поља]]. Налази се у средишњој области [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] на главној трансбалканској,​ моравско-вардарској саобраћајној артерији,​ с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације. Скопље има значајан географски положај. Лежи на обалама [[Вардар]]а,​ у сјеверозападном крају полодног и пространог [[Скопско поље|Скопског поља]]. Налази се у средишњој области [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] на главној трансбалканској,​ моравско-вардарској саобраћајној артерији,​ с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.
Линија 27: Линија 24:
 Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног,​ привредног и политичког средишта.((Народна енциклопедија,​ 1925 г. - књига 4. - страница 126.)) Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног,​ привредног и политичког средишта.((Народна енциклопедија,​ 1925 г. - књига 4. - страница 126.))
  
-Скопље има велики значај за [[Срби у Македонији|српску заједницу у Републици ​Македонији]] (око 1/3 укупног броја [[Срби|Срба]] у [[Република Македонија|Републици ​Македонији]]). [[Срби]] чине мањину у данашњем Скопљу,​ али је та мањина по степену образовања и удјелу у градском животу много утицајнија него што то сама бројност наговјештава.+Скопље има велики значај за [[Срби у Македонији|српску заједницу у Северној ​Македонији]] (око 1/3 укупног броја [[Срби|Срба]] у [[Северна Македонија|Северној ​Македонији]]). [[Срби]] чине мањину у данашњем Скопљу,​ али је та мањина по степену образовања и удјелу у градском животу много утицајнија него што то сама бројност наговјештава.
  
 ===== Положај града ===== ===== Положај града =====
-Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне ​[[Географска ширина|географске ширине]], у средишњем делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:+Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине,​ у средишњем делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:
   * [[Београд]] - 430 километара северно,​   * [[Београд]] - 430 километара северно,​
   * Софија - 220 километара североисточно,​   * Софија - 220 километара североисточно,​
Линија 38: Линија 35:
   * Солун - 230 километара јужно.   * Солун - 230 километара јужно.
  
-У оквиру [[Република Македонија|Републике Македоније]] Скопље се налази у северном делу.+У оквиру [[Северна Македонија|Северне Македоније]] Скопље се налази у северном делу.
  
 ===== Име ===== ===== Име =====
-Скопље је током свог постојања,​ зависно од околности било називано са више имена. Античко име овог града је Скупи (латински:​ Scupi). На различитим језицима,​ Скопље се другачије изговара. Ево неких конкретних примера:​+Скопље је током свог постојања,​ зависно од околности било називано са више имена. Античко име овог града је Скупи (латински: ​//Scupi//). На различитим језицима,​ Скопље се другачије изговара. Ево неких конкретних примера:​
  
   * Скопје (Скопје) - македонски   * Скопје (Скопје) - македонски
Линија 51: Линија 48:
   * Üsküp (Ускуп)- турски.   * Üsküp (Ускуп)- турски.
  
-У [[Византијско царство|византијским]] документима име града је забележено као Скопија,​ а [[Словени]] су га назвали и као Скопiе,​ Скопје,​ Скопље. Током владавине [[Цар Самуило|цара Самуила]],​ Скопље постаје део Самуиловог царства. Касније,​ град долази под власт [[Византијско царство|Византије]],​ Бугарске и [[Србија|Србије]],​ а [[19. јануар]]а [[1392]]. године овај град заузимају Османлије и дају му име Ускуп (Üsküp).+У [[Византијско царство|византијским]] документима име града је забележено као Скопија,​ а [[Словени]] су га назвали и као Скопiе,​ Скопје,​ Скопље. Током владавине [[Цар Самуило|цара Самуила]],​ Скопље постаје део Самуиловог царства. Касније,​ град долази под власт [[Византијско царство|Византије]],​ Бугарске и [[Србија|Србије]],​ а 19. јануара 1392. године овај град заузимају Османлије и дају му име Ускуп (Üsküp).
  
-== Историја == +===== Историја ​===== 
-Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали [[Дарданци]] у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н. е.]] У време [[Римско царство|Римског царства]] на овој локацији је био град под именом ​''​Skupi'' ​(порекло данашњег назива),​ али је град уништен у земљотресу ​[[518]]. године.+Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали [[Дарданци]] у 3. веку п. н. е. У време [[Римско царство|Римског царства]] на овој локацији је био град под именом ​//Skupi// (порекло данашњег назива),​ али је град уништен у земљотресу 518. године.
  
-У [[средњи век|средњем веку]] су се на власти у Скопљу често смењивали [[Византија]] и [[Бугарска]],​ све док га нису освојили [[Срби]] у касном ​[[13. век|XIII век]]. Од 1282. године град је био део Српског царства,​ а од 1346. до 1392. године престоница. У њему је крунисан краљ [[Цар Душан|Душан]] за цара 6. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија. Турци су га освојили ​[[1392]]. године и дали му назив на [[Турски језик|турском]]''​Üsküb'' ​или ​''​Uskup''​, који су и користили за време петстогодишње отоманске владавине.+У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали [[Византија]] и [[Бугарска]],​ све док га нису освојили [[Срби]] у касном XIII веку. Од 1282. године град је био део Српског царства,​ а од 1346. до 1392. године престоница. У њему је крунисан краљ [[Цар Душан|Душан]] за цара 6. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија. Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, ​//Üsküb// или ​//Uskup//, који су и користили за време петстогодишње отоманске владавине.
  
-Скопље је у [[Османлијско царство|турско доба]] било главни град [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] (округа). Турски писац [[Дилџер Зеде]] је посетио град у [[17. век]]у, и написао:​ „Дуго сам путовао преко те земље [[Румелија|Румелије]] и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима,​ али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река [[Вардар]]“. ​[[1689]], град је запалио [[Аустрија|аустријски]] генерал Пиколомини,​ током аустро-турског рата.+Скопље је у [[Османлијско царство|турско доба]] било главни град [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] (округа). Турски писац [[Дилџер Зеде]] је посетио град у 17. веку, и написао:​ „Дуго сам путовао преко те земље [[Румелија|Румелије]] и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима,​ али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река [[Вардар]]“. ​Године ​1689град је запалио [[Аустрија|аустријски]] генерал Пиколомини,​ током аустро-турског рата.
  
-Скопље је [[1905]]. године имало око 32.000 становника,​ мешавину [[Срби|Срба]],​ [[Бугари|Бугара]],​ [[Турци|Турака]],​ [[Албанци|Албанаца]] и [[Роми|Цигана]]. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких [[Албанци|Албанаца]] и бугарског епископа. ​[[1910]]''​Agnes Gonxha Bojaxhiu''​, познатија као [[Мајка Тереза]], ​ рођена је у Скопљу у римокатоличкој цинцарској породици,​ а не у албанској како албанска пропаганда зна да тврди.((http://​www.vesti-online.com/​Vesti/​Tema-dana/​77544/​Albanci-ukrali-Majku-Terezu Тереза је цинцарског поријекла)) ​+Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника,​ мешавину [[Срби|Срба]],​ [[Бугари|Бугара]],​ [[Турци|Турака]],​ [[Албанци|Албанаца]] и [[Роми|Цигана]]. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких [[Албанци|Албанаца]] и бугарског епископа. ​Године ​1910. //Agnes Gonxha Bojaxhiu//, познатија као [[Мајка Тереза]],​ рођена је у Скопљу у римокатоличкој цинцарској породици,​ а не у албанској како албанска пропаганда зна да тврди.((http://​www.vesti-online.com/​Vesti/​Tema-dana/​77544/​Albanci-ukrali-Majku-Terezu Тереза је цинцарског поријекла)) ​
  
-Срби су током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], ​[[1912]]. ослободили Скопље из [[Турци|турског]] ропства. Град је поново након дуготрајног турског ропства постао део [[Србија|Србије]],​ која се ујединила са другим крајевима у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]] ​[[1918]]. године,​ а потом у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] ​[[1929]]. Између светских ратова у граду је [[Срби|српска]] управа подигла много нових здања и алеја и град је у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља,​ архитекта [[Јосиф Михајловић]] (1887-1941),​ који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.((http://​www.novosti.rs/​vesti/​planeta.300.html:​462960-Zaboravili-na-tvorca-modernog-Skoplja Заборавили на творца модерног Скопља,​ „Вечерње новости“,​ 9. новембар 2013))+Срби су током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], 1912. ослободили Скопље из [[Турци|турског]] ропства. Град је поново након дуготрајног турског ропства постао део [[Србија|Србије]],​ која се ујединила са другим крајевима у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]] 1918. године,​ а потом у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] 1929. Између светских ратова у граду је [[Срби|српска]] управа подигла много нових здања и алеја и град је у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља,​ архитекта [[Јосиф Михајловић]] (1887-1941),​ који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.((http://​www.novosti.rs/​vesti/​planeta.300.html:​462960-Zaboravili-na-tvorca-modernog-Skoplja Заборавили на творца модерног Скопља,​ „Вечерње новости“,​ 9. новембар 2013))
  
-Скопље је под [[Бугарска|бугарском]] окупацијом током оба светска рата, а [[1945]]је постало ​[[главни град]] [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]],​ републике чланице [[Југославија|Југословенске федерације]]. ​[[1963]]. Скопље је погодио [[Земљотрес у Скопљу|снажан земљотрес]],​ у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. Након потреса СФРЈ је дала велику помоћ за брзу обнову града, и подигнуте су многе нове зграде.+Скопље је под [[Бугарска|бугарском]] окупацијом током оба светска рата, а 1945. постало ​је главни град [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]],​ републике чланице [[Југославија|Југословенске федерације]]. ​Године ​1963. Скопље је погодио [[Земљотрес у Скопљу|снажан земљотрес]],​ у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. Након потреса СФРЈ је дала велику помоћ за брзу обнову града, и подигнуте су многе нове зграде.
  
-За време [[Југославија|Југославије]],​ Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. ​[[1991]]. године, са распадом [[Југославија|Југославије]],​ Скопље је постало главни град независне [[Република Македонија|Републике Македоније]]. [[Грчка]] се противила коришћењу имена Македонија (види:''​[[Македонско питање]]''​) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко [[Солун|солунске]] луке, која је јако нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута ​[[1995]]. након договора између [[Грчка|Грчке]] и [[Република Македонија|Македоније]]. Многи [[Грци]] и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљацима“ (''​Skopiani''​ на [[Грчки језик|грчком]]).+За време [[Југославија|Југославије]],​ Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. ​Године ​1991, са распадом [[Југославија|Југославије]],​ Скопље је постало главни град независне [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. [[Грчка]] се противила коришћењу имена Македонија (види: ​//[[Македонско питање]]//) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко [[Солун|солунске]] луке, која је јако нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између [[Грчка|Грчке]] и [[Северна Македонија|Северне ​Македоније]]. Многи [[Грци]] и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљацима“ (''​Skopiani''​ на [[Грчки језик|грчком]]).
  
 ===== Природни услови ===== ===== Природни услови =====
Линија 72: Линија 69:
 Скопље је положено у истоименој [[Скопска котлина|Скопској котлини]]. Дата област је позната и као [[Скопско поље]], као синоним за добро обрађено,​ пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена [[Скопска Црна гора|Скопском црном гором]],​ а са југа планином [[Водно (планина)|Водно]]. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара,​ али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km².  Скопље је положено у истоименој [[Скопска котлина|Скопској котлини]]. Дата област је позната и као [[Скопско поље]], као синоним за добро обрађено,​ пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена [[Скопска Црна гора|Скопском црном гором]],​ а са југа планином [[Водно (планина)|Водно]]. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара,​ али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km². 
  
-**Скопски земљотреси**:​ Скопље је положено на изразито ​[[трусно подручје|трусном подручју]] и град има дугу историју ​[[земљотрес]]а: +**Скопски земљотреси**:​ Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:​ 
-  * Први пут град погађа земљотрес ​[[28. април]]а [[518]]. године. +  * Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године. 
-  * [[1555]]. године град поново погађа разорни ​[[земљотрес]] али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У [[16. век]]у и [[17. век]]у Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу [[Османско царство|Османског царства]].+  * 1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу [[Османско царство|Османског царства]].
   * [[Земљотрес у Скопљу 1963.|26. јула 1963]]. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале.   * [[Земљотрес у Скопљу 1963.|26. јула 1963]]. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале.
  
 ==== Клима ==== ==== Клима ====
-Клима у граду је [[Умерено континентална клима|умерено континентална]] са знатним утицајем [[Егејско море|Егеја]]. Климу Скопља одликује средња годишња температура од око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много ​[[Магла|магловитих]] дана.+Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем [[Егејско море|Егеја]]. Климу Скопља одликује средња годишња температура од око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.
  
 /* /*
Линија 134: Линија 131:
  
 ===== Становништво ===== ===== Становништво =====
-Према подацима из [[2010]]. године град Скопље има 515419 становника,​ док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва [[Република Македонија|Македоније]]). Ово је готово 15 пута више него почетком ​[[20. век]]а, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.+Према подацима из 2010. године град Скопље има 515419 становника,​ док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва [[Северна Македонија|Северне ​Македоније]]). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.
  
-Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По попису из [[2002]]. године већинско становништво су етнички [[Македонци]] (66,75%), а значајне мањине су [[Албанци]] (20,49%), [[Роми]] (4,63%), [[Срби]] (2,28%), [[Турци]] (1,70%) и [[Бошњаци]] (1,50%). Две градске општине ([[Општина Чаир|Чаир]] и [[Општина Сарај|Сарај]]) имају [[Албанци|албанску]] већину,​ а једна ромску ([[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]]).+Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По попису из 2002. године већинско становништво су етнички [[Македонци]] (66,75%), а значајне мањине су [[Албанци]] (20,49%), [[Роми]] (4,63%), [[Срби]] (2,28%), [[Турци]] (1,70%) и [[Бошњаци]] (1,50%). Две градске општине ([[Општина Чаир|Чаир]] и [[Општина Сарај|Сарај]]) имају [[Албанци|албанску]] већину,​ а једна ромску ([[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]]).
  
 ===== Управна подела града ===== ===== Управна подела града =====
Линија 173: Линија 170:
  
 ===== Привреда ===== ===== Привреда =====
-У складу са величином и важности за државу,​ Скопље је и главно седиште македонске ​[[Индустрија|индустрије]] (металопрерађивачка,​ хемијска,​ дрвна, текстилна,​ кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства,​ као и активности на пољима културе и спорта.+У складу са величином и важности за државу,​ Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка,​ хемијска,​ дрвна, текстилна,​ кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства,​ као и активности на пољима културе и спорта.
  
 ===== Транспорт ===== ===== Транспорт =====
Линија 193: Линија 190:
 */ */
  
-  * [[Душанов мост]] на реци [[Вардар]],​ који је симбол града изграђен у [[15. век]]у. Представља везу старог и новог дела Скопља.+  * [[Душанов мост]] на реци [[Вардар]],​ који је симбол града изграђен у 15. веку. Представља везу старог и новог дела Скопља.
   * Тврђава Кале.   * Тврђава Кале.
   * Стара скопска чаршија на Чаиру.   * Стара скопска чаршија на Чаиру.
Линија 201: Линија 198:
 ===== Познате личности ===== ===== Познате личности =====
   * [[Јустинијан I]], византијски цар, рођен у Таурезијуму (данашње село [[Таор]]) у близини [[Скупи]]ја.((http://​www.tauresium.info/​ Archaeological site Tauresium, 26. 1. 2011. Museum of the city of Skopje))   * [[Јустинијан I]], византијски цар, рођен у Таурезијуму (данашње село [[Таор]]) у близини [[Скупи]]ја.((http://​www.tauresium.info/​ Archaeological site Tauresium, 26. 1. 2011. Museum of the city of Skopje))
-  * Мајка Тереза (Агнеза Бојаџију),​ позната хуманисткиња,​ добитница Нобелове награде за мир ​[[1979]].+  * Мајка Тереза (Агнеза Бојаџију),​ позната хуманисткиња,​ добитница Нобелове награде за мир 1979.
   * Милчо Манчевски,​ познати режисер (филм „Пре кише“ и др.)   * Милчо Манчевски,​ познати режисер (филм „Пре кише“ и др.)
   * Бранимир Штулић,​ легендарни рок-музичар групе Азра, рођен 1954. године у Скопљу   * Бранимир Штулић,​ легендарни рок-музичар групе Азра, рођен 1954. године у Скопљу
Линија 242: Линија 239:
 |} |}
 */ */
 +
 +===== Сродни чланци =====
 +  * [[Митрополија скопска]]
  
 ===== Спољне везе ===== ===== Спољне везе =====
   *  http://​www.skopje.gov.mk/​ Званични сајт Скопља   *  http://​www.skopje.gov.mk/​ Званични сајт Скопља
- 
Штампање