Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
сима_марковић

Сима Марковић

Сима
Марковић
сима_марковић.jpg
Рођење:
1768.
Велики Борак,
Отоманско царство

Смрт:
21. март 1817.
Београд,
Кнежевина Србија

Познат као:
први српски
министар финансија

Сима Марковић (Велики Борак, 1768 — Београд, 21. март 1817), војвода из Првога српскога устанка. Био је председник Правитељуствујушчег совјета и први српски министар финансија (1811). Заједно са Павлом Цукићем подигао је 1817. устанак против кнеза Милоша, али ухваћен је и погубљен.

Избегава Сечу кнезова

Сима Марковић је рођен у Великом Борку у Београдској нахији.1)2) Пре почетка устанка био је трговац и био је уважаван и на гласу.3) Пошто је био популаран и уважаван у народу био је на дахијском списку оних који су требали да буду погубљени приликом Сече кнезова.4) Мехмед-ага Фочић је требао да га погуби, али пошто је намеравао да погуби и Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина није погубио Симу, јер би на тај начин Ненадовић сазнао шта му се спрема.5) Фочић је због тога када је већ прошао Симу Марковића послао поуздане људе да убију њега и кнеза Стојана, али када је сазнао за пуцње код Стојана Сима им је побегао.6)

Велики Карађорђев пријатељ и саветник

Са Карађорђем се Сима познавао и пре устанка. Одмах се придружио Карађорђу на почетку Првога српског устанка. Присуствовао је збору у Орашцу, када је Карађорђе изабран за вођу.7) Након сукоба код Дрлупе Карађорђе се договорио са четама Јанка Катића, Симе Марковића и Васе Чарапића да спречавају испаде Турака из Београда.8) Карађорђе му је често свраћао кући и са њим се Карађорђе саветовао око сваког важнијега посла.9) Јаков Ненадовић и Јанко Катић су сматрали су да би Совјетом могли да ограниче вождову власт, па су у августу 1805. сазвали скупштину за оснивање Правитељствујушчег совјета у Боговађи, али Карађорђе је истовремено сазвао скупштину у Симином месту Борку и спречио да Боговађа постане седиште Савета.10)11)12) Осим Карађорђа његовој кући свраћали су и многи важни људи, попут руског агента Родофиникина.13) Карађорђе је од почетка устанка њега и Јанка Катића скоро увек водио са собом.14) Када је погинуо Јанко Катић остао му је само Сима. Након смрти Васе Чарапића и Јанка Катића био је најчувенији војвода у београдској нахији.15)

Председник Савета

Учествовао је у ослобађању Карановца и у Мишарском боју.16) Учествовао је у ослобађању Београда крајем 1806. предводећи војску на Варош-капију.17) Током 1807. био је председник Савета и у Смедереву је преговарао о мировним условима са турским представником.18) Када је турски представник тражио поред осталог да Срби дају 20.000 војника за рат против Руса онда је Сима изјавио да је Србија независна држава и да неће да плаћа никакав данак и да неће да ратује против савезника.19)

Први српски министар финансија

Током 1809. био је у делегацији у Букурешту код кнеза Прозоровског да би га наговорио да што пре крене у рат.20) Српска војска је од 45.000 војника подељена је почетком 1809. на четири дела под командом Карађорђа, Симе Марковића, Миленка Стојковића и Петра Добрњца.21) Сима Марковић је требао да држи фронт према Босни.22) Са војском је успешно прешао у Босну, али након српскога пораза на Чегру повукао се и он на десну обалу Дрине. На народној скупштини у Београду изабран је 13. јануара 1811. за министра финансија.23) Постао је први српски министар финансија. Крајем 1811. био је у саставу делегације, која је била код руског цара.24) У Србију се вратио тек у мају 1812.

Окривљен за пораз

Карађорђе га је 1813. поставио за главнога команданта на Дрини, а ту је командовао са 10.000 српских војника.25)26) Међутим тада се није показао да је достојан тога положаја. Након пораза на Равњу, када су се пред напуштање Србије у Шапцу окупиле српске војводе, онда су скоро сви окривљавали Симу за тежак пораз.27) Из Шапца је 1813. избегао у Срем.28) После тога био је у Фенеку, Голубинцима, Петроварадину, а онда је 19. јануара 1814. отпраћен у Марбург, где је био под присмотром.29) Вратио се након Другог српског устанка 1815. у Србију и једно време се ни у шта није мешао и бавио се само трговином.30)

Побуна против Милоша

У новембру 1816. ухваћена је преписка између њега и српских војвода блиских Карађорђу у Бесарабији.31)32) После тога код њега су долазили кметови из околних села и наговарали га да зове Карађорђа и да подигну устанак против Турака.33) О томе су се договарали у Борку, Вранићу и Малој Моштаници, а када се то рашчуло Турци су тражили да се ухапси.34) Кнезу Милошу су у новембру 1816. довели везаног Симу и он је намеравао да га погуби, али морао је да му опрости када су многи тражили да се поштеди.35) Пустио га је и наредио да се не удаљава од очију власти. Након неколико месеци фебруара 1817. кнез Сима је у договору са Павлом Цукићем и Драгићем Горуновићем дигао буну у шест нахија.36)37) Кнез Милош је брзо угушио буну, а Сима се након пораза неко време крио у Борку и другде, а онда су га нашли у Ћелијама скривеног у великој каци код пријатеља.38) Кнез Милош је њега и Драгића Горуновића послао Марашли-паши, који их је погубио у Београду 21. марта (9. марта по старом календару) 1817. године.39) Џелат није могао из једнога ударца да пресече Симин врат, него је неколико пута секао.40)

Литература


Sima Markovic

3) , 7)
К. Ненадовић 2 стр 111
4) , 5) , 6) , 17)
Знаменити Срби 1
8)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 68
9) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16)
К. Ненадовић 2 стр 112
10) , 18) , 19) , 20) , 23) , 25) , 27) , 28) , 30) , 31) , 33) , 34) , 35) , 36) , 38) , 39) , 40)
Милићевић, Поменик
11)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 118
21) , 22)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 263
24) , 26)
К. Ненадовић 2 стр 113
29)
К. Ненадовић 2 стр 114
32)
Гавриловић I стр 334
37)
Гавриловић I стр 338
сима_марковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/08/28 15:01