Сергије Николић (Нови Сад, 1816 — Београд, 20. новембар 1874), српски правник, професор и ректор Лицеја и Велике школе у Београду.

У Новом Саду је завршио основну школу и гимназију, а након тога похађао је две године филозофије у Пешти.¹⁾ Уписао се у Пешти 1834. године на студиј права, које је завршио 1839.²⁾ Прешао је 1840. године у Србију и постао је секретар у београдској конзисторији.³⁾ Постављен је 1842. године за професора права у Лицеју (Велика школа).⁴⁾ Прво је предавао природно право, економију, римско право и њемачки, а доцније административно право, међународно право и јавно право Србије.⁵⁾ Био је ректор Лицеја у Београду од 1844. до 1845. године.⁶⁾ Био је редовни члан Просвјетног одбора за оцјену уџбеника при Министарству просвете.⁷⁾

У Друштву српске словесности залагао се за обнову старе историје на основу докумената. Од 1847. године био је члан комисије за састав програма за „научну обраду народне историје”, па је ишао у Сремске Карловце да препише историју грофа Ђорђа Бранковића.⁸⁾ Једно вријеме након смрти Косте Бранковића био је од 1865. до 1866. ректор Велике школе.⁹⁾¹⁰⁾ Отишао је 1866. године у пензију.¹¹⁾

Дјела: Слово о Св. Сави (1845), Будилник народне просвете (прва свеска 1851), Живот Немањин (1859), Српски народни велики Оченаш (1859), Српски државнонародни Оченаш, за војвођане (1861).¹²⁾

Редовни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842. Секретар ДСС је 1852. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек за науке историјске и државне) наименован љета 1864.

• Поменик, 437 (M. Ђ. Милићевић)
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 7, Н, уредник Властоје Д. Алексијевић
• ÖBL 32 (1976) 131

• Краћа биографија на сајту САНУ

Sergije Nikolic