Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
свети_архијерејски_синод_православне_охридске_архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије (САС ПОА), јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Председник Светог архијерејског синода је био архиепископ охридски.

Историја

Македонски митрополит велешки и повардарски у расколу Јован (Вранишковски) прихватио је 22. јуна 2002. године Споразум о васпостављању црквеног јединства, а затим га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао 23. септембра 2002. године за егзарха патријарха српског за све епархије Охридске архиепископије са титулом „митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски”. Следеће године, 23. маја, као викарни епископи егзарху охридском назначени су епископ велички и местобљуститељ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) и епископ дремвички и местобљуститељ битољски Марко (Кимев). Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода након што је конституисан 25. децембра 2003.1) Следеће године, 16. августа, Свети архијерејски синод је изабрао епископа величког Јоакима (Јовчевског) за епархијског архијереја упражњене Полошко-кумановске епископије.

Након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донели Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије (24. маја 2005) образована је Митрополија скопска и шест епископија (Преспанско-пелагонијска, Брегалничка, Дебарско-кичевска, Полошко-кумановска, Велешко-повардарска и Струмичка). Од тада, митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски Јован (Вранишковски) је носио титулу „архиепископ охридски и митрополит скопски”.2) Владика Јоаким (Јовчевски) је постао и местобљуститељ дебарско-кичевски, а владика Марко (Кимев) изабран за епископа брегалничког. Викарне титуле, велички и дремвички, остале су упражњене. Године 2006. Свети архијерејски синод је изабрао Давида (Нинова) за викарног епископа стобијског, а 2008. постао је и местобљуститељ струмички.

Састав

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је имао следећи састав:3)

Делокруг

Према Споразуму о васпостављању црквеног јединства (2002) аутономна Охридска архиепископија је имала свој Свети архијерејски синод и поглавара. У складу са општеважећим канонским нормама имала је самосталност у свом унутрашњем животу и црквено-пастирским делатностима.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је:4)

  • одлучивао о оснивању нових и арондацији постојећих епархија и о томе службено извештавао патријарха српског;
  • судио епископима, с тим да се број епископа који недостају за сабор од најмање дванаесторице епископа узимао из Српске православне цркве;
  • бирао епархијске архијереје и викарне епископе.

Да би пуноважно одлучивао потребно је било да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се могло гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања гласало се „за” или „против” и гласање је почињало од најмлађег архијереја до најстаријег. Последњи је гласао председник Светог архијерејског синода. На синодским седницама записник је водио архисекретар или његов заменик. Одлуке Светог архијерејског синода је извршавао Свети синод.5)

Сродни чланци

Спољне везе

свети_архијерејски_синод_православне_охридске_архиепископије.txt · Последњи пут мењано: 2024/02/15 14:37