Светислав Касапиновић
Рођење: 20. децембар 1839. Панчево, Хабзбуршка монархија Смрт: 10. септембар 1922. Панчево, Краљевина СХС

Светислав Касапиновић (Панчево, 8/20. децембар 1839 — Панчево, 10. септембар 1922), српски политичар и правник. Био је близак сарадник Светозара Милетића, а касније је 1884. као заступник опортунистичке политике нотабилитета допринео да се донесе Кикиндски програм, којим је ревидиран ранији Бечкеречки програм.

Светислав Касапиновић је рођен 8/20. децембра 1839. године у Панчеву у сиромашној занатлијској породици од оца Георгија и мајке Софије.¹⁾²⁾³⁾ Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и у Темишвару.⁴⁾ Правне науке слушао је у Бечу и Грацу.⁵⁾ У Бечу је студирао право од 1859. до 1863.⁶⁾ Још као студент у Бечу велики део свог времена посвећивао је омладинском покрету.⁷⁾ Промовисан је децембра 1865. за доктора права.⁸⁾

Након доктората отишао је у Беч, где се срео са Светозаром Милетићем, који је у то време покретао „Заставу”.⁹⁾ Помагао је Милетићу у покретању и организовању „Заставе”.¹⁰⁾ Након Беча вратио се у Панчево.¹¹⁾ У Панчеву је радио као адвокат.¹²⁾ Пола својих клијената бранио је бесплатно.¹³⁾ Био је члан Уједињене омладине српске.¹⁴⁾ Био је један од главних помагача и политичких сарадника Светозара Милетића у Банату. Био је веома уважаван, па је већ 1869. једногласно изабран за посланика српског народно-црквеног сабора, а онда је исто тако касније акламацијом био изабран за посланика сабора.¹⁵⁾ Био је најмлађи члан Српског народног сабора.¹⁶⁾ Приликом сукоба либерала са клерикалном партијом није попут многих других вређао или оштро и страсно нападао противнике, него се служио помирљивим и тактичним говором.¹⁷⁾ Због таквог тактичног наступа стекао је наклоност и својих противника тј. црквене хијерархије.¹⁸⁾ Његовим залагањем отворена је 1871. српска виша девојачка школа у Панчеву.¹⁹⁾ Залагао се за културни и економски препород српског народа у Војводини.²⁰⁾ Први је у Банату основао Српски кредитни завод.²¹⁾ Залагао се за подизање школа и болница.²²⁾

Ухапшен је у Панчеву 30. јула/11. августа 1876. године за време Првог српског-турског рата.²³⁾ У то време ухапшени су Светозар Милетић, Стеван Поповић и Лаза Костић.²⁴⁾ Против њих поведен је велеиздајнички процес јер је као и Милетић током 1876. посетио Београд.²⁵⁾ Након врло дуге истраге мађарске власти су га пустиле на слободу.²⁶⁾ Након хапшења објавио је да више неће да учествује у јавном животу, али на наговор пријатеља касније се предомислио.²⁷⁾ За разлику од њега Милетић је 1878. био осуђен. Светозар Милетић га је одредио као свога заменика на Сабору, а на тај начин постао је Милетићев заменик у Српској народној слободоумној странци.²⁸⁾ Власти су се тада уместо на Милетића окомиле на Касапиновића. Милетић се разболео, па је Касапиновића одредио за свог политичког наследника.²⁹⁾

Касапиновић је у једном тренутку одступио од дотадашњег Милетићевог политичког програма. Сматрао је да српски народ треба да постане лојалан мађарској влади и да прихвати Аустро-угарску нагодбу.³⁰⁾ Тражио је да Српска народна слободоумна странка напусти опозициони став према Аустро-угарској нагодби и према мађарској влади.³¹⁾ Сматрао је да се у тешким околностима спасава шта се даде спасити, наводећи да су Мађари одузели Словацима њихову Матицу и да на сличан начин могу да забране Матицу српску.³²⁾ Био је уверен да није корисно водити опозициону политику према мађарској влади, па се због тога заједно са Ником Максимовићем и нотабилитетима заложио за ревизију Бечкеречког програма као основног програма странке.³³⁾ Сматрао је да у накнаду за политичку лојалност према мађарској власти треба тражити као накнаду заштиту културног развитка и политичког живота.³⁴⁾ Нотабилитети на челу са Светиславом Касапиновићем на састанку у Будимпешти одлучили су да се донесе нови програм, лојалан према мађарској влади.³⁵⁾ Неколико присутних одмах се изјаснило против такве опортунистичке одлуке.³⁶⁾

У Кикинди је 1/13. априла 1884. одржана конференција, на којој је усвојен Кикиндски програм, који су припремили Касапиновић и Ника Максимовић.³⁷⁾ Јаша Томић и Лаза Нанчић су се одлучно супроставили том програму.³⁸⁾ Након доношења Кикиндског програма Српска народна слободоумна странка се издиференцирала у три струје: нотабилитете на челу са Касапиновићем и Ником Максимовићем, либерални центар на чијем челу су Михаило Полит-Десанчић и Миша Димитријевић и на лево крило или Нову омладину, коју су предводили Јаша Томић и Лазар Нанчић.³⁹⁾ Нотабилитети су онда уз помоћ власти настојали да придобију народ за свој непопуларни програм.⁴⁰⁾ Међутим показало се да ни мађарске власти нису заинтересоване за спровођење Кикиндског програма, односно да Срби добију одређене повластице на културном, црквеном и економском пољу.⁴¹⁾ Разочарани Касапиновић се нашао у веома тешком положају, па се 1885. повукао из политике.⁴²⁾ Вратио се адвокатури.

• Стогодишњица рођења др. Светислава Касапиновића, Политика, број 11153, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 21. 6. 1939.
• Данас ће Панчево прославити стогодишњицу рођења заслужног народног борца др. Светислава Касапиновића, Политика, број 11493, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 2. 6. 1940.
• Др. Светислав Касапиновић, заштитник војвођанских Срба и поборник идеје Српства, Правда, број 12051, 5. 5. 1938.
• Др. Светислав Касапиновић, уредник Тодор Стефановић Виловски, Српска зора, Беч, 1876, стр. 183—186
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 282
• OBL стр 251, том 3, Светислав Касапиновић
• Лазар Ракић, Прилог питању прелаза Јаше Томића од социјализма ка радикализму, Зборник за друштвене науке, Матица српска, Нови Сад, 1964, стр. 77–99

Svetislav Kasapinovic