Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
радослав_грујић

Радослав Грујић

Радослав
Грујић
радослав_грујић.jpg
Рођење:
29. јун 1878.
Земун, Аустроугарска

Смрт:
25. мај 1955.
Хвар, Југославија

Познат као:
теолог, историчар,
свештеник и професор

Радослав Грујић (Земун, 17/29. јун 1878 — Хвар, 25. мај 1955), српски теолог и историчар, протојереј и професор универзитета (Филозофски факултет, Скопље, Богословски факултет, Београд).

Живот и рад

Радослав Грујић је рођен 29. јуна 1878. године у Земуну у коме је његов отац радио као учитељ.1) У Земуну је завршио основну школу и реалну гимназију.2) Богословију је завршио 1899. године у Сремским Карловцима, па је након тога постао парохијски помоћник пароха Димитрија Руварца у Земуну.3) Након положених испита за професора постао је 1904. професор-катихета у бјеловарској гимназији, у којој је радио до 1914. године.4) За време рада у Бјеловару завршио је 1908. права у Бечу и 1911. године Филозофски факултет у Загребу.5) Промовисан је 1919. године за доктора филозофије.6) У периоду боравка у Бјеловару поред осталих дела написао је 1909. дело Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији.7) Та књига представљала је на неки начин одговор на тада покренути Велеиздајнички процес против Срба.8) Био је септембра 1914. затворен под оптужбом за велеиздају, а пуштен је 1915. године, па је још једно време био у кућном притвору.9) Након тога по казни је премештен у Госпић, где је две године радио у гимназији.10)

Постао је марта 1919. професор Друге мушке гимназије у Београду, а јуна 1919. професор богословије.11) Учествовао је 1920. године у оснивању Филозофског факултета у Скопљу, на коме је изабран 1920. године за професора националне историје.12) Прешао је на новоосновани Филозофски факултет у Скопљу, где је предавао националну историју (1920—1937). У периодима 1930—1933. и 1935-1937. године био је и декан тог факултета. Покренуо је и уређивао „Гласник Скопског научног друштва”, основао је „Музеј Јужне Србије” и покренуо је његово гласило.13) Ангажовање на остваривању тадашње државне политике према Македонији није тенденцијом обојило његове научне радове.14) У рушевинама манастира Светих архангела у Призрену пронашао је 1927. посмртне остатке цара Душана који се сада налазе у Цркви Светог Марка у Београду.15)

Од 1937. професор је историје Српске цркве на Богословском факултету у Београду.16) Дописни члан Српске краљевске академије је од 1939. Објавио је преко 270 научних радова од којих се многи односе на општу историју хришћанске Цркве. Познат је његов уџбеник Стара и савремена хришћанска Црква, Београд 1920.

По доласку у Београд, Радослав Грујић приступио је прикупљању материјала за музејску збирку и евидентирању црквено-уметничких предмета у земљи и иностранству. Протојереји Лазар Мирковић и Радослав Грујић обишли су 1937. године, уз материјалну помоћ Српске православне цркве, Румунију и Мађарску и регистровали најзначајније српске споменике и остале уметничке вредности у тим земљама. Почетком 1940. набављене су витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке Музеја предвиђено је за месец октобар 1940. Новонастале предратне прилике омеле су остваривање ове замисли, и јуна месеца исте године све особље Црквеног музеја разрешено је својих дужности. Ово је кратко трајало, јер је већ 1942. године Радослав Грујић поново постављен за управника Музеја и на том положају је остао све до 1948. када га је наследио Светозар Ст. Душанић (управник Музеја од 1948. до 1990). Током Другог светског рата учествовао је у спасавању реликвија, па је 1942. године као представник СПЦ организовао преношење мошти кнеза Лазара, цара Уроша и кнеза Стефана Штиљановића из фрушкогорских манастира у Саборну цркву у Београду.17)

Министарство финансија Србије је, на захтев Министарства просвете Србије, донело маја 1946. одлуку о раскидању уговора са Српском православном црквом у вези коришћења Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године извршена је примопредаја Конака, а потом и пренос сачуваних музејских предмета у зграду Патријаршије.

Лишен је 1945. српске националне части,18) јер су његова предавања на Коларчевом универзитету преношена на Радио Београду, тада у служби немачких окупационих власти. Јануара 2013. покренут је поступак за његову рехабилитацију.19) Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 14. марта 2014.20)21)

Црквено благо опљачкано током рата

Пре тога, почетком 1946. године, др Радослав Грујић предложио је највишим црквеним властима да затраже од државних власти да се у Београд пренесе све културно-историјско благо Српске цркве које је у току Другог светског рата однесено из цркава и манастира Српске православне цркве са подручја НДХ. Овај предлог др Радослава Грујића прихватио је Свети архијерејски синод Српске православне цркве и уједно га умолио да сачини елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета. Убрзо је и формирана Комисија коју су сачињавали представници црквених и државних власти, а која је требало да идентификује све драгоцености које су у току Другог светског рата, у четрдесет вагона, пренете у Загреб.

Наредбом Министарства просвете, од октобра месеца 1945. године, све то уметничко благо требало је да се врати Српској цркви. Међутим, у току рада Комисије издато је накнадно наређење од стране Комитета за културу и уметност при влади ФНР Југославије „да се Српској православној цркви имају предати само културно-историјски и други предмети Српске православне цркве, манастира итд., који су однесени са територије НР Србије и њених области (Војводина), а сада се налазе похрањени у Загребу. Предмети са територије НР Хрватске и даље остају на истом подручју”.

Црквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца 1946. године, у једанаест вагона, у Београд. Целине које су припадале појединим манастирима и црквама — као иконостаси — враћене су, где је то било могуће, на своја првобитна места, а остали предмети депоновани су у посебне просторије Патријаршије.

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 16. фебруара 1939. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.

Литература

  • Владан Ж. Јовановић, Културно-просветна мисија Радослава Грујића у Скопљу 1920–1937, Зборник Матице српске за историју 2012; (84) : 143—154
  • Др Радослав Грујић, Православна Српска црква, Београд, 1921. Београд-Крагујевац, 1995, Фототипско издање
  • Радослав М. Грујић, Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији. Београд. Просвета 1989.
  • Радослав М. Грујић, Седам писама пећког патријарха Василија Бркића, Споменик СКА, 51, 1913, 83-84.
  • Др Радослав М. Грујић, Стара и савремена хришћанска православна црква, Београд 1920.
  • Радослав Грујић, Пакрачка епархија, Споменица o српском православном владичанству пакрачком, Нови Сад 1930.
  • Радослав Грујић, Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австриског последње године живота патријарха Арсенија III Чарнојевића, Нови Сад 1906.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.1 (Н. Радојчић). Дио живота до 1924. у чланку.
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4.

Спољне везе

1)
„ГР”, Владан Ж. Јовановић, Културно-просветна мисија Радослава Грујића у Скопљу 1920–1937, Зборник Матице српске за историју 2012; (84) : 143—154
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 16) , 17)
ГР
14)
Текст др Симе Ћирковића академика САНУ уни. проф Економског факултета у Београду: Енциклопедија Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 стр. 623
радослав_грујић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/14 10:26