Прокопије Ивачковић
Рођење: 8. август 1808. Делиблато, Хабзбуршка монархија Смрт: 11. мај 1881. Бела Црква, Хабзбуршка монархија

Прокопије Ивачковић (Делиблато, 8. август 1808 — Бела Црква, 11. мај 1881), српски патријарх, карловачки митрополит, румунски митрополит и арадски владика.

Прокопијев отац Андрија Ивачковић био је делиблатски парох.¹⁾ Прокопије је основну школу завршио у Делиблату, а немачке школе завршио је у Ковину и Вршцу.²⁾ Гимназију је похађао у Оравици и Новом Саду.³⁾ Филозофију (седми и осми разред гимназије) је похађао у Кежмарку.⁴⁾ Завршио је богословију у Вршцу, а право у Шарошпатаку.⁵⁾ Након завршених наука отишао је у Сремске Карловце, где се толико допао Стевану Стратимировићу, да га је одмах примио у своју митрополитску канцеларију.⁶⁾ Замонашен је на Петровдан 1835. године у манастиру Гргетегу и у њему је остао једно време.⁷⁾ Постављен је након тога за дворског калуђера у Сремским Карловцима, где је убрзо постављен за ђакона, а онда за протођакона.⁸⁾ Митрополит Стеван Стратимировић поставио га је за професора у Богословној школи и на том месту задржао се од 1835. до 1844.⁹⁾ Стеван Стратимировић произвео га је за архиђакона, а Јосиф Рајачић га је 1843. произвео за синђела и протосинђела.¹⁰⁾ Постављен је 1846. за архимандрита манастира Крушедол и на том месту задржао се до 1853.¹¹⁾

Прокопије Ивачковић изабран је 1853. за епископа арадске епархије.¹²⁾ Знао је јако добро румунски језик и знао се јако добро прилагодити Румунима, који су га онда сматрали својим.¹³⁾ На место арадског владике изабран је на предлог Јосифа Рајачића, који је због потреба цркве прешао преко раније свађе са Прокопијем.¹⁴⁾ Када су се Румуни 1865. одвојили од Карловачке митрополије арадска епархија је потпала под румунског митрополита.¹⁵⁾ Након смрти румунског митрополита Шагуне изабран је 1873. године за румунског митрополита.¹⁶⁾

Након смрти патријарха Самуила Маширевића изборни сабор изабрао је Арсенија Стојковића за новог патријарха, али Беч га није потврдио за патријарха.¹⁷⁾ Приликом новог избора Прокопије Ивачковић је 31. јула 1874. изабран за српског патријарха.¹⁸⁾ Пензионисан је 11. децембра 1879.¹⁹⁾ Једно време живео је у Даљу, а онда се преселио у Белу Цркву, у којој је умро 11. маја 1881.²⁰⁾ Сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.²¹⁾

• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.
• Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
• Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, II, Београд, 2002.

Prokopije Ivackovic