Преображенска скупштина, Народна скупштина која је заседала у Крагујевцу од 6/18. августа до 20. августа/1. септембра 1861. Кнез Михаило Обреновић је на тој скупштини донео неколико закона којима је суштински изменио Турски устав из 1838. године. Од посебнога значаја је био Закон о народној војсци којим је оформљена народна војска.

Кнез Михаило Обреновић је ступио на престо 14/26. септембра 1861. године. Да би спровео реформу установа требао је да мења Турски устав из 1838.¹⁾ Промена устава је могла да се изведе уз турско одобрење у форми хатишерифа, али кнез Михаило није пристајао да се на тај начин потврђује зависност од Турске.²⁾ Послао је Јована Мариновића да код гарантних сила испита да ли би допустиле измену устава.³⁾ Велике силе нису дозволиле да се мења Турски устав, али су нашли формулу по којој се то изиграло, тако да се издају нови уставни закони у форми обичних закона за које није требало турско одобрење.⁴⁾⁵⁾ Кнез Михаило је онда приступио изради најважнијих закона којима би се суштински изменио устав, а то су били Закон о Државном Савету, Закон о уређењу народне војске, Закон о Народној скупштини и Закон о порезу по имовини.⁶⁾

Када је припремио законе кнез је 19/31. јула 1861. расписао изборе за ванредну народну скупштину и одредио да се она састане 6/18. августа 1861.⁷⁾⁸⁾ Избори за скупштину извршени су према Закону о народној скупштини, који је донела Светоандрејска скупштина.⁹⁾ Изабран је 221 посланик.¹⁰⁾ Скупштина се назвала Преображенска скупштина према првом дану заседања 6/18. августа 1861, који је падао на Преображеније. За председника скупштине изабран је Тодор Туцаковић, за потпредседника је изабран Мијалко Раденковић, а за секретаре Јеврем Грујић и Алекса Романовић.¹¹⁾ На скуштини је усвојен низ закона, којима се битно мењао Турски устав.¹²⁾

Закон о Државном савету усвојен је 17/29. августа 1861. године.¹³⁾ По Закону о Савету саветнике је постављао кнез и могао је да их пензионише.¹⁴⁾ Од тада саветници су могли да за своју кривицу одговарају пред редовним судовима, што раније није био обичај. До тада су савезници били несменљиви и Савет је био моћнији од кнеза, а тим законом се то потпуно изменило.¹⁵⁾ Савет је и даље решавао о законима и одобравао буџет.¹⁶⁾ Законом о Савету омогућена је аутократија, лична владавина кнеза Михаила. Раније је Савет за време уставобранитеља био моћнији илиједнако моћан као кнез, а по новим законима Савет је био подређен кнезу и помагао му је у чисто техничким пословима.¹⁷⁾ Савет је био једино моћан код буџетске контроле.¹⁸⁾

Као главни задатак своје владе кнез Михаило Обреновић је сматрао рат са Турцима и национално ослобођење, па је због тога нарочиту пажњу обратио на војску.¹⁹⁾ Посебним Законом о народној војсци од 17/29. августа 1861. завео је народну војску.²⁰⁾ Народну војску чинили су сви војно способни мушкарци од двадесете до педесете године живота.²¹⁾ Народна војска се делила на оперативнији део од оних до 35 година и резервни део од оних изнад 35 година.²²⁾ Укупна народна војска имала је 17 пукова пешадије, 17 ескадрона коњице, пионире и батерије.²³⁾ Успостављено је пет великих команди са пет штабова. Обука народне војске вршила се у свакој општини недељама и празницима, а наставници су били ислужени војници.²⁴⁾ Једанпут годишње, у јесен,по окончању пољских радова, предвиђени су јесењи маневри са целим пуком.²⁵⁾

Закон о Народној скупштини усвојен је 17/29. августа 1861.²⁶⁾ Један посланик долазио је на 2000 пореских глава.²⁷⁾ Кнез Михаило Обреновић је намерно смањио број посланика, да би добио мању скупштину, којом би могао лакше манипулисати.²⁸⁾ Више није било прописано да се скупштина мора редовито одржавати, а место одржавања одређивао је кнез.²⁹⁾ Председника, потпредседника и секретаре скупштине постављао је кнез, а не скупштина, како је то било раније.³⁰⁾ Кнез се на тај начин желео заштитити од опасности да скупштина не присвоји превише власти.³¹⁾ Било је предвиђено и распуштање скупштине.³²⁾ Министри су требали да присуствују скупштинским седницама, а циљ те одредбе је био да министри могу да потчине скупштину.³³⁾ Скупштина је постојала поред Савета и кнеза само као саветодавни орган.³⁴⁾ Њено мишљење није било обавезујуће. Посланици су могли да буду тужени због својих говора на скупштини.³⁵⁾ Закон је предвидео и постојање Велике скупштине, која би била три пута већа од обичне скупштине и сазивала би се због избора кнеза и намесника и због прихватања усвојеног престолонаследника.³⁶⁾

• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига прва 1858-1878, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
• Чедомил Митриновић, Милош Н. Брашић, Југословенске народне скупштине и сабори, Народна скупштина Краљевине Југославије, Београд, 1937.

Preobrazenska skupstina