Платон Андрејевич Кулаковски

Платон Андрејевич Кулаковски (рус. Платон Андреевич Кулаковский) (Поневеж, 26. јун/8. јул 1848 — Петербург, 18/31. децембар 1913), руски историчар, слависта и публициста. Био је професор Велике школе у Београду (1878—1882) и професор Универзитета у Варшави.

Школовање

Родио се 8. јула 1848. године у породици месног свештеника у Поневежу у данашњој Литванији, а тада царској Русији.1) Похађао је гимназију у свом месту и и Виљнусу.2) Завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.3)4) По окончању факултета предавао је од 1870. на гимназији у Москви.5)

Боравак у Србији

Добио је 1876. стипендију за научно путовање по словенским земљама, па је боравио у Прагу, Љубљани и Загребу.6) Успоставио је контакте са Фрањом Рачким, Иваном Кукуљевићем Сакцинским, Адолфом Патером и другима. Вратио се у Москву, а 1878. кренуо је у Србију, где је био професор руског језика на Великој школи у Београду (1878—1882).7) Путовао је по Србији, Бугарској и Цариграду. За време боравка у Србији посебно се зближио са митрополитом Михаилом и другим српским јавним личностима. Током 1881. завршио је свој рад о Вуку Караџићу: Вук Караџић, његов рад и значај у српској књижевности. Берлински конгрес и аустрофилска политика кнеза Милана Обреновића нанела је тежак удар руским интересима у Србији, тако да је имала утицај и на њега да оконча свој боравак у Србији.8) Био је главни дописник из Србије Руског весника, а пошто је жестоко критиковао аустрофилску политику често је писао под псеудонимом.9)

Повратак у Русију

По повратку у Русију одбранио је 1882. магистарски рад о Вуку Караџићу, па је од 1884. изабран за лектора Универзитета у Варшави, најпре на катедри руског језика, а касније на славистици.10)11) Био је уредник Варшавскога дневника 1886—1892.12) Од 1892. поново је путовао по другим словенским земљама, а највише је боравио у Загребу, посебно се интересујући за Илирски покрет.13) О томе је 1894. по повратку написао докторску дизертацију Илиризам.14) У Русији је 1902. био главни уредник новина Правительственный Вѣстникъ.15)

Његова остала дела су:

  • Кратки преглед развиhа руског книжевног jезика, Београд, 1879.16)
  • Писма о сувременоj рускоj книжевности, 1880-1881.17)
  • Лукијан Мушицки, 1881.18)
  • Сербия в последние годы (Русский Вестник, 1883)19)
  • Праздник Слава у сербов (Русский Вестник, 1883)20)

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке философске и филолошке) од 22. XI 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Литература

  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 16 (1895) 952 (Ир. П.).
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (A. Белић).
  • Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 201–203 (И. И. Лещиловская).

Спољне везе

Штампање