Петко Илић „Нагорички” (1886 — 17. март 1912),¹⁾ називан још и као Муса и Мома Војвода, српски четнички војвода у Старој Србији, данашњој Македонији.

Рођен је у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. године. Петко Илић је ушао у српску четничку организацију као четник још 1903. године. У зиму 1904. кренуо је ка Поречу под командом војводе Велка Мандарчева. Мандарчев, будући да је био из Скопске Црне Горе, покушао је да 1902. на рачун ВМРО-а поведе чету у свој завичај међутим, због националне отпорности овог краја у томе није успео. Захваљујући непознавању прошлости Мандарчева, Српски комитет му је поверио чету коју је он заједно са Боби Сојичевим војводом ВМРО-а разоружао и ликвидирао. Петко Илић је поштеђен као најмлађи и послат у Бугарску на националну индоктринацију.²⁾

Из Бугарске је успео да побегне и стигне у Врање, где се у јесен 1905. уписао у чету војводе Анђела Ђорђевића. Ни ова чета није имала среће; убрзо по преласку границе, чета је опкољена од стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остали само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола „слобода или смрт” се потврдила још једном. Четници су активирали бомбу, загрливши се над њоме. Турци лешеве четника нису односили, што је спасило Петка кога је детонација одбацила, али не и знатно ранила.³⁾

Године 1907. Петко затим постаје војвода чете у Скопској Црној Гори, где ће представљати везу и курирску чету два Горска штаба. Након Младотурске револуције четници су се предали у Скопљу. Петко је Турцима представљен као шеф горског штаба што никада није био, али је његова слава одбацивала сваку сумњу.⁴⁾ Његов ниски раст и младост запањили су Турке, који нису веровали да је тај ниски младић Кузун (јагње) комита, чувени војвода Петко. Петко је 1910. поново отпочео четовање, будући да су младотурци наставили са праксом притискања хришћана. У пролеће 1912. обавештен је да је бугарска чета из села Страцин напада околна српска села, па је одлучио да оде да одбрани српска села тога краја.⁵⁾ Погинуо је пролећа 1912. у селу Страцину као жртва атентата пробугарског сељака. Тражио је да буде сахрањен у Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу.⁶⁾ Сахрањен је у манастиру Свети Пантелејмон у селу Лепчинцу.⁷⁾

• Четничке војводе

Petko Ilic