Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
павле_марковић_адамов

Павле Марковић Адамов

Павле
Марковић Адамов
павле_марковић_адамов_портрет.jpg
Рођење:
15. новембар 1855.
Нови Карловци,
Аустријско царство

Смрт:
24. јануар 1907.
Сремски Карловци,
Аустроугарска

Познат као:
књижевник

сеоске приповетке
„Бранково Коло”

Павле Марковић Адамов (Нови Карловци, 3/15. новембар 18551) — Сремски Карловци, 11/24. јануар 1907),2) српски књижевник, приповедач, романсијер, песник, драмски писац, преводилац, новинар, публициста, проесор, потпредседник књижевног одељења Матице српске и председник Друштва српских књижевника, новинара и уметника.3) Био је оснивач, власник и први уредник „Бранковог кола” у Сремским Карловцима.

Биографија

Рођен је 3/15. новембра 1855. године у Сасама (данас Нови Карловци).4) Основну школу је завршио у месту рођења, а гимназију у Новом Саду5) и Пожуну (Братислава).6) Потом је уписао права у Грацу, али студије је напустио, а затим је студирао класичну филозофију у Прагу7) и Бечу.8)

Говорио је неколико европских језика, немачки, руски, чешки, словачки и словеначки.9)

Прве песме је написао још као ђак 1874. Године 1877. издао је збирку песама Наданове песме. Прве приповетке, под утицајем романтичара је објавио у „Српској Зори” и „Јавору”, под псеудономом П. М. Јовановић.10) Од осамдесетих година11) је писао приповетке, по узору на немачког приповедача Розегера, идиле из живота сремских сељака у реалистичком стилу, које је објављивао у листу „Стражилово”, под псеудонимом Адамов.12)

Године 1883. у Панчеву је штампао13) засебну књигу приповедака Слике и прилике из српског народног живота,14) у којима је осим оригиналних приповетки објавиљивао и прераде по Розегеру. Штампао је и књигу приповедака Са села и прела у две свеске (1886, 1888). По сопственом избору приповедака Српска књижевна задруга је 1901. објавила збирку под истим насловом.15)

Основна критика његовим приповеткама, исто као и код Јанка Веселиновића који је осликао мачванско село, састоји се у томе што у приказу идиличног сеоског живота, нема осврта на беду у коме се село налазило.16) Јунаци из приповедака су били његови земљаци, Сасани, што се види по презименима, од којих су нека врло мало измењена и препознатљива. По укидању Војне границе и потпадању под цивилну управу, дошло је до продора капиталистичке привреде и пропасти патријахалног села, деобе до тада јаких породичних задруга на мања домаћинства, осиромашења и пропадања једног дела становништва. Оптерећени порезима и задужени, сељаци су продавали земљу, једни добровољно, док је другима одузимана, а земљу су већином куповале Швабе из Инђије. У неким приповеткама ипак, посебно у једној од последњих На попиној клупи је успео да добро илуструје овакво стање.17) Његове приповетке су својевремено превођене на чешки, словачки и мађарски језик.18)

Збор професора Сремскокарловачке гимназије (1901)

Написао је роман Дух времена сад је таки (1895),19) који је остао недовршен и једну позоришну представу Поп Добросав, о проблему назаренства међу Србима,20) која је играна у Српском народном позоришту у Новом Саду,21) али није била тако успешна као приповетке.22)

Године 1880. постављен је за професора у српској гимназији у Сремским Карловцима и тај посао је обављао до смрти.23) Предавао је грчки, латински и српски језик и књижевност. Такође је радио као библиотекар гимназијске библиотеке у Сремским Карловцима, где се бринуо о проширењу фондова и читаности књига.24)

Због оштрих негативних критика његових приповедака, које је примио најпре од Миловоја Шрепела, од 1887. ретко је писао, само под псеудонимима,25) а од 1888. одлучио је да престане да пише26) и да се посвети искључиво уредничким пословима. У то време умрли су му жена Софија и две ћерке, Смиља и Нада. Остао је сам са болешљивим сином Бранком, коме је име дао по Бранку Радичевићу.27)

Године 1883. налазио се на челу одбора за пренос земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Конкретним акцијама у Сремским Карловцима знатно је учинио да се успостави култ Бранка Радичевића.28)

Заједно са Јованом Грчићем је уређивао „Стражилово” у периоду 1892—1894,29) а када је лист 1894. угушен, покренуо је као власник и први уредник „Бранково Коло” (1895), лист за забаву поуку и књижевност, који је уређивао до смрти.30)31) У првих 5-6 година свог постојања, док још увек није постојао „Српски књижевни гласник”, овај лист је био готово једини релевантан књижевни лист на целокупним српским просторима. У њему су објављивани озбиљни преводи са многих језика, прилози из прозе и поезије, прикази књига и позоришних представа, културни водичи и вести.32) Захваљујући Тихомиру Остојићу посебно су били вредни прилози из књижевне историје и грађе. Лист се није бавио књижевном критиком.33)

Да би омогућио нормално излажење листа Адамов је заложио читав иметак свог оца.34) Редакција листа се налазила у његовој кући у Сремским Карловцима. Кроз њу су прошли многобројни српски књижевници. Најзаступљенији књижевник у листу је био Алекса Шантић, а после њега Драгутин Илић, Милета Јакшић, Светислав Вуловић, Светолик Ранковић, Вељко Петровић и други.35) Ипак у „Бранковом Колу” су највреднији били радови прозних писаца, међу њима Стеван Сремац, који је ту први пут објавио своја дела Вукадин, Поп Ћира и поп Спира, као и Бора Станковић, који је први пут објавио Коштану. У „Бранковом Колу” су објављивана и дела страних аутора, као што су Љермонтов, Бајрон, Хајне, Петефи, Бодлер и други.36)

Павле Марковић Адамов

За рад на „Бранковом Колу”, као и за целокупан књижевни рад, од Јована Скерлића, од кога су у то време зависиле судбине многих књижевника, добио је негативне критике. Скерлић га је убрајао у закаснеле „омладинце” из седамдесетих година 19. века, који су се појавили када је омладински покрет одавно прошао. Његове прве песме, мада запажене, сматрао је почетничким пословима, без књижевне вредности, а први период приповедачког рада окарактерисао је сентименталним, наивним, патетичним, као и пуним декламацијама.37) У каснијем периоду је приметио да је имао више смисла за стварност, али да су његова схватања остала конзервативна и немодерна. Називао га је апологичарем старог доба, који и даље верује у урођене особине српског народа, велича чисту сељачку душу и згражава се туђинске цивилизације, која квари. Ипак, у његовом раду је препознао гладак и чист језик, искрену осећајност, природну нежност и топлину, те увидео „известан фолклорни интерес”.38) Адамов се као немачки и прашки ђак трудио да свој књижевно-културни рад потпуно огради од политике и страначких сукоба, знатно се разликовао и доста сметао Скерлићу, који се школовао на француском језику и култури, бавио историјом књижевности, критиком и публицистиком, имао јасну идеолошку концепцију и потпуно отворен приступ свим београдским листовима, а за свој рад добијао добре хонораре.39)

И поред успешног рада „Бранковог Кола”, после 8 година постојања (1903), лист је изгубио мецене и нашао се у кризи, а Адамов је остао разочаран очекујући помоћ српског патријарха.40) „Бранково Коло” су после њега водили Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Милан Котур, све до 1914. године, до почетка Првог светског рата, али је у том периоду лист био доста нижег квалитета.41)

Умро је 11/24. јануара 1907. године у Сремским Карловцима.42) У време његове смрти био је у току Српски народно-црквени сабор, па је одлучено да на његовој сахрани учествују сви саборски посланици.43) Гроб му се налази на срем­ско­кар­ло­вач­ком гро­бљу.44)

У његову част

У Новом Саду, Београду, Нишу, постоје улице које носе име Павла Марковића Адамова. Jедна значајна књижевна награда,45) установљена је у Сремским Карловцима 1982, такође носи његово име.

На његовој родној кући у Сасама, 2005. постављена је спомен плоча, рад академског вајара Николе Кошевића.46)

Литература


Pavle Markovic Adamov

1)
еОБЛ, 2014, стр. 95
2) , 14) , 16) , 22) , 26) , 42)
Политика, 13. 1. 1907, стр. 3
3) , 4) , 6) , 7) , 9) , 24) , 28)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 993
5) , 8) , 10) , 12) , 23) , 31)
Bељко Петровић, 1927, стр. 800
11) , 13) , 15) , 19) , 20) , 21) , 37)
Јован Скерлић, 2009, стр. 111
17) , 45) , 46)
Народна библиотека „Ђорђе Др Ђорђе Натошевић“, 2005.
18) , 44)
З. Т. Мирковић, 27. 6. 2005.
25) , 27)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 997
29) , 30) , 32) , 35)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 994
33) , 34) , 36) , 41)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 995
38)
Јован Скерлић, 2009, стр. 112
39)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 998
40)
Ненад Грујичић, 2009, стр. 996
43)
Политика, 14. 1. 1907, стр. 3
павле_марковић_адамов.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/08 10:22