А. С. бр. 4/зап. 65, од 11/24. X 1928. г.

„Православна црква – верни чувар учења Светог Писма и Светог Предања – не може својим верним дозволити спаљивање мртвих и при томе никаквог црквеног учешћа православног клира, како при акту самог спаљивања, тако и после њега при сахрани пепела сажеженог покојника. Учешће православног свештеника могао би у таквом случају дозволити надлежни епископ само онда ако је покојник сажежен не по својој наредби, већ по жељи његових рођака и других лица, или услед каквих искључивих прилика. Ако је спаљен по својој вољи, ускратити му све; ако је спаљен против његове воље, дозволити му све.”

• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 161 (1920)
• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 48 и 80 (2007)
• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 41 (2012)

Odluka Svetog arhijerejskog sabora br. 4 (1928)