Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
недељко_чабриновић

Недељко Чабриновић

Недељко Чабриновић (Сарајево, Османско царство, 20. јануар 1895 — Терезин, Аустроугарска, 23. јануар 1916), учесник Сарајевског атентата. Први је на Видовдан 1914. бацио бомбу на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, али бомба је погодила само његову пратњу.

Школовање и занати

Недељко Чабриновић је рођен 20. јануара 1895. године у Сарајеву.1) Најстарији је од деветоро деце. Отац му је био родом из околине Требиња и у Сарајеву је отворио мању кафану.2) Недељков отац је стекао известан иметак, али је заузврат морао да чини извесне услуге полицији.3) Између Недељка и оца долазило је до сукоба због очевих веза са полицијом.4) Недељко је похађао трговачку школу у Требињу, а онда је школовање наставио у Сарајеву.5) У Сарјеву је понављао разред због тежег градива у сарајевској школи, а отац га је премлатио и послао на занат код неког бравара.6) Пошто није успио код бравара отац га је дао код лимара, а на крају се Недељко одлучио за типографски занат.7) Радио је у Српској штампарији као штампарски радник.8)

Социјалиста и анархиста

Мучило га је што је морао да прекине школовање, па је сам много читао.9) Читао је дела револуционара социјалиста, попут Николаја Чернишевскога.10) Изабран је са четрнаест година 1909. за првог председника организације сарајевских шегрта типографске струке.11) Шегртима је препоручивао да читају социјалистичку литературу.12) Отац га је избацио из куће, па је месец дана боравио у Загребу и вратио се кући, али поново се свадио са оцем и поново је напустио кућу.13) Постао је калфа. Отишао је у Сремске Карловце, где је радио у манастирској штампарији.14) Једно време радио је у штампарији Социјалдемократске партије у Шиду.15) Разочаран ниским примањима прешао је у Београд у штампарију анархистичке литературе.16) Ту се упознао са анархистом Крстом Цицварићем.17) И сам је постао анархиста.18)

Протеривање из Сарајева

Вратио се и запослио се 1912. у Сарајеву. Када је избио штрајк типографских радника поново се посвађао са оцем, који је од њега тражио да буде штрајкбрехер.19) Заједно са још једним анархистом типографом опомињао је раднике, који би покушали да прекину штрајк. Када су две штампарије у Сарајеву ипак нашле раднике, тада је он заједно са другом уништио линотипе у штампарији, па је ухапшен.20) На саслушању је одбијао да ода име вође штрајкача, па је протеран на пет година из Сарајева.21) Пре протеривања у Требиње очитао му је лекцију један странац, виши чиновник босанске владе.22) Касније је за време суђења за Сарајевски атентат говорио да је имао мотива да се свети јер га је један странац протерао из родног града.23) Из Требиња је отишао у Београд, где је радио у разним штампаријама.24) Његов отац и пријатељи штампари су 1912. издејствовали да се повуче одлука о његовом протеривању.25)

Одлука о атентату

Током 1912. упознао је Гаврила Принципа и заједно су читали исте књиге.26) Из Сарајева је отишао марта 1913. са намером да оде у Немачку, али остао је у Трсту до октобра, а онда је био у Београду до маја 1914.27) У то време била је велика незапосленост типографских радника и мале плате. Пошто је становао у хладним и влажним просторијама почео је да пљује крв.28) Запослио се у Државној штампарији у Поп-Лукиној улици. Дружио се у Београду почетком 1914. са Гаврилом Принципом. У то време марта или априла 1914. добио је писмо из Босне са исечком из новина, у којему је била вест да Франц Фердинанд долази у Босну.29) Писмо је показао Принципу, који је то протумачио као намеру да се изврши атентат и онда га је позвао да заједно учествују у атентату.30) У Београду су набавили шест бомби и четири револвера од Милана Цигановића и Војислава Танкосића. Заједно са Принципом и Трифком Грабежом уз помоћ поверљивих људи дошао је до Лознице. Чабриновић је из Лознице и Бање Ковиљаче неопрезно послао неколико разгледница, а поред тога доста неопрезно је причао са комитима.31) Принцип је ту оптужио Чабриновића да није довољно опрезан међу комитима, па му је одузео оружје и наредио да сам пређе границу код Зворника.32) Чабриновић је први дошао у Тузлу и ту сачекао Принципа и Грабежа, а онда су отишли до Сарајева. За то време Данило Илић је припремио другу тројку атентатора.

Атентат

Био је најмање цењен међу атентаторима, који су га сматрали несигурним.33) Атентатори су 28. јуна 1914. били распоређени по траси, којом је требао да прође Франц Фердинанд. Прва двојица атентатора нису могла да изврше атентат. Недељко је био трећи атентатор. Напустио је раније одређено место за атентат и заузео је погоднији положај. Показао је велику хладнокрвност, па је чак детектива запитао, у којима колима се налази престолонаследник.34) Након одговора детектива извукао је бомбу и упаљачем ударио у електрични стуб, али није сачекао предвиђених тринаест секунди, него је бацио бомбу према Францу Фердинанду.35) Бомба је пала на кров аутомобила крај Фердинандове главе, али није одмах експлодирала, него је пала на плочник и експлодирала је испред кола из пратње.36) Чабриновић се онда бацио на земљу, ставио отров у уста и прескочио преко ограде у Миљацку.37) Отров му се заглавио међу зубима, па је покушао са водом да га попије, али ухваћен је жив.38) Када су га питали како се зове одговорио је: Ја сам српски јунак.39)

Суђење и смрт у затвору

Главна расправа, у првом реду с лева: Грабеж, Чабриновић, Принцип, Илић, Мишко Јовановић

На суђењу је говорио да је освета морална дужност човјека и да је мислио да се треба жртвовати.40) Оптужени су истицали да је њихов циљ било уништење Аустроугарске и ослобађање Јужних Словена.41) Чабриновић је за Аустроугарску говорио да је трула држава, којој сва сила лежи у бајонетима.42) Пошто је у време извршења атентата био малолетан осуђен је 28. октобра 1914. на двадесет година тешке тамнице.43) Заједно са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом послан је 2. децембра 1914. на издржавање казне у војни затвор у Терезину.44) У Терезину су били оковани оковима тешким десет килограма, а са слабом исхраном и хладноћом Чабриновић се први разболио. Крајем 1915. пребачен је у затворски део болнице бр. 13.45) Лекари су утврдили да болује од туберколозног отока жлезда и да му нема лека, па је управа затвора одредила да умре у затвору.46) Умро је 23. јануара 1916.47)

Литература


Nedeljko Cabrinovic

1)
В. Дедијер, 1966, стр. 320
2)
В. Дедијер, 1966, стр. 320, 321
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11)
В. Дедијер, 1966, стр. 321
12)
В. Дедијер, 1966, стр. 322
13) , 14) , 15)
В. Дедијер, 1966, стр. 323
16) , 17) , 18) , 19)
В. Дедијер, 1966, стр. 324
20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25)
В. Дедијер, 1966, стр. 325
26) , 27) , 28)
В. Дедијер, 1966, стр. 327
29)
В. Дедијер, 1966, стр. 480, 481
30)
В. Дедијер, 1966, стр. 481
31)
В. Дедијер, 1966, стр. 498
32)
В. Дедијер, 1966, стр. 497, 500
33)
В. Дедијер, 1966, стр. 497
34) , 35)
В. Дедијер, 1966, стр. 534
36)
В. Дедијер, 1966, стр. 534, 535
37) , 38) , 39)
В. Дедијер, 1966, стр. 535
40)
В. Дедијер, 1966, стр. 563
41) , 42)
В. Дедијер, 1966, стр. 564
43)
В. Дедијер, 1966, стр. 579
44)
В. Дедијер, 1966, стр. 593
45) , 46)
В. Дедијер, 1966, стр. 597
47)
В. Дедијер, 1966, стр. 601
недељко_чабриновић.txt · Последњи пут мењано: 2023/02/23 00:46