Недељко Кошанин
| Недељко Кошанин |
|---|
 |
| Рођење: 13. октобар [?] 1874. Чечина (Вијоница) код Чачка, Србија Смрт: 22. март 1934. Грац, Аустрија Познат као: ботаничар и професор |
Недељко Кошанин (Чечина (Вијоница) код Чачка, 13.? октобар 1874 — Грац, 22. март 1934), српски ботаничар, доктор и професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
Живот и рад
Гимназију је учио у Ужицу и Београду, а завршава природњачки одсјек Велике школе у Београду 1899. године. Као социјалист је био неподесан за државну службу, па се неко вријеме бавио млинарством у Раковици. Постаје потом професорски приправник, а доцније суплент. Због студија 1902. напушта државну службу и добија докторат у Лајпцигу 1905. Неко вријеме је асистент у ботаничком заводу Београдског универзитета, па суплент у богословији. Током 1906—1908. привремени је, а потом стални доцент до 1919. када постаје ванредни универзитетски професор. Године 1921. постаје редовни професор а потом ради и као управник ботаничког завода и ботаничке баште Јевремовац.
Почео је научни рад у биљној физиологији, а наставио са биљном географијом. Испрва је проучавао биљни живот наших језера и написао је монографије Даићког језера и Власинске Тресаве, студију о зеленичету и неколико радова о алгама и маховинама Србије. Од 1909. проучава вегетацију и флору јужне Србије. Док је боравио у Албанији као војник 1913. проучавао је околину и резултате тога објавио у раду О вегетацији североисточне Албаније (1914).
Током радова у јужној Србији открио је и неколико нових биљних врста. Уз то је писао чланке о културама биљака, о пошумљивању, о сточарству на планинама и о чувању природних споменика у јужној Србији. У неколицини часописа је објављивао и научно-популарне чланке о биологији и ботаници.
Политички је припадао српским социјалистима. У ратовима 1912—1913. учествовао је као резервни капетан и командир чете. Први свјетски рат је провео као заробљеник у Аустроугарској.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од фебруара 1914. Прави је члан (Академије природних наука) од 18. фебруара 1922. Приступна беседа: Живот терцијерних биљака у данашњој флори. Српска краљевска академија Год. 31 (1922) 106–107 (извод). Проглашен 28. јануара 1923. (Српска краљевска академија Год. 31 (1922) 106–107 (извод)).
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (Д. Поповић). Дио живота до 1924. у чланку.
- Српска краљевска академија Год. 27 (1914) 207–209 и 30 (1922) 300–301 и 35 (1927) 231–232.