Мићо Љубибратић

Мићо Љубибратић (Љубово, 1839 — Београд, 10. март 1889), српски војвода за време Босанско-херцеговачког устанка.

Са Луком Вукаловићем

Михајло Мићо Љубибратић рођен је у Шуми код Љубова близу манастира Дужи 1839.1) Ту је завршио основну школу, а гимназију је похађао у Дубровнику.2) У класичној гимназији у Дубровнику добро је научио италијански и француски језик.3) Када је Лука Вукаловић 1857. подигао Други Вукаловићев устанак Љубибратић је напустио Дубровник и придружио се устаницима.4)5) Пре одласка у устанак запалио је властиту кућу и заветовао се да неће имати куће док не буду слободни.6) За време устанка био је секретар и ађутант устаничког вође Луке Вукаловића.7) У устаничкој војсци био је један од најхрабријих устаника.8) Након окончања Вукаловићевога устанка учествовао је као делегат на мировним преговорима у Цавтату и Мостару.9)10)

Планирање и припрема устанка

Када је Лука Вукаловић 1865. отишао у Русију Мића се склонио у Београду.11) Ту је од српске владе добио средства за наставак образовања. Он је највише био заинтересован за акцију ослобађања српског народа испод туђинске власти.12) Заједно са Илијом Гарашанином од 1866. активно је радио на организацији устанка у Херцеговини.13) Једна од основа његовог ослободилачког плана било је помирење са муслиманима.14) Неки од босанскохерцеговачких бегова ступили су због тога у контакт са српским тајним организацијама. Устанак је био планиран за 1867, али одложен је када су Турци предали Србији четири града (тврђаве), а онда је годину дана касније одгођен, јер је био убијен кнез Михаило. Био је један од главних на састанку херцеговачких емиграната, који је одржан августа 1872. у Београду, а на коме су се договорили да раде на дизању устанка.15) Пошто нису добили подршку од Црне Горе и Русије фебруара 1874. Мића Љубибратић и Алекса Јакшић тражили су од председника српске владе Јована Мариновића помоћ у оружју и муницији, али били су одбијени.16) У међувремену ступио је у контакт са Гарибалдијем.17) Са Гарибалдијем и Светозаром Милетићем одржавао је интензивну коресподенцију.18)

Босанско-херцеговачки устанак

За време Босанскохерцеговачког устанка био је један од главних вођа. Основао је уз Гарибалдијеву подршку Легију странаца, у коју су ступили многи италијански добровољци.19) Ослобађање Херцеговине није спроводио у договору са Србијом и Црном Гором, што је довело до сукоба са црногорским кнезом.20) Црногорски кнез Никола је на Ивановим Коритима одржао састанак са једним делом устаничких вођа и одредио је да Петра Вукотића руководи устанком.21) Све то било је са циљем да устанак буде под контролом Црне Горе, али седам дана касније 27. августа 1875. Мићо Љубобратић и Алекса Јакшић одржали су састанак са устаничким вођама са циљем да они руководе устанком.22) На том скупу намеравали су да изаберу главног команданта и да образују привремену устаничку владу.23) Љубибратић је имао план да створи општу народну скупштину, коју би водио Светозар Милетић.24) На тај начин целом покрету би дао вандинастичко водство.25) Кнез Никола је био противник стварања привремене устаничке владе, а поготово против тога да Љубобратић преузме команду.26) Кнез Никола је наредио Пеки Павловићу да на сваки начин растера Љубибратићеву скупштину, а онда су Пекини људи тако претукли Љубибратића да је морао на лечење у Дубровник.27) Након опоравка у Дубровнику Мићо се обратио кнезу Николи и пожалио се, а кнез му је онда дао титулу војводе и дозволио да оде у Херцеговину.28) Након свих тих догађаја између Љубибратића и Пеке Павловића долазило је до спорова, који су ометали устаничку борбу.

Интерниран у Аустрији

Када је марта 1876. покушао да из Херцеговине пређе у Босну заробила га је аустријска војска, која је прешла границу код села Виљана крај Имотског и онда га је спроводила преко Сиња, Дубровника, Сплита, Шибеника, Трста до Линца, где је био интерниран, све до окончања Првог српско-турског рата.29) Аустрија га је пустила 1877, а он је онда путовао у Италију у Рим и Капреру да договори сарадњу са Гарибалдијем.30) Учесник је и припрема за отпор аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине.31) После тога вратио се у Србију.32) Аустрија га је прогонила због његових веза са аустријским непријатељем Гарибалдијем.33) Сарађивао је и са руским славенофилима, састајао се 1878. са њима у Петрограду.34) Након састанка са Гарибалдијем 1879. написао је Предложење патриотима Свесловенства.35) Раније се залагао за панславизам под руским јединством, а тада се почео залагати за панславизам где Русија окупља демократски савез словенских народа.36) Пред Херцеговачко-бокељски устанак 1882. залагао се за стварање нове устаничке владе и за сарадњу Срба и муслимана против Аустроугарске. Спремао је 1885. добровољачке чете за Српско-бугарски рат.37) Именован је за начелника Пиротског округа (1886—1888), а 1889. био је секретар Пореске управе министарства финансија. Његов програм српског ослобађања био је уско повезан и са измирењем са муслиманима, па је сарађивао са групом босанских бегова, а посебно са Омером Ћемерлићем.38) Превео је више драма са италијанског и француског. Преводио је са француског Коран, који је објављен након његове смрти.39) Умро је 10. марта 1889. у Београду.40)

Литература

2) , 4) , 6) , 8) , 9) , 11) , 12) , 17) , 29) , 32) , 40)
ГА
7)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 2, стр. 707
10)
ОР
13) , 14)
Милорад Екмечић, 1981, стр. 498
15)
Васа Чубриловић, 1996, стр. 46
16)
Васа Чубриловић, 1996, стр. 47
18) , 19) , 20) , 30) , 31) , 34) , 35) , 36) , 38) , 39)
МС
21)
Војноисторијски институт, 1952, стр. 80
22)
Војноисторијски институт, 1952, стр. 81
23) , 26) , 27) , 28)
Војноисторијски институт, 1952, стр. 82
24) , 25)
Милорад Екмечић, 1981, стр. 514
33) , 37)
НА
Штампање