Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
митрополија_скопска [2018/07/30 16:15]
жељко_тодоровић
митрополија_скопска [2019/05/13 14:10] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 32: Линија 32:
 **Митрополија скопска**,​ епархија [[Православна охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. **Митрополија скопска**,​ епархија [[Православна охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
  
-Надлежни архијереј је архиепископ [[Јован (Вранишковски)]],​ а сједиште митрополије се налази у [[Битољ]]у.+Надлежни архијереј је архиепископ [[Јован (Вранишковски)]],​ а привремено ​сједиште митрополије се налази у Битољу.(([[http://​www.poa-info.org/​organizacija/​arhiepiskopija|Православна охридска архиепископија:​ Архиепископија охридска и Митрополија скопска]], Приступ 13. маја 2019.))
  
 ===== Историја ===== ===== Историја =====
Линија 39: Линија 39:
 Сједиште јој је било у [[Скопље|Скопљу]]. Према арондацији епархија из 1931. године,​ Скопљанској епархији су припали поједини срезови из [[Епархија нишка|Нишке епархије]] — Пчињски,​ Пољанички,​ Масурички и Босиљградски,​ а од ње су одузети срезови:​ Поречки за [[Охридско-битољска епархија|Епархију охридско-битољску]] и Кратовски за [[Злетовско-струмичка епархија|Епархију злетовско-струмичку]]. Свеукупно,​ обухватала је сљедеће срезове:​ Скопљански,​ Качански,​ Велешки,​ Жеглиговски (Куманово),​ Прешевски,​ Кривопаланачки,​ Босиљградски,​ Масурички (Сурдулица),​ Пчињски,​ Пољанички (Владичин Хан), Доњополошки (Тетово),​ Горњополошки (Гостивар),​ Галички и град [[Скопље]].(([[http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​zakoni/​sprovedbena-naredba-sv-arh-sinoda-za-ustav-spc-od-1931.htm|Спроведбена наредба Светог архијерејског синода за Устав Српске православне цркве (Син. број 4507, Београд,​ 29/16. децембра 1931)]], Приступ 6. септембра 2014.)) Сједиште јој је било у [[Скопље|Скопљу]]. Према арондацији епархија из 1931. године,​ Скопљанској епархији су припали поједини срезови из [[Епархија нишка|Нишке епархије]] — Пчињски,​ Пољанички,​ Масурички и Босиљградски,​ а од ње су одузети срезови:​ Поречки за [[Охридско-битољска епархија|Епархију охридско-битољску]] и Кратовски за [[Злетовско-струмичка епархија|Епархију злетовско-струмичку]]. Свеукупно,​ обухватала је сљедеће срезове:​ Скопљански,​ Качански,​ Велешки,​ Жеглиговски (Куманово),​ Прешевски,​ Кривопаланачки,​ Босиљградски,​ Масурички (Сурдулица),​ Пчињски,​ Пољанички (Владичин Хан), Доњополошки (Тетово),​ Горњополошки (Гостивар),​ Галички и град [[Скопље]].(([[http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​zakoni/​sprovedbena-naredba-sv-arh-sinoda-za-ustav-spc-od-1931.htm|Спроведбена наредба Светог архијерејског синода за Устав Српске православне цркве (Син. број 4507, Београд,​ 29/16. децембра 1931)]], Приступ 6. септембра 2014.))
  
-Од 1920. митрополити су били: [[Варнава Росић]] (1920—1930) и [[Јосиф Цвијовић]] (1932—1957). Митрополита Јосифа су 1941. из Скопља протјерале окупационе бугарске власти,​ а по завршетку [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] нова власт му није дозволила да се врати на управљање епархијом. На охридском Црквено-народном сабору 4. октобра 1958, на неканонски начин, изабран је тадашњи викарни [[епископ топлички]] г. [[Доситеј (Стојковић)]] за поглавара тзв. „Македонске православне цркве“ чиме је забрањен повратак митрополиту скопском [[Јосиф Цвијовић|Јосифу]] и [[Епархија злетовско-струмичка|епископу злетовско-струмичком]] [[Викентије Проданов|Викентију]]. Потом је услиједило неканонско проглашење аутокефалности [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]] (1967).+Од 1920. митрополити су били: [[Варнава Росић]] (1920—1930) и [[Јосиф Цвијовић]] (1932—1957). Митрополита Јосифа су 1941. из Скопља протјерале окупационе бугарске власти,​ а по завршетку [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] нова власт му није дозволила да се врати на управљање епархијом. На охридском Црквено-народном сабору 4. октобра 1958, на неканонски начин, изабран је тадашњи викарни [[епископ топлички]] г. [[Доситеј (Стојковић)]] за поглавара тзв. „Македонске православне цркве“ чиме је забрањен повратак митрополиту скопском [[Јосиф Цвијовић|Јосифу]] и [[Епархија злетовско-струмичка|епископу злетовско-струмичком]] [[Викентије Проданов|Викентију]]. Потом је услиједило неканонско проглашење аутокефалности [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]] (1967). Од 2002. почели су разговори за повратак у канонске оквире који су као резултат дали оснивање канонски признате [[Православна охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]] и њене аутономије 2005. године.
  
-Од 2002. почели су разговори за повратак у канонске оквире који су као резултат дали оснивање канонски признате [[Православна охридска архиепископијаравославне охридске архиепископије]] и њене аутономије ​2005. године. Митрополија скопска ​је званично успостављена уручивањем ​//​Томоса о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију// ​од стране поглавара Пећке патријаршије,​ [[Патријарх српски Павле|патријарха српског Павла]] дана 11/21. маја 2005. године. +Митрополија скопска је конституисана 24. маја 2005. године ​након што су [[патријарх српски]] и [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] ​издали //​Томос о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију//​.
- +
-Митрополија скопска издаје периодични лист „Соборност“.+
  
 ===== Манастири ===== ===== Манастири =====
-Манастири:​(([[http://​www.poa-info.org/​organizacija/​arhiepiskopija|Православна охридска архиепископија:​ Архиепископија охридска и Митрополија скопска]],​ Приступ 6. септембра 2014.)) +Манастири:​ 
-  * Ставропигијални манастир Свети Јован Златоуст,​ село Нижопоље — [[Битољ]];+  * Ставропигијални манастир Свети Јован Златоуст,​ село Нижопоље — Битољ;
   * Параклис Света великомученица Екатерина — [[Скопље]];​   * Параклис Света великомученица Екатерина — [[Скопље]];​
   * Параклис Свети Нектариј Егински — [[Скопље]];​   * Параклис Свети Нектариј Егински — [[Скопље]];​
   * Манастир Успења Пресвете Богородице,​ село Сушица — [[Скопље]];​   * Манастир Успења Пресвете Богородице,​ село Сушица — [[Скопље]];​
-  * Манастир Успења Пресвете Богородице,​ село Лагово — [[Прилеп]].+  * Манастир Успења Пресвете Богородице,​ село Лагово — Прилеп
 + 
 +Митрополија скопска издаје периодични лист „Соборност“.
  
 ===== Митрополити ===== ===== Митрополити =====
Линија 59: Линија 59:
   * [[Варнава Росић]] (1920—1930);​   * [[Варнава Росић]] (1920—1930);​
   * [[Јосиф Цвијовић]] (1932—1957);​   * [[Јосиф Цвијовић]] (1932—1957);​
-  * [[Доситеј Стојковић]]((Након неканонског проглашења аутокефалности ​[[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]] (1967) митрополит скопски Доситеј је стављен под канонски суд.)) (1959—1967);​ +  * [[Доситеј Стојковић]]((Након неканонског проглашења аутокефалности Македонске православне цркве (1967) митрополит скопски Доситеј је стављен под канонски суд.)) (1959—1967);​ 
-  * [[Јован Вранишковски]] (од 2005).+  * [[Јован ​(Вранишковски)]] (од 2005).
  
 ===== Сродни чланци ===== ===== Сродни чланци =====
   * [[Православна охридска архиепископија]]   * [[Православна охридска архиепископија]]
   * [[Јован (Вранишковски)]]   * [[Јован (Вранишковски)]]
Штампање