Милутин Јовановић
Рођење: 12. октобар 1828. Јагодина, Кнежевина Србија Смрт: 3. новембар 1888. Београд, Краљевина Србија

Милутин Јовановић (Јагодина, 30. септембар/12. октобар 1828 — Београд, 22. октобар/3. новембар 1888), српски генерал. Излио је први срспки топ у Тополивници у Крагујевцу.

Милутин Јовановић је рођен 30. септембра/12. октобра 1828. године у Јагодини.¹⁾²⁾ Након завршене основне школе и једнога разреда гимназије отишао је у трговину, где је био трговачки помоћник.³⁾ Ступио је 1847. у војску.⁴⁾ Уписао се 1850. на Војну академију (Артиљеријску школу).⁵⁾ Војну академију завршио је 1855, када је добио чин артиљеријског потпоручника.⁶⁾ До новембра 1857. био је водник у пољској артиљерији.⁷⁾ Послали су га као државног питомца да се у Белгији обучи ливењу топова и ђулади.⁸⁾ На обуци у Белгији боравио је од новембра 1857. до краја априла 1858.⁹⁾

Након повратка из Белгије од 1858. до јула 1861. био је подуправник Тополивнице у Крагујевцу.¹⁰⁾ У Тополивници је излио први српски топ, а био је то и први топ на Балкану.¹¹⁾ До јула 1863. био је командант брдске артиљерије и управник арсенала.¹²⁾ После тога до августа 1865. био је командир најпре неготинске, а онда београдске народне батерије.¹³⁾ Четири месеца током 1866. боравио је у Црној Гори, где је обучавао црногорске артиљерце да рукују брдском батеријом,¹⁴⁾ коју је Кнежевина Србија, на молбу кнеза Николе, преко свог изасланика Петра Вукотића, послала на поклон. Под руководством капетана Јовановића, у Црној Гори је обучен 51 артиљерац, 109 пешадинац и 10 трубач, а израђивана је и муниција у малој радионици на Цетињу. Уочи одласка из Црне Горе, средином јуна Јовановић је кнезу Николи поднео извештај о свом раду и мишљење о даљој обуци војске, предложивши да се артиљерци који су се обучавали на Цетињу упуте по племенима, као подофицири и наставници. Предложио је и старешински кадар батерије на Цетињу и инспекторе који би се старали о обуци.¹⁵⁾

Након повратка из Црне Горе до 1867. био је командант 3. пољске батерије и вршилац дужности команданта артиљерије.¹⁶⁾ Од децембра 1867. до јануара 1870. био је инспектор артиљерије.¹⁷⁾ У то време 1868. послали су га да као изасланик српске војске посматра маневре аустроугарске војске у Брику.¹⁸⁾ Једно краће време током 1869. био је заступник команданта артиљерије у Београду.¹⁹⁾ Унапређен је 1870. у чин мајора.²⁰⁾ Једно време служио је у Ћуприји у инжењеријским јединицама, а онда се 1871. вратио на положај инспектора артиљерије.²¹⁾ Након тога до 1874. био је командант алексиначке бригаде.²²⁾ До 1876. био је командант Јужноморавске дивизије.²³⁾ Унапређен је 1875. у чин пуковника.²⁴⁾

Од марта до новембра 1876. био је инспектор артиљерије.²⁵⁾ У Првом српско-турском рату био је командант Јужноморавске дивизије.²⁶⁾ На почетку рата командовао је главном или суповачком колоном од 15 батаљона.²⁷⁾ Задатак је био да најпре заузме мостобран код Мрамора, пресече пут Ниш—Лесковац и да покуша да заузме Ниш.²⁸⁾ Његова колона је 2. јула 1876. лако прешла границу код Суповца растеравши турске граничаре са њихове карауле. До подне српска артиљерија је успела да ућутка турску артиљерију и онда је српска пешадија кренула у напад.²⁹⁾ Доспели су близу Мрамора, али долазак турског појачања поколебао је српску војску, која се повукла на границу.³⁰⁾ Једно време био је командант ћупријскога утврђеног логора.³¹⁾

У Другом српско-турском рату Јовановић је био начелник артиљерије Врховне команде.³²⁾ Учествовао је у гушењу Тополске буне, која је избила 7. децембра 1877. за време мобилизације.³³⁾ Јовану Белимарковићу је дато овлаштење да са војском угуши побуну, а Милутин Јовановић је 9. децембра 1877. постављен за команданта сталне команде за побуњене крајеве са широком овлаштењима да врши власт врховног команданта, да потврђује, поништава и извршава пресуде војних судова у побуњеном подручју.³⁴⁾ Након гушења буне Јовановић је безобзирно кажњавао побуњенике.³⁵⁾ По жељи Милана Обреновића срушио је топовима и барутом Карађорђеву кулу и друге важне споменике у Тополи.³⁶⁾

До октобра 1878. био је на дужности команданта дивизије стајаће војске, а на истој дужности био је од 1881. до 1883.³⁷⁾ Од 1881. био је члан комитета за војну организацију и наставу.³⁸⁾ Био је 1881. посматрач на војним маневрима аустроугарске војске у Мишколцу.³⁹⁾ Унапређен је 1883. у чин генерала.⁴⁰⁾ Постављен је 1883. за команданта Дунавске дивизијске области.⁴¹⁾ Исте године изабран је за председника Београдске стрељачке дружине.⁴²⁾ Учествовао је 1885. године у Српско-бугарском рату командујући Дунавском дивизијом.⁴³⁾ Након рата пензионисан је у јануару 1886.⁴⁴⁾ Умро је у Београду 22. октобра/3. новембра 1888.⁴⁵⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр. 185
• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
• Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Данко Љ. Леовац, Србија и Русија за време друге владе кнеза Михаила (докторска дисертација), Филозофски факултет Универтета у Београду, Београд, 2014.

Milutin Jovanovic