Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
милош_поповић

Милош Поповић

Милош
Поповић

Рођење:
1820.
Нови Сад,
Аустријско царство

Смрт:
8. август 1879.
Београд,
Кнежевина Србија

Познат као:
књижевник и
уредник Српских новина,
Видовдана и Подунавке

Милош Поповић (Нови Сад, 1820 — Београд, 27. јул/8. август 1879), српски књижевник. Био је уредник „Српских новина”, „Видовдана” и „Подунавке”.

Живот и рад

Родио се у Новом Саду 1820. године од оца Јована и мајке Ане. Рођени је брат Ђуре Даничића.

Основну школу и гимназију је завршио 1838. године у Новом Саду.1) У Новом Саду је 1839. године „слушао мудрољубије” (филозофију), а 1840. теологију. У Сегедину је завршио филозофију, а у Пешти је дипломирао 1843. године.2) За време студија издржавао је себе и браћу бавећи се новинарством.3) Од 1842. био је уредник „Пештанско-будимског скоротече”.4) У Србију је прешао 1843. године да би помагао Јовану Хаџићу у изради Грађанског законика.5) Постао је 1844. уредник „Српских Новина”, које је са једногодишњим прекидом уређивао све до 1859. Политички је био у добрим односима са Томом Вучићем. Године 1859. добио је чин капетана од кнеза Милоша.

У његовим „Српским новинама” су се од августа 1859. појавили такозвани „дукатовачки” чланци, у којима је конзервативна група око кнеза Михаила анонимно напала либерале, који су били најзаслужнији за Светоандрејску скупштину.6) У тим чланцима критиковали су се млади либерални каријеристи, који су истиснули старе искусне чиновнике.7) У њима се критиковало и увођење Народне скупштине, која је постала по дукатовцима играчка у рукама неколико демагога.8) Све те чланке тајно је одобрио кнез Михаило, а углавном их је писао Матија Бан.9) Због тих чланака либерали су се одмах жалили кнезу Милошу, па су убедили кнеза Милоша да „Српске новине” пишу против њега.10) Министар просвете је одузео 5. новембра 1859. године Милошу Поповићу новине, иако су биле у његовом власништву.11)12) На тај начин остао је без прихода, па су му помагали пријатељи и родбина.13) Стављен је под кућни притвор, а одређена је и комисија која је настојала да сазна, ко је учествовао у писању чланака у његовим новинама.14) Милош Поповић није одавао изворе, а кнез Милош га је касније ослободио од свега тога.15)

Поповић је априла 1861. покренуо лист „Видов Дан” који је уређивао до 1876. године. Тај лист је био веома оштар према Уједињеној омладини српској и према Српској народној слободоумној странци Светозара Милетића.16) Прегазила су га 1876. кола неког руског официра и у тој незгоди је тешко повређен, па је од тога дуго боловао и изгубио памћење. Умро је 27. јула/8. августа 1879. године и закопан код Маркове цркве у Београду.

Дела

Написао је:

  • „Сузе благодарности, по совершенију гимназијалног теченија“, 1838.
  • „Фрулицу, песме“, 1839.
  • „Мач и Перо“, Песме. 1846.
  • „Душанов законик, сравњен с уредбама земаљским у Чешкој. Од Палацкога.“ 1849.

Уз то је уређивао листове:

  • „Српске Новине“
  • „Подунавка“
  • „Der Serbe“
  • „Видов Дан“.

Сматра се да је имао велику заслугу за чишћење српског језика у листовима које је уређивао.

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од августа 1848. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) наименован средином 1864.

Литература

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 16)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
6)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 54—56
7) , 8)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 55
9)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 58—59
10) , 12) , 13) , 14) , 15)
Н. Христић, Мемоари, 2006, стр. 331
11)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 63
милош_поповић.txt · Последњи пут мењано: 2023/10/01 23:14