Милован Јанковић
Рођење: 13. новембар 1828. Влашка, Кнежевина Србија Смрт: 20. октобар 1899. Београд, Краљевина Србија

Милован Т. Јанковић (Влашка, 13.¹⁾ новембар 1828 — Београд, 20. октобар 1899), српски политичар, књижевник, професор економије и министар финансија Србије. Један је од оснивача Либералне странке. Имао је истакнуту улогу на Светоандрејској скупштини 1858.

Рођен је у Влашкој код Младеновца 13. новембра 1828. године (1. новембра по старом календару).²⁾³⁾ Основну школу завршио је у Влашкој крај Младеновца, а гимназију и прву годину права у Београду. Српска влада га је послала у Хајделберг, где је слушао филозофске и политичке науке.⁴⁾⁵⁾ После тога прешао је у Париз, где је са Јевремом Грујићем издао брошуру Slaves du Sud Ou le Peuple Serbe avec Les Croates et Les Bulgares, Aperçu de leur Vie Historique, Politique et Sociale.⁶⁾ Због те књиге изгубио је државну стипендију, па се вратио у земљу.⁷⁾

Вративши се у Србију 1854. био је чиновник у министарству просвете и министарству спољних послова, а од 1856. радио је као професор економије на Лицеју.⁸⁾ Био је један од првих, који су у новинама расправљали о економским питањима, а за све економске проблеме предлагао је решења рецептима слободнога тржишта.⁹⁾ Постављен је 1858. за секретара министарства финансија. Спадао је у групу младих либерала. Један је од оснивача Либералне странке. Када је 1858. пољуљана власт кнеза Александра Карађорђевића либерали и присташе Обреновића заједно су кренули да руше кнеза. Политички је био одважан и међу првима је кренуо у акцију. Милован Јанковић, Јован Илић и Ранко Алимпић кренули су 1858. уз прећутни договор са Илијом Гарашанином да агитују по Србији да се успостави Народна скупштина.¹⁰⁾ Та агитација и Гарашаниново инзистирање омогућили су да 15. новембра дође до избора за Светоандрејску скупштину.

Милован Јанковић је пре избора рекао да ће дати оставку на службу ако буде изабран.¹¹⁾ Када је изабран у Београду комисија му је поништила избор јер је у то време био активан чиновник, па није могао да буде биран.¹²⁾ Дао је оставку и био је изабран на поновним изборима. Поред Јеврема Грујића и Јована Илића изабран је за секретара Светоандрејске скупштине.¹³⁾ Предлагао је да Скупштина збаци кнеза и Савет и да привремено врши кнежевску власт, коју би онда предали Милошу Обреновићу.¹⁴⁾ Међутим тактику смене династија ипак је диктирао Јеврем Грујић. Јанковић се у скупштини заложио за прогон непријатеља династије Обреновић, што је било и извршено.¹⁵⁾ Био је један од најзадртијих, па је захтевао смену свих саветника и свих министара.¹⁶⁾

Након повратка Милоша Обреновића 1859. године у Србију Милован Јанковић је постао комесар Главне контроле.¹⁷⁾ Постављен је за секретара кнеза Милоша. Стално је замерао свим предлозима министара и саветника и једно време је био у кнежевој милости, али када је почео критиковати Милошева решења и покушао да му наметне своје ставове пао је у немилост.¹⁸⁾ За време избора августа 1859. долази до јавнога сукоба Милоша и либералне интелигенције.¹⁹⁾ Власт је све чинила да спречи Јанковићев и Грујићев избор, а када су изабрани да би то спречила поништила је мандате свих чиновника.²⁰⁾ У Српским новинама почињу се појављивати чланци уперени против Милована Јанковића у којима се тврдило да је на биралиштима незаконито агитовао.²¹⁾ Кампања против њега је узела толико маха, да је августа 1859. молио од кнеза привремени отпуст због интрига.²²⁾ Отишао је из Србије.

За време владавине кнеза Михаила Обреновића два пута је био затваран 1861. и 1863, а већи део његове владавине провео је у емиграцији. Током 1861. заједно са Стојаном Бошковићем и Владимиром Јовановићем тражио је и од министарства просвете добио дозволу да издавају либерални лист „Народна скупштина”, али влада им је онда забранила издавање листа.²³⁾ Након жалбе Државном савету оптужени су и затворени због увреде кнеза и Савета, а касније су ослобођени, али нису добили дозволу да покрену либерални лист. На годишњем скупу Друштва српске словесности 26. јануара 1864. либерали су покушали да искористе Друштво за теоријски либерализам.²⁴⁾ Приликом избора нових чланова Милован Јанковић и Владимир Јовановић су предлагали да се за нове чланове изаберу Гарибалди и Херценов син.²⁵⁾ Влада је онда суспендовала рад Друштва. Био је један од учесника Мајсторовићеве завере, али за разлику од Мајсторовића који је желео повратак Карађорђевића Јанковићев циљ је био успостава републике.²⁶⁾ У Србију се вратио тек након убиства кнеза Михаила. Ступио је 1870. поново у државну службу, па је 1875. био министар финансија. Међутим крајем исте године дао је оставку на тај положај. Управник Фондова је био до 1880, а председник Главне контроле до 1889, када је пензионисан. Умро је у Београду 20. октобра 1889.

• М. Милићевић, Поменик знаменити људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд, 1933.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михајла, Београд, 1933.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 127

• Биографија на сајту САНУ

Milovan Jankovic