Марко Краљевић и соко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Краљевић Марко се разболио и леже поред пута да се опорави. Треба му како каже воде и ладовине, да би оздравио. Сиви соко долази и доноси му воде у кљуну, а крилима га штити од сунца. На Марков упит зашто му помаже, соко одговара да га је Марко спасио на Косову пољу, гдје су му Турци били одсјекли крила.

0001    Разбоље се Краљевићу Марко

0002    Покрај пута друма јуначкога,

0003    Више главе копље ударио,

0004    А за копље Шарца привезао,

0005    Још говори Краљевићу Марко:

0006    „Ко би мене воде напојио,

0007    „Ко ли би ми ладак начинио,

0008    „Тај би души мјесто уфатио.”

0009    Ту допаде соко тица сива,

0010    У кљуну му воде доносио,

0011    Па је Марка воде напојио;

0012    Над Марком је крила раскрилио,

0013    Па је Марку ладак начинио:

0014    Још говори Краљевићу Марко:

0015    „О соколе, сива тицо моја!

0016    „Какво сам ти добро учинио,

0017    „Кад си мене воде напојио

0018    „И кад си ми ладак начинио?”

0019    Соко тица одговара Марку:

0020    „Не будали, Краљевићу Марко!

0021    „Кадно бјесмо на Косову бојном,

0022    „Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

0023    „Онда Турци мене уфатише,

0024    „Оба моја крила одсјекоше;

0025    „Ти си мене уфатио, Марко,

0026    „Метнуо ме на јелу зелену,

0027    „Да ме Турски коњи не сатару,

0028    „И јуначка меса наранио

0029    „И црвене крви напојио;

0030    „Ту си мене добро учинио.”

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Marko Kraljevic i soko