Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
марко_краљевић_и_арапин

Марко Краљевић и Арапин

Марко Краљевић и Арапин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Кулу гради црни Арапине,

0002    Кулу гради од двадест тавана,

0003    Украј сињег мора дебелога;

0004    Кад је Арап кулу начинио,

0005    Ударио стакла у пенџере,

0006    Простро је свилом и кадифом,

0007    Па је онда кули говорио:

0008    „Што ћеш пуста у приморју, куло?

0009    „Кад по тебе нитко шетат’ нема:

0010    „Мајке немам, а сестрице немам,

0011    „А јоште се оженио нисам,

0012    „Да по тебе љуба моја шеће;

0013    „Ал’ тако ме не родила мајка,

0014    „Већ кобила, која бедевију,

0015    „Запросићу у цара ђевојку;

0016    „Јал’ ће ми је царе поклонити,

0017    „Јали ће ми на мејдан изићи.”

0018    То је Арап кулу изрекао,

0019    Па он одмах ситну књигу пише,

0020    Те је шаље цару у Стамбола:

0021    „Господине, царе од Стамбола!

0022    „Код мора сам кулу начинио,

0023    „По њојзи ми нитко шетат’ нема,

0024    „А јоште се оженио нисам;

0025    „Поклони ми шћерцу за љубовцу;

0026    „Ако л’ ми је поклонити не ћеш,

0027    „А ти хајде на мејдан јуначки.”

0028    Дође књига цару честитоме,

0029    Када виђе, што му књига каже,

0030    Стаде царе тражит’ мејданџије,

0031    Обећава благо небројено,

0032    Ко погуби црног Арапина.

0033    Мејданџије млоге одлазише,

0034    Ал’ Стамболу ни један не дође.

0035    Нуто цару велике невоље!

0036    Веће њему неста мејданџија,

0037    Све погуби црни Арапине

0038    Ни ту није големе невоље

0039    Ал’ с’ опреми црни Арапине

0040    Из приморја са бијеле куле:

0041    Он с’ обуче у рухо господско,

0042    А припаса сабљу оковану,

0043    Па опреми сиву бедевију:

0044    Потеже јој седмере колане,

0045    Заузда је уздом позлаћеном,

0046    Па привеза чадор у теркију,

0047    И са стране тешку топузину;

0048    Кобили се на рамена баци,

0049    Па упрти копље убојито,

0050    Оде право бијелу Стамболу.

0051    Кад је дош’о пред Стамболска врата,

0052    Пред вратима копље ударио,

0053    А за копље свез’о бедевију,

0054    Пак разапе бијела чадора,

0055    И на Стамбол он наметну намет:

0056    Све на ноћцу по јалову овцу

0057    И фуруну љеба бијелога,

0058    Један чабар жежене ракије,

0059    По два чабра црвенога вина,

0060    И по једну лијепу ђевојку,

0061    Те му служи црвенику вино,

0062    А ноћи јој б’јело лице љуби,

0063    Дневи даје у земљу Талију,

0064    Те узима небројено благо.

0065    Тако држа три месеца дана;

0066    Ни ту није голема зулума;

0067    Арап узја танку бедевију,

0068    Наћера је кроз Стамбол бијели,

0069    Дође право под цареве дворе,

0070    Виче цара из грла бијела:

0071    „Море царе! Изводи ђевојку.”

0072    Па потеже тешку топузину,

0073    Њоме лупа цареве дворове,

0074    Сасу њему стакла у пенџере.

0075    Кад се царе виђе на невољи,

0076    Даде њему цуру на срамоту.

0077    Сједе Арап свадбу уговарат’:

0078    „До петнаест бијелијех дана,

0079    „Док отидем у приморје равно,

0080    „И сакупим киту и сватове.”

0081    Пак посједе танку бедевију,

0082    И отиде у приморје равно,

0083    Да он купи кићене сватове.

0084    Кад то зачу царева ђевојка,

0085    Цвили јадна, како љута гуја:

0086    „Јаох мене до Бога милога!

0087    „За кога сам лице одгајила!

0088    „Да га љуби црни Арапине!”

0089    У то доба и ноћ омркнула;

0090    Сан уснила госпођа царица,

0091    Ђе јој на сну чоек говорио:

0092    „Има, госпо, у држави нашој

0093    „Равно поље широко Косово,

0094    „И град Прилип у пољу Косову

0095    „У Прилипу Краљевићу Марко;

0096    „Вале Марка, да је добар јунак;

0097    „Пошљи књигу Марку Краљевићу,

0098    „Посини га Богом истинијем,

0099    „Обреци му благо небројено,

0100    „Нек ти отме шћерцу од Арапа.”

0101    Кад у јутру јутро освануло,

0102    Она трчи цару господару,

0103    Те казује, шта је у сну снила.

0104    Кад је царе р’јечи разумијо,

0105    Брже пише сићана фермана,

0106    Те га шаље бијелу Прилипу,

0107    На кољено Марку Краљевићу:

0108    „Богом синко, Краљевићу Марко!

0109    „Ходи мене бијелу Стамболу,

0110    „Погуби ми црног Арапина,

0111    „Да ми Арап не води ђевојку,

0112    „Даћу тебе три товара блага.”

0113    Ферман оде Краљевићу Марку,

0114    Када Марко сићан ферман прими,

0115    И кад виђе, шта с’ у њему пише,

0116    Он говори царском татарину:

0117    „Иди с Богом, царев татарине!

0118    „Поздрави ми цара поочима:

0119    „Ја не смијем на Арапа доћи;

0120    „Арапин је јунак на мејдану;

0121    „Кад ми узме са рамена главу,

0122    „Што ће мени три товара блага?”

0123    Оде татар цару честитоме,

0124    Те казује, шта је рек’о Марко,

0125    Кад то чула царица госпођа,

0126    Она гради другу ситну књигу,

0127    Те је шаље Краљевићу Марку:

0128    „Богом синко, Краљевићу Марко!

0129    „Не дај мене шћерцу Арапину,

0130    „Ево тебе пет товара блага.”

0131    Књигу прими Краљевићу Марко,

0132    Када виђе, што се у њој пише,

0133    Он говори царском татарину:

0134    „Иди натраг, царев татарине!

0135    „Иди кажи мојој поматери:

0136    „Ја не смијем на Арапа доћи;

0137    „Арапин је јунак на мејдану,

0138    „Скинуће ми главу са рамена;

0139    „А ја волим моју русу главу,

0140    „Нег’ све благо цара честитога.”

0141    Оде татар и каза царици,

0142    Што је рек’о Краљевићу Марко.

0143    Кад то зачу царева ђевојка,

0144    Скочи млада на ноге лагане,

0145    Пак довати перо и хартију,

0146    У лице је пером ударила,

0147    Од образа крви отворила,

0148    Марку ситну књигу написала:

0149    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0150    „Братимим те Богом истинијем,

0151    „И кумим те Богом истинијем

0152    „И вашијем светијем Јованом,

0153    „Не дај мене црну Арапину,

0154    „Ево тебе седам товар’ блага,

0155    „И ево ти седам бошчалука,

0156    „Нит’ су ткани, нити су предени,

0157    „Ни у ситно брдо увођени,

0158    „Већ од чиста злата саљевани:

0159    „И даћу ти од злата синију,

0160    „На синији оплетена гуја,

0161    „Повисоко главу издигнула,

0162    „У зубима држи драги камен,

0163    „Поред ког се види вечерати

0164    „У по ноћи, као у по дана;

0165    „И даћу ти сабљу оковану,

0166    „На којој су три балчака златна

0167    „И у њима три драга камена

0168    „(Ваља сабља три царева града),

0169    „Још ћу царев печат ударити,

0170    „Да те везир погубит’ не може,

0171    „Док честитог цара не запита.”

0172    Посла књигу Марку по татару;

0173    Када Марку ситна књига дође,

0174    Те он виђе, што му књига каже,

0175    Онда стаде Марко говорити:

0176    „Јаох мене, моја посестримо!

0177    „Зло је доћи, а горе не поћи;

0178    „Да с’ не бојим цара и царице,

0179    „Ја се бојим Бога и Јована;

0180    „Баш ћу поћи, да не ћу ни доћи.”

0181    Он опреми натраг татарина,

0182    Нит’ му рече доћи, ни не доћи,

0183    А он оде на танану кулу,

0184    Те облачи на се одијело:

0185    А на плећи ћурак од курјака,

0186    А на главу капу од курјака;

0187    Па припаса сабљу оковану,

0188    Јоште узе копље убојито;

0189    И он сиђе у подруме Шарцу,

0190    Потеже му седмере колане;

0191    Па наточи један мијех вина,

0192    Објеси га Шарцу с десне стране,

0193    А с лијеве тешку топузину,

0194    Да не крива ни тамо ни амо;

0195    Тад’ се баци Шарцу на рамена,

0196    Оде право бијелу Стамболу.

0197    Када дође бијелу Стамболу,

0198    Он не иде цару ни везиру,

0199    Веће иде у Новога хана,

0200    У хану је конак учинио.

0201    Кад је било испред тавне ноћи,

0202    Он поведе Шарца на језеро,

0203    Да га ладне напоји водице,

0204    Ал’ му Шарац воде пити не ће,

0205    Већ погледа често око себе,

0206    Ал’ ето ти Туркиње ђевојке,

0207    Покрила се злаћеном марамом;

0208    Како дође на језеро млада,

0209    Поклони се зелену језеру,

0210    Пак језеру стаде бесједити:

0211    „Божја помоћ, зелено језеро!

0212    „Божја помоћ, моја кућо вјечна!

0213    „У тебе ћу вијек вјековати,

0214    „Удаћу се за тебе, језеро,

0215    „Волим за те, него за Арапа.”

0216    Јави јој се Краљевићу Марко:

0217    „Ој госпођо, Туркињо ђевојко!

0218    „Што нагони тебе у језеро?

0219    „За што л’ ћеш се удат’ за језеро?

0220    „Каква ти је голема невоља?”

0221    Проговара Туркиња ђевојка:

0222    „Прођи ме се, гола дервишино!

0223    „Што ме питаш, кад помоћ’ не можеш?”

0224    Све му каза од краја до конца,

0225    Од шта млада бјежи у језеро:

0226    „Најпослије казаше ми Марка

0227    „У Прилипу граду бијеломе,

0228    „И казаше, да је јунак Марко,

0229    „Да би мог’о Арапа згубити;

0230    „Ја сам њега Богом братимила,

0231    „И кумила светијем Јованом,

0232    „И даре му млоге обрицала;

0233    „Но залуду! Не шће доћи Марко,

0234    „Не шће доћи, не дошао мајци!”

0235    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0236    „Не куни ме, моја посестримо!

0237    „Ја сам главом Краљевићу Марко.”

0238    Кад то зачу лијепа ђевојка,

0239    Објеси се Марку око врата:

0240    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0241    „Не дај мене црну Арапину.”

0242    Рече њојзи Краљевићу Марко:

0243    „Посестримо, Туркињо ђевојко!

0244    „Док је мене и на мене главе,

0245    „Не дам тебе црном Арапину;

0246    „Немој другом казивати за ме,

0247    „Веће кажи цару и царици,

0248    „Нек ми штогођ за вечеру спреме,

0249    „Ал’ нека ми вина не омале,

0250    „Нек ми пошљу у Новога хана;

0251    „Кад Арапин са сватови дође,

0252    „Нека њега л’јепо дочекају,

0253    „И нек тебе даду Арапину,

0254    „Да у двору не замеће кавге,

0255    „А ја знадем, ђе ћу те отети,

0256    „Ако Бог да и срећа јуначка.”

0257    Оде Марко у хана Новога,

0258    А ђевојка у цареве дворе,

0259    Па казује цару и царици,

0260    Да је дош’о Краљевићу Марко;

0261    Кад то зачу царе и царица,

0262    Спремише му господску вечеру,

0263    И спремише црвенога вина,

0264    И послаше у Новога хана.

0265    Сједе Марко пити рујно вино,

0266    А Стамбол се стаде затворати;

0267    Дођ’ ханџија, да затвори врата,

0268    Пита њега Краљевићу Марко:

0269    „Што се тако рано затворате?”

0270    Ханџија му право казиваше:

0271    „Ој Бога ми, незнани јуначе!

0272    „Арапин је шћерцу испросио

0273    „На срамоту у цара нашега,

0274    „Вечерас ће доћи по ђевојку;

0275    „Од његова страха великога

0276    „Ми се тако рано затворамо.”

0277    Не да Марко затворити врата,

0278    Већ он стаде, да види Арапа

0279    И његове кићене сватове.

0280    Стаде јека бијела Стамбола,

0281    Ал’ ето ти црна Арапина

0282    На кобили танкој бедевији,

0283    И за њиме пет стотина свата,

0284    Пет стотина црнијех Арапа;

0285    Арап ђевер, стари сват Арапин,

0286    А Арапин црни младожења;

0287    Скаче пуста под њим бедевија,

0288    Испод ногу камен излијеће,

0289    Те разбија хане и дућане!

0290    Кад су били испред Новог хана,

0291    Онда Арап сам себе говори:

0292    „Боже мили! Чуда великога!

0293    „Цијел Стамбол јесте позатворан

0294    „Од мојега страха великога,

0295    „Осим врата од Новога хана!

0296    „Да л’ у њему ниђе никог нема?

0297    „Да л’ је како лудо и манито,

0298    „Које јоште за мој страх не знаде?”

0299    Оде Арап пред цареве дворе,

0300    И ту тавну ноћцу преноћише.

0301    Кад у јутру јутро освануло,

0302    Цар изведе Арапу ђевојку,

0303    И опреми рухо ђевојачко:

0304    Натовари дванаест товара.

0305    Пође Арап кроз Стамбол бијели

0306    Са ђевојком и са сватовима;

0307    Кад су били испред Нова хана,

0308    Опет ханска врата отворена;

0309    Арап нагна танку бедевију,

0310    Да погледа, тко има у хану;

0311    Марко сједи насред Новог хана,

0312    Те он пије црвенику вино,

0313    Не пије га чим се вино пије,

0314    Већ леђеном од дванаест ока,

0315    Пола пије, пола Шарцу даје;

0316    Шћаше Арап да заметне кавгу,

0317    Али Шарац свезан на вратима,

0318    Не даде му унутра уићи,

0319    Већ кобилу бије по ребрима.

0320    Арапин се у сватове врати,

0321    Па одоше низ Стамбол-чаршију.

0322    Тада уста Краљевићу Марко,

0323    Он изврати ћурак од курјака,

0324    И изврати капу од курјака;

0325    Своме Шарцу потеже колане,

0326    Па објеси мјешину са вином,

0327    С друге стране тешку топузину,

0328    Да не крива ни тамо ни амо;

0329    Он узима копље убојито,

0330    Пак се скаче Шарцу на рамена,

0331    Ишћера га на Стамбол-чаршију.

0332    Када стиже Арапске сватове,

0333    Одмах стаде заметати кавгу

0334    И прогонит’ стражње мимо прве;

0335    Кад доћера Шарца до ђевојке,

0336    Он погуби кума и ђевера.

0337    Глас допаде црном Арапину:

0338    „Зла ти срећа, црни Арапине!

0339    „Стиже јунак у твоје сватове;

0340    „Коњ му није коњи каквино су,

0341    „Веће шарен, како и говече;

0342    „Нит’ је јунак к’о што су јунаци;

0343    „На њему је ћурак од курјака,

0344    „На глави му капа од курјака,

0345    „Нешто му се у зубима црни

0346    „Као јагње од пола године;

0347    „Како стиже, он заметну кавгу,

0348    „И прогони стражње мимо прве,

0349    „Погуби ти кума и ђевера.”

0350    Врати Арап сиву бедевију,

0351    Па говори Краљевићу Марку:

0352    „Зла ти срећа, незнани јуначе!

0353    „Који те је ђаво навратио,

0354    „Да ти дођеш у моје сватове,

0355    „Да погубиш кума и ђевера?

0356    „Или си луд и ништа не знадеш?

0357    „Ил’ си силан, пак си полудио?

0358    „Или ти је живот омрзнуо?

0359    „А тако ми моје вјере тврде!

0360    „Потегнућу дизген бедевији,

0361    „Седам ћу те пута прескочити,

0362    „Седам отуд, а седам одовуд,

0363    „Пак ћу онда тебе одсјећ главу.”

0364    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0365    „Бре не лажи, црни Арапине!

0366    „Ако бог да и срећа јуначка,

0367    „Ти до мене ни доскочит’ не ћеш,

0368    „А камо ли мене прескочити!”

0369    Ал’ да видиш црног Арапина!

0370    Кад покупи дизган бедевији,

0371    Пак је уд’ри оштром бакрачлијом,

0372    Доиста га прескочити шћаше;

0373    Ал’ не даде Шарац од мејдана,

0374    Већ се пропе он на ноге стражње,

0375    И кобилу на предње дочека,

0376    И мало је довати зубима,

0377    Те јој уво десно одадрије,

0378    Сва кобила у крви огрезну.

0379    Да је коме стати, те виђети,

0380    Кад удари јунак на јунака:

0381    Црни Арап на Краљевића Марка!

0382    Нити може погубити Марка,

0383    Нит’ се даде Арап погубити;

0384    Стоји звека бриткијех сабаља.

0385    Ћераше се четири сахата;

0386    Када виђе црни Арапине,

0387    Да ће њега освојити Марко,

0388    Он окрену танку бедевију,

0389    Па побјеже кроз Стамбол-чаршију.

0390    За њиме се натурио Марко;

0391    Ал’ је брза пуста бедевија,

0392    Брза му је, као горска вила,

0393    И тијаше да утече Шарцу;

0394    Паде Марку на ум топузина,

0395    Пак заљуља покрај себе њоме,

0396    Стиж’ Арапа међу плећи живе,

0397    Арап паде, а Марко допаде,

0398    Одсијече од Арапа главу,

0399    И увати танку бедевију;

0400    Он се врати кроз Стамбол-чаршију,

0401    Ал’ од свата нигђе никог нема,

0402    Сама стоји лијепа ђевојка,

0403    И око ње дванаест товара

0404    Лијепога руха ђевојачког.

0405    Врати Марко лијепу ђевојку,

0406    Одведе је у цареве дворе,

0407    Па говори цару честитоме:

0408    „Ето, царе, лијепе ђевојке,

0409    „А ето ти од Арапа главе,

0410    „А ето ти дванаест товара

0411    „Што с’ спремио руха уз ђевојку.”

0412    Па он врати својега Шарина,

0413    Оде право бијелу Прилипу.

0414    Кад у јутру јутро освануло,

0415    Спрема царе седам товар’ блага,

0416    А ђевојка седам бошчалука,

0417    Нит’ су ткани, нити су предени,

0418    Ни у ситно брдо увођени,

0419    Већ од чиста злата саљевани;

0420    Послаше му од злата синију,

0421    На синији исплетена гуја,

0422    Повисоко главу издигнула,

0423    У зубима држи драги камен,

0424    Код кога се види вечерати

0425    У по ноћи, као у по дана;

0426    Послаше му сабљу оковану,

0427    На којој су три балчака златна,

0428    И у њима три драга камена,

0429    И међ’ њима царев печат стоји,

0430    Да га везир погубит’ не може,

0431    Док честитог цара не запита;

0432    Све послаше Краљевићу Марку:

0433    „Ето, Марко, блага неколико;

0434    „Ако л’ тебе понестане блага,

0435    „Опет дођи поочиму твоме.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Marko Kraljevic i Arapin

марко_краљевић_и_арапин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:14