Марко Краљевић

Марко Краљевић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Краљевић Марко је овдје позван као турски вазал да помогне при опсади арапског града Окана, којег Турци не могу заузети већ тридесет година. Док Марко напада на град, Турцима добро иде, али чим он одмара Арапи врше испаде из града и убијају Турке. Кад су дошли до султановог шатора, цар га буди и моли га да му помогне. Марко се опреми, потјера Арапе натраг у град, а затим и разбије врата градска, задобивши седамдесет рана при томе. Турци затим нагрну у град, и заузму га. Марко се касније лијечи одмарањем и пијењем вина, док за мјесец дана није потпуно оздравио. Добије шест товара блага, и потом одлази у свој град Прилип (Прилеп).

Текст пјесме

0001    Скупи царе триста хиљад’ војске,

0002    он похара шездесет градовах,

0003    до Окана града арапскога,

0004    ал’ Окана примит не могаше,

0005    но га бише за тридесет годинах,

0006    који стари војеваше војску

0007    под градом им кости остануше,

0008    који млађи војеваше војску,

0009    сиједа им брада до појаса,

0010    која л’ ђеца од године данах,

0011    она свога одмјењују баба.

0012    Посадише саде виноград,

0013    новога са напојише вина,

0014    не узеше дрва ни камена,

0015    ни одбише клака од камена.

0016    То кад виђе царе Сулејмане,

0017    он оправи бијела фермана

0018    ка Прилипу Марку Краљевићу

0019    да му дође Марко у индата,

0020    а кад Марко дође Краљевићу,

0021    био боја за неђељу данах

0022    но долазе лале и везири:

0023    „А помагај, царе господаре!

0024    Нама Марко све отимље главе,

0025    доноси их тебе на пешкеше,

0026    ти му, царе, млоги бакшиш дајеш.“

0027    Но им вели царе Сулејмане:

0028    „Чули те ме, моји соколови!

0029    Ево сјутра дан света неђеља,

0030    сјутра Марко сабљом не сијече,

0031    но под чадор пије вино хладно,

0032    да ве виђу, моји витезови,

0033    ште ћете ми донијети главах.“

0034    Кад ујутру освану неђеља,

0035    Марко пије под чадора вино,

0036    но излазе из града Арапи

0037    те под градом џењак учинише,

0038    док повикну се куле ђевојка:

0039    „Ха, Арапи, црн ви образ био!

0040    Није оног доброга јунака

0041    на шарену коњу великоме,

0042    ал’ је рањен, ол’ је погинуо.“

0043    Кидисаше у Турке Арапи

0044    те разгоне под Окана Турке,

0045    посјекоше војске сто хиљадах,

0046    догнаше је цару до чадора,

0047    ал’ поскочи цар Отмановићу,

0048    те он буди Краљевића Марка:

0049    „Устај, Марко, ако знаш за бога!

0050    Те освећуј свога поочима,

0051    и његову нагрђену војску.“

0052    Санан ђипи Краљевићу Марко,

0053    брже остру сабљу припасао,

0054    а о Шарцу топуз објесио,

0055    па усједе Шарца у рамена,

0056    у Арапе јуриш учинио,

0057    док повикну са куле ђевојка:

0058    „Ај, Арапи, браћо моја драга!

0059    Бјеж’те у град, јадна ваша мајка!“

0060    Сви Арапи у град побјегоше,

0061    докле Марко до Окана дође

0062    он посјече дванаес’ хиљадах,

0063    од Окана затворише врата,

0064    али Марко вата топузину

0065    у којој је седамдесет оках,

0066    њом удара у врата од града

0067    док на граду саломио врата,

0068    дочекаше г’ на врата Арапи,

0069    задаше му седамдесет ранах,

0070    но уљезе у Окана града

0071    и уведе војске сто хиљадах,

0072    поробише мало и велико,

0073    опалише огњем свеколико

0074    и Окана града прифатише,

0075    пак одоше цару муштулуци:

0076    „Муштулук ти, царе Сулејмане!

0077    Марко ти је града прифатио!“

0078    Кад муштулук прије долазаше

0079    даваше му чоху немјерену,

0080    кад муштулук потље долазаше,

0081    даваше им благо небројено.

0082    Тек то доба мало постануло,

0083    али ево Краљевићу Марко,

0084    у крвци се умочио црној,

0085    још на њему седамдесет ранах.

0086    Кад га виђе царе Сулејмане

0087    рони сузе низ бијелу браду:

0088    „Вајме мене, Краљевићу Марко!

0089    Јес’ ли мучно, хот’ ли умријети,

0090    оћу л’ тражит од мора хећиме,

0091    јесу ли ти ране за видања?“

0092    Ма вели му Краљевићу Марко:

0093    „А не лудуј, царе Сулејмане!

0094    Но дај мени да с’ напијем вина,

0095    е сам јунак трудан и уморан,

0096    па за ране моје не старај се.“

0097    Даје царе вино Краљевићу,

0098    вино пије Краљевићу Марко,

0099    пије вино један мјесец данах,

0100    вино пије ране зараштају,

0101    док се Краљић извидао Марко,

0102    цар му даде шес товарах благ,

0103    ал’ Окана града прифатио,

0104    оде сваки обичају своме,

0105    оде Марко у Прилипа града

0106    да одмори Шарца од мејдана

0107    а и стару да пригледа мајку.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање