Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
марија_трандафил

Марија Трандафил

Марија
Трандафил
марија_трандафил.jpg Марија Трандафил, уље на платну,
68,5х55,5 cm, рад Новака Радонића

Рођење:
25. децембар 1816.
Нови Сад,
Аустријско царство

Смрт:
26. октобар 1883.
Нови Сад,
Аустроугарска

Позната као:
добротворка

Марија Трандафил, рођена Поповић (Нови Сад, 13/25. децембар 1816 — Нови Сад, 14/26. октобар 1883), српска добротворка и задужбинарка.

Биографија

Њен деда по оцу Марко Поповић је био грчког порекла и живео је у Новом Саду још 1798. године. По занимању је био ћурчија. Оженио се Јелисаветом, рођеном Тајчевић из Осјека. Имали су четири ћерке Марију, Јелену, Анастасију и Екатарину и два сина: Кирила-Ћиру (—1818) и Константина (1795—1871). Према свом тестаменту Марко је 1805. сахрањен на гробљу поред Николајевске цркве. По његовој смрти, занат је наставио Ћира. Он се бавио и трговином хране и често је путовао. Са супругом Софијом имао је двоје деце: Марију и Марка (1809).1)

Марија је највероватније рођена у кући, која је позната као „Kућа код иконе”. Кућа је добила име по икони Светих апостола Петра и Павла на њеној фасади.2)

После мајчине смрти, отац се поново оженио Јулијаном, рођеном Дера. Умро је у својој 27. години, у Ђуру, где је отпутовао да испоручи кукуруз, па је тамо и сахрањен.3) После његове смрти, пошто су Марија и Марко још увек били мали, бригу о њима и о очевом наслеђу је преузео 1819. године Ћирин брат Константин, док се маћеха Јулијана поново удала за Хаџи Киру Николића, трговца из Осјека. У њиховој кући Марија је упознала двдесет четири година старијег Јована (рум. Jànâh) Трандафила, који је код њих радио као деловођа4) и био врло умешан трговац.5) За њега се удала када је имала 16 година.6) Венчање је обављено у Осјеку 31. јануара 1832,7) без много трошкова, у православној цркви посвећеној апостолима Петру и Павлу.8)

Обоје су потицали из богатих трговачких породица. Марија је у брак донела велики мираз што је помогао у ширењу трговине.9) После венчања Јован је стекао право да постане слободан грађанин Новог Сада и у том граду је почео да се бави трговином покроваца и ердељског сукна. Брзо се обогатио, па је затим почео да купује куће.10) Купили су кућу у Главној улици у којој су се населили.11)

Временом се њихово богатство само увећавало.12) Међутим, остали су рано без деце,13) Софије и Косте, што је трајно утицало на њихов даљи живот.14) Одлучили су да се посвете другима и велики део стеченог богатства су издвајали на изградњу задужбина и као за помоћ установама културе и сиромашнима. Марија је често куповала одећу сиромашнима, за њих набављала огрев, деци куповала уџбенике, понекад и за читаве разреде, крштавала их је и касније бринула о њима, венчавала младе, давала месечну помоћ сиромашним удовицама,15) сахрањивала умрле сиромахе.

Богојављенски крст од ружичастог мермера у порти Саборне цркве, најстари сачувани јавни споменик у Новом Саду, обновљен 1867. средствима Марије Трандафил

О њеном трошку су обновљене Николајевска (1862) и јерменска црква Светог Гргура Просветитеља (1872) која је припадала католичкој заједници,16) пошто су обе срушене до темеља у бомбардовању 1849. године и после тога остале запуштене. Израђени су нови олтар у Николајевској и Успенској цркви,17) рад Павла Симића.18) По Маријином налогу је обновљен и крст од ружичастог мермера (1867), који је дуго стајао у центру Новог Сада, а сада се налази у порти Саборне цркве19) и представља најстарији јавни споменик у Новом Саду.

Већ 1860. тестаментом су завештали свој иметак у разне добротворне сврхе.20) После мужевљеве смрти (1863) преселила се у своју родну кућу „Код иконе”, где је остала до краја живота.21) Морала је да води четири парнице, једна од њих је била са братом Марком, пошто су њени и Јованови рођаци, незадовољни заједничким тестаментом из 1860, сматрали да она, као жена, није способна да управља сопственим добрима.22) Успела је да се избори за управу над покретном и непокретном имовином.23) Наставила је да стиче, чак неколико пута да увећа капитал24) и посветила се хуманитарном раду, који је постао њен смисао живота.25)

Сама је живела веома скромно и претерано штедљиво у одећи и храни. Била је врло побожна и по три сата дневно се молила Богу. Није марила што је у јавности хвале као добротворку, није желела да се размеће, нити да друге понижава. Менице многих својих дужника је поклонила или уништила, како је сиротиња не би проклињала. Многи сиромаси добијали су помоћ, без помена имена дародавца.26)

У Осјеку је 28. август/9. септембра 1878. израдила нови тестамент, са новим завештањима у добротворне сврхе и са суштинским изменама заједничког тестамента из 1860.27) Када је умрла, укупна вредност њеног завештања је износила 700.000 форинти.28) Вредност завештања је 1913. имала вредност од 1.400.000 форинти. Матица српска и Новосадска црквена општина Српске православне цркве су постали баштиници њених значајних завештања,29) а највећи је био намењен деци без родитеља.30)

Умрла је у кући у којој је рођена, у Новом Саду и сахрањена је у крипти Николајевске цркве, поред своје деце и супруга.31)

Задужбине

После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци32) Српске велике гимназије. Деца су морала бити православне вероисповести, али без разлике у народности,33) а трећина је била намењена деци из Ердеља (Трансилваније).34)

Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне деце у Новом Саду,35) о коме је требало да се стара Матица српска, а у случају њеног пресељења или укидања, православна општина у Новом Саду.36) Градња задужбине је требало да за почне оног тренутка кад је капитал достигао суму од 300.000 форинти, од чега је 100.000 требало да служи за градњу, а остало за издржавање завода.37) Тестамент је дуго био оспораван и постао је правоснажан 1904.38)

Марија Трандафил, рад вајара Ласла Силађија (2002) постављена у улазном холу Матице српске

Тек 1908. изабран је пројекат Момчила Тапавице,39) а градња је завршена 1912. године. Осим деце без родитеља, у истој згради је до Првог светског рата била смештена и градска читаоница.40)

Репрезентативан изглед овог здања је одударао од сврхе којој је она била намењена. После Првог светског рата, у сиротишту је било мало питомаца, а зграда се користила за смештај војника различитих војски. Године 1928. Матица српска је одлучила да се у зграду смести Трандафилкин завод. Тада је унутрашњост зграде знатно измењен, а друго сиротиште је подигнуто на задужбинском плацу на Сајлову 1930.41) Тамо је изграђен нови комплекс зграда који су чинили: кућа за смештај деце, економска зграда и стан управитеља. Сваком питомцу је након завршене школе следовало по 500 форинти, за отпочињање посла.42)

Дом је за време Другог светског рата, током мађарске управе претворен у Дом за преваспитавање девојака и као такав је радио све до ослобођења 1944.43) Имовина Марије Трандафил је после рата, аграрном реформом експроприсана, чиме је нарушен тестамент. Сиротиште је после рата наставило са радом, али је био предвиђено за проширивање и реконструкцију у Дом за преваспитање младежи, који је неколико година касније затворен44) и од тада се у згради на Сајлову налази Ветеринарски институт.45)

Према завештању је основан и фонд за помоћ Николајевској и Успенској цркви. Трећину чистог прихода од куће у Осјеку добио је тадашњи „Убошки дом”, који се налазио у Николајевској порти, а за потребе саме Николајевске цркве поклоњена је „Кућа код иконе”. Из овог фонда Николајевске цркве издржавани су свештеник, црквењак и један појац, док је за попадију, у случају да остане удовица, предвиђено доживотно издржавање од 200 форинти годишње.46)

Јерменска црква је срушена октобра 1863. године. Тада је остао само један зид, који је затим 80-тих година 20. века ископан.47)

У власништву Марије Трандафил су биле куће у Змај Јовиној, Пашићевој, Дунавској и Милетићевој улици и касније су завештане Матици српској и новосадској црквеној православној општини. На зградама се не налази никакво обележје о њеној задужбини.48)

Литература


Marija Trandafil

1) , 4)
Стеван Врговић, 1992, стр. 51
2) , 3) , 8) , 19) , 22) , 24) , 31) , 33) , 42) , 46)
Татјана Марковић, 2010.
5) , 26)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 37
6) , 10) , 12) , 15) , 27) , 30)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 32
7)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 36
9) , 11) , 17) , 21) , 25) , 32) , 41)
Љиљана Миленковић, 2009.
13) , 18) , 36)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 33
14) , 20)
Гордана Стојаковић, 2001.
16) , 29) , 39)
Гордана Стојаковић, Светлана Кресоја, 2014, стр. 14
23)
Гордана Стојаковић, Светлана Кресоја, 2014, стр. 13
28) , 48)
Гордана Стојаковић, 2001, стр. 77
34) , 37)
Д. Поповић, 1929, стр. 845
35)
Гордана Стојаковић, 2001, стр. 76
38) , 40)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 38
43)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 72
44)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 74
45)
Тадија Ераковић, 2005, стр. 43
47)
Љиљана Лазић, 2014.
марија_трандафил.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 18:28