Македонска фаланга, представља војну формацију пешака коју је развио Филип II Македонски. Његов син Александар Велики је уз помоћ македонске фаланге освојио Персијско царство. Фаланга је остала доминантна формација током целог хеленистичког периода, све док се римска легија није показала у директном сукобу са фалангом.¹⁾

Филип II Македонски је један значајан период своје младости провео као талац у Теби. Било је то од 368. до 365. пре Христа. Ту је изучавао војне вештине од искуснога и славнога Епаминонде, чије реформе су биле база за македонску фалангу. Македонска војска је доживела тежак пораз у рату са Илирима 360/359. пре Христа. Тада је погинуо краљ Пердика III. Филип II Македонски као нови краљ нашао се у тешкој позицији, па је почео да се извлачи комбинацијом дипломатије и војне реформе. Унапредио је организацију своје војске, набавио је ново наоружање и стално је држао маневре и велике војне вежбе.²⁾ Осмислио је и први организовао македонску фалангу са прекривајућим штитевима.³⁾ За разлику од грчких хоплита Македонци су у фаланги имали мањи штит, али дуже копље (сарисе).

За разлику од Грка у преосталом делу Грчке Македонци нису имали већих градских центара и нису имали много средње класе, која је била главна база регрутације хоплита. У Грчкој је било довољно становништва, које је могло да купи опрему за хоплите. Многи Македонци су били пастири, који су се кретали за својим стадима. Александар Македонски је 324. пре Христа подсетио македонске војнике на њихово сиромашно порекло и на то како их је Филип регрутовао.⁴⁾ Пре тога углавном су губили битке са Илирима, Трибалима и Трачанима. Филип их је обучио да буду спремни да се обране од непријатеља и у равници.⁵⁾

Војници македонске фаланге били су професионални војници и били су добо истренирани, тако да су могли да изводе комплексне маневре, које друге војске нису могле да изводе. Борили су се у компактној формацији, обично дубокој осам редова. Сваки војник фаланге носио је копље сарису дугачко око 6 метара. Пре битке сариса би се носила у два дела.

Македонска фаланга је била боље истренирана. Имала је дуља копља, па је могала да непријатеље боље држи на одстојању, а дужа копља представљала су и већи фактор одвраћања за коњицу. Имали су лакши оклоп, па су могли да се брже крећу и да издрже дуже маршеве. Могли су и да брже потрче када би затребало.

Полијам помиње да је Филип тренирао своју војску присиљавајући их на маршеве од 300 стадија (око 50 километара) у једном дану. Филип је дозволио само једног помоћника на десет војника, а војсци је наредио и да носе следовање за месец дана.

Филип II Македонски и Александар Велики нису фалангу користили као главну јединицу којом би решавали битку, као што је то чинио Епаминонда. Њима би фаланга служила да задржи непријатеља док они не изведу напад коњицом на погодном месту. Македонска коњица се борила у формацији клина и обично би била на крајње десном крилу. Када би коњица пробила непријатељску линију следили би је елитна пешадија хипастисти (звани и Сребрени штитови). Фаланга и коњаници пратиоци деловали би заједно као чекић и наковањ. Коњаници пратиоци би извршили пробој непријатељске формације, па би онда коњица нападала или са бока или са стране као чекић, а фаланга би деловала као наковањ задржавајући непријатељску силу.

У доба Филипа II није било редовне плате, али војска је добијала дозволу да опљачка непријатељске градове. Александар Велики је у почетку исто то чинио. Међутим када је заробио велико персијско благо постао је великодушан и почео је да дели бонусе својој војсци. Процењује се да је у каснијим фазама Александровога похода један просечни војник фаланге добијао 150 драхми месечно или 1800 драхми годишње.Oко 6.000 драхми би представљало 1 таланат или 26 кг сребра или 2.17 кг злата. Рачун по злату дао би да су они годишње зарађивали 0.434 кг злата=13800 евра.

У ширем смислу у фалангу се убрајало и 3.000 војника елитне пешадије (хипасписта). У ужем смислу у фалангу су се убрајали само тешки пешаци сврстани по регионалним јединицама. Када је Александар Велики прешао са македонским фалангом у Азију имао је 9.000 војника фаланге. Били су подељени на шест јединица по 1.500 војника. Јединице су се звале таксије, а фактички одговарају бригади, иако их у литератури помињу као шест батаљона фаланге или шест бригада фаланге.

У Александрово време основна јединица била је дека, која је најпре имала 10 војника, али је проширена на 16. Шеснаест дека представљало је синтагму или лохос (16×16=256). Изгледа да је 1 бригада или таксис представљала 6 синтагми (6×256=1536).

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Аријан, Анабаза
• Јустин
• Квинт Курције Руф

Makedonska falanga