Лазар Мутап
Рођење: […] Прислоница, Османско царство Смрт: 1815. Горња Трепча, Османско царство Познат као: устанички војвода

Лазар Мутап (Прислоница — Горња Трепча, 1815), руднички војвода, један од организатора и учесника Првог и Другог српског устанка.

Рођен је у Прислоници, у подножју планине Вујан, испод врхова Велики и Мали Вујан код Чачка,¹⁾ у Рудничкој нахији.²⁾ По оцу Михаилу носио је презиме Михаиловић.³⁾ Пре избијања устанка био је мутавџија, односно онај који прави покровце и вреће од козје длаке, због чега је прозван Мутав или Мутап.⁴⁾ Још као младић је био један од најугледнијих људи чачанског краја.⁵⁾

Учествовао је у припремама за Први српски устанак.⁶⁾ Пошто су устаници ослободили Паланку и Карађорђе Петровић сместио свој штаб у Азању, упутио је позив народним вођама и из других крајева Србије, укључујући и Лазара Мутапа да убрзају припреме за устанак и да не оклевају са оружаном борбом.⁷⁾

Када су у марту 1804. отпочела борбе ширих размера. Карађорђе је одлучио да ослободи Рудник, како би на тај начин онемогућио Турцима продор из тог правца према Шумадији.⁸⁾ Мутап је био један од 70 Рудничана, заједно са Арсенијем Ломом и Петром Каром,⁹⁾ које је Милан Обреновић довео на Рудник.¹⁰⁾ Они су најпре опколили Рудник.¹¹⁾ Мутап је показао велику храброст и борбену спремност¹²⁾ и тада је први пут одликован. Постао је први буљубаша Милана Обреновића.¹³⁾

После Рудника, борбе су се прошириле на чачански крај. По Карађорђевом наређењу, заједно са Миланом Обреновићем је почео да диже народ на устанак и да формирани су одреди у циљу опседања Чачка. У помоћ им је дошао Арсеније Лома са својим одредом. Борце су најпре прикупили из села у долини Западне Мораве, а затим и преко планине Јелице у Драгачаву. Превели су их на леву обалу реке и улогорили се у селу Љубићу у близини Чачка. Напао их је Сали-ага, рачунајући на троструку бројну надмоћност. У помоћ им је притекао и Милић Дринчић из Теочина, са око 300 коњаника, који је на препад напао турско лево крило и бок, што је изазвало пометњу код Турака. Мутап је искористио пометњу и наредио јуриш, после чега су се Турци дали у панично бекство.¹⁴⁾ Наколико дана касније, Турци су почели да се повлаче према Ужицу и Карановцу, заједно са целокупним турским становништвом.¹⁵⁾

Мутап је учесетвовао је у многим бојевима, посебно се истакао на Карановцу 1805,¹⁶⁾ после чега је његово име ушло и у песму.¹⁷⁾

Цртеж родне куће Лазара Мутапа у Прислоници, коју је Феликс Каниц забележио 1888. говори о скромном животу војводе.¹⁸⁾

Био је стари сват, на венчању Милоша Обреновића и Љубице Вукомановић у Брусници 1806. године, док је Карађорђе био кум.¹⁹⁾

Крајем пролећа 1806. са Чупићем, Петром Молером и Цинцар Марком борио се на Дринском фронту против Хаџи-бега из Сребренице и других паша из Босне.²⁰⁾ На пролеће 1807. као заменик Милана Обреновића је управљао читавом југозападном Србијом.²¹⁾

Према Карађорђевом ратном плану 1809. прешли су на ратиште у рашкој области, како би се успоставила веза са Црном Гором и херцеговачким племенима. Затим се истакао и у борбама на Сјеници 1809. заједно са смедеревским бимбашом Карапавлом Симеуновићем, а Сјеница је ослобођена 29. априла/11. маја 1809.²²⁾ Уследиле су борбе код Новог Пазара, који је ослобођен половином јуна.²³⁾ Такође је учествовао у борбама на Пријепољу,²⁴⁾ Дрини, Лозници где је рањен у руку,²⁵⁾ Делиграду.²⁶⁾

Због храбрости је 1811. добио чин војводе²⁷⁾ рудничког.²⁸⁾

Приликом слома Првог српског устанка 1813. заједно са Арсенијем Ломом је бранио Делиград, који је остао у њиховим рукама и после пада Београда. После слома устанка није желео да напусти Србију. Дочекао је Турке и уз извесне гаранције се предао Турцима, исто као и Милош Обреновић,²⁹⁾ Арсеније Лома и Милић Дринчић.³⁰⁾

Од 1813. до 1815. са Арсенијем Ломом и Милићем Дринчићем налазио се у непосредној околини Милоша Обреновића³¹⁾ и одржавао борбени дух у народу.³²⁾

Док се Милош Обреновић налазио заточен као талац код турског везира, када су започеле припреме за почетак Другог српског устанка, учествовао је на зборовима виђенијих нароних правака Рудничке, Београдске, Крагујевачке и Ваљевске нахије. Састанак је најпре одржан у Рудовцима, селу на граници Ваљевске, Рудничке и Београдске нахије, а затим у Вреоцима. На састанцима је договорено да се покрене устанак чим Милош Обреновић успе да изађе из заточеништва.³³⁾

Од почетка Другог српског устанка је био један од најзначајнијих старешина.³⁴⁾ Пред збор у Такову, прешао је у Јасеницу где је растерао Турке харачлије.³⁵⁾ Према ратном плану био је задужен за опсаду и заузимање Чачка.³⁶⁾

Заједно са Милошевим братом Јованом Обреновићем, држао је Чачак под опосадом, а затим су се по Милошевом наређењу повукли и утврдили на брду Љубићу изнад Чачка.³⁷⁾ Тешко је рањен на Западној Морави у околини Чачка, током жестоких окршаја с Турцима. После тога је пребачен у Прислоницу, а затим у Горњу Трепчу, где је ускоро умро од задобијених рана,³⁸⁾ не дочекавши ослобођење Чачка.³⁹⁾

Из Горње Трепче су његови кости пренете у манастир Вујан,⁴⁰⁾ у родном селу. Гроб му се налази у припрати цркве посвећене арханђелу Михаилу,⁴¹⁾ чијем је иконостасу био ктитор 1808. године, а у истој цркви је сахрањен и Никола Милићевић Луњевица, који је обновио манастир 1805.⁴²⁾

Био је средњег раста, црномањаст. На глави је носио читакињу или дињару. Био је одличан јахач. Због напраситости га војници нису много волели.⁴³⁾

Имао је свој војни барјак, који је пред смрт предао манастиру Вујан. На барјаку је исцртана глава дивљег вепра прободена стрелом, симбол Шумадије.

Његово јунаштво је опевано у епским народним песмама:⁴⁴⁾

• Узимање Ужица
• Бој на Мишару
• Бој на Чачку
• Лазар Мутап и Арапин

Инспирисан његовом храброшћу, Алекса Шантић је написао песму Кириџије.⁴⁵⁾

• Гордана Кораћ, Земун и Земунци у Првом српском устанку, Годишњак града Београда, број LV-LVI, 2009.
• Ј. Гајић, Обележили су Други српски устанак, Политика онлајн, Политика новине и Магазини д.о.о., Београд, 20. 4. 2015.
• Споменици културе у Србији - Манастир Вујан, Национални центар за дигитализацију
• Радомир Ј. Поповић, Градиво за државно такмичење - Други српски устанак, Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“, 2015.
• Миливоје Станковић, Први шумадијски партизански одред, Народна књига, Београд, 1983.
• Марија Делић, Ко сме на мегдан Лазару Мутапу, Историја, број 65, Екопринт д.о.о., Београд, 2015, ИССН 1821-4096
• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
• Ана Боловић, Борисав Челиковић, Рудничко-таковски крај у уместности XIX века, Музеј Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2011, ИСБН 978-86-82877-40-0

Lazar Mutap