Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (КСХС), назив југословенске државе од 24. августа 1920. до 4. октобра 1929.

Изворно се од прводецембарског акта о уједињењу (1918) користио назив „Краљевство” Срба, Хрвата и Словенаца. Октроисањем Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја (1929) службени назив државе је постао Краљевина Југославија.

Према Видовданском уставу (1921) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је дефинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија. За службени језик је проглашен „српско-хрватско-словеначки”.

Законодавну власт су вршили краљ и Народна скупштина заједнички. Управну власт је вршио краљ преко министара односно Министарског савета. Управа се вршила по областима, окрузима, срезовима и општинама. Органи обласне управе су били обласна скупштина и обласни одбор, а на челу области се налазио велики жупан којег је постављао краљ.

Према Уредби о подели земље на области (1922) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца се територијално делила на 33 области: Љубљанску, Мариборску, Приморско-крајишку, Загребачку, Осијечку, Сремску, Бачку, Београдску, Подунавску, Подрињску, Ваљевску, Шумадијску, Моравску, Пожаревачку, Тимочку, Нишку, Врањску, Косовску, Скопску, Брегалничку, Битољску, Рашку, Ужичку, Крушевачку, Зетску, Сплитску, Дубровачку, Тузланску, Сарајевску, Мостарску, Травничку, Врбаску и Бихаћку.

Одлуком краља Александра Првог од 6. јануара 1929. године Видовдански устав је стављен ван снаге и распуштена је Народна скупштина. Октроисан је Закон о краљевској власти и врховној државној управи којим је Краљевина СХС дефинисана само као наследна монархија. Исте године је проглашен и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја којим је службени назив државе постао Краљевина Југославија, а држава је подељена на девет бановина и Управу града Београда.

• Министарски савет Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
• Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
• Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca