Коста Трифковић
Рођење: 1. новембар 1843. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Смрт: 3. март 1875. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Познат као: књижевник

Коста Трифковић (Нови Сад, 20. октобар/1. новембар 1843 — Нови Сад, 19. фебруар/3. март 1875), српски књижевник, писац комедија.

Коста Трифковић је рођен 20. октобра/1. новембра 1843. године у Новом Саду,¹⁾²⁾³⁾ од мајке Ане рођене Ђорђевић из Темишвара и оца Атанасија, који је био магистратски сенатор.⁴⁾ У Новом Саду је завршио основну школу и ниже разреде гимназије. У Винковцима је завршио пети, а у Пешти 1861. шести разред гимназије.⁵⁾⁶⁾

У Винковцима је прочитао један роман, после кога му се појавила огромна жеља за животом морнара.⁷⁾⁸⁾ Није одмах о томе причао са оцем, него тек кад је један очев познаник описивао свој живот на мору.⁹⁾ Пошто је желео да се посвети морнарици отишао је 1861. године у Ријеку, где је уписао морнаричку школу.¹⁰⁾ За годину дана завршио је течај наутике, па је онда отишао у Трст, где је као морнар ступио на један трговачки брод, који је пловио од Ријеке преко Крфа и Цариграда до Одесе.¹¹⁾¹²⁾ На путу се разболио и уверио се да не може поднети напоран морнарски живот.¹³⁾ Схватио је да морнар мора да буде физички спреман за тај позив, па је одустао од морнарице. У Цариграду се искрцао са брода, па се преко Београда вратио 1863. кући у Нови Сад, и онда се вратио у Ријеку,¹⁴⁾¹⁵⁾ да заврши гимназију.¹⁶⁾ У Ријеци је за годину дана завршио седми и осми разред гимназије гимназије¹⁷⁾ и положио испит зрелости.¹⁸⁾ У јесен 1864. започео је студије права у Пожуну (Братислави), наставио их у Дебрецену и окончао 1867. године у Кошицама.¹⁹⁾

Након окончања студија запослио се 1867. године у Пешти као записничар судских седница у пештанском градском суду.²⁰⁾ Током 1868. вратио се у Нови Сад, где је за кратко време направио лепу чиновничку каријеру, започевши најпре као подбележник, да би завршио на положају сенатора.²¹⁾ Постао је председник градскога суда.²²⁾

Године 1871. оженио се Јелисаветом Славнић.²³⁾ За време реорганизације судова 1872. изабран је за градскога адвоката, а почео је радити и као приватни адвокат.²⁴⁾ Тешко је назебао зиме 1873/1874. и разболео се од туберкулозе.²⁵⁾ Након тога се безуспешно лечио у Ишлу, Иригу и Напуљу.²⁶⁾

Умро је у Новом Саду, по повратку из Италије 19. фебруара/3. марта 1875.²⁷⁾

Још као гимназијалац састављао је шаљиве позоришне комаде.²⁸⁾ Први пут појавио се 1870. године у „Младој Србадији”, с једном преведеном песмицом од Линга.²⁹⁾ Истовремено са немачкога је превео шаљиву игру за позориште Мило за драго.³⁰⁾ Прво његово успело оригинално дело је комедија Честитам, која се приказивала 1871. у Панчеву.³¹⁾ Од тада је почео да пише драму за драмом.³²⁾ Шаљиву игру Љубавно писмо (1873) је наградила Матица српска.³³⁾ Још док је био жив његове драме су изведене у Београду, Новом Саду и Загребу.³⁴⁾ Иза себе је оставио доста започетих позоришних комада у рукопису,³⁵⁾ Његови позоришни комади су објављени у Новосадском зборнику позоришних дела (1873—1891), Српска књижевна задруга је издала његове оригналне драме у две књиге (1892—1894).³⁶⁾ Написао је и три приповетке: Суђено је, Иванчин гроб и Млетачке тамнице,³⁷⁾ у забавном и књижевном листу „Јавор”, који је захаваљујући њему поново оживео, као и шаљиве подлистке у „Застави”.³⁸⁾

Током 1873. изабран је за потпредседника Матице српске.³⁹⁾

После Јована Стерије Поповића и пре Бранислава Нушића био је главни српски комедиограф.⁴⁰⁾ Његова комедија није комедија ни наравим ни карактера, већ типова и заплета, али је њена лакоћа природна, неусиљена и укусна.⁴¹⁾ Иако није био сатиричар, ипак, и његов доброћудни, наиван хумор успева да предочи мане и смешне ствари његова доба и тадашњег новосадског грађанства, као и читав низ живих, сасвим наших типова.⁴²⁾ Његов спољашњи хумористички реализам много одскаче од извештаченог романтизма већине тадашњих приповедача.⁴³⁾

У периоду 1870—1873. написао је 12 позоришна комада, од тога 9 оригиналних и 3 обрађена превода:⁴⁴⁾

• „Мило за драго“, обрађени превод са немачког (1870)
• „Француско-пруски рат“, оригинална шаљива игра (1870)
• „Пола вина, пола воде“, оригинална шаљива игра (1870)
• „Младост Доситеја Обрадовића“, слика из живота (1871)
• „Честитам“, оригинална шаљива игра (1871)
• „На Бадњи дан“, драмолет (1871)
• „Школски надзорник“, шаљива игра (1871)
• „Тера опозицију“, шаљива игра (1871)
• „Мила“, шаљива игра, превод са немачког (1872)
• „Избирачица“, комедиија у три чина (1872)⁴⁵⁾
• „Ни бригеша“, комедија у два чина, превод са италијанског (1872)⁴⁶⁾
• „Љубавно писмо“, шаљива игра (1873)

• Милан Савић, Коста Трифковић, Братство XX, Београд, 1926, стр. 110-142
• Србадија 1.св.5 (1875) стр. 111
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 866
• Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 2
• Коста Трифковић, Орао - велики илустровани календар, уредник Стеван В. Поповић, Београд, 1876.

Kosta Trifkovic