Историја Епархије канадске
Повест
Оснивање
Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 26. маја 1983. године на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Христофора Ковачевића.
Владика Христофор био је уједно и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман Ђорић посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону.
Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у Канади. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а Храм Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917.
Између два рата
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.
„Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање”, Епископ г. Мардарије
Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:
„Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни - Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”, Епископ г. Мардарије
Са приливом српских имиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Нијагариним водопадима (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).
Промене
Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Узрок раскола је био сукоб између неких комунистички подржаваних свештеника СПЦ у Југославији и махом монархистички расположених кадрова СПЦ у Сјеверној Америци. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.
Први епископ источноамерички и канадски био је Стефан Ластавица који води епархију од 1963. до 1966. Наслеђује га владика Сава Вуковић, и од 1978. владика Христофор Ковачевић.
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Ошави, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 23. октобра 1992. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда фебруара 1995. године.
У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске. Савез је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985.
Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске „Цар Лазар“. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Српској Крајини, Фонд је 1996. одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.
Године 1987. Епархија покреће свој лист „Источник“. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова.
Српска православна Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије делују 27 парохија и мисија.
Епископи
[…]