Зрењанин (ЗР), град у Србији, седиште Средњобанатског округа. Трећи је по величини у целој Војводини, после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2011. године, било је 76.511 становника (према попису из 2002. било је 79.773 становника). По подацима из 2004. годинe, општина заузима површину од 1.324 km² (од чега на пољопривредну отпада 11.2340 ha, а на шумску 1.392 ha). Град Зрењанин сачињавају 22 насеља. По подацима из 2004. године, природни прираштај је износио -4,9‰, у општини је 33.081 запослен грађанин. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.¹⁾

Граду, данашњем Зрењанину, више је пута је мењано име, а био је под влашћу неколико држава, у току своје занимљиве историје. Увек је био вишенационална средина, а први пут се спомиње као насеље у списима 10. јула 1326. године.²⁾

До „транзиције“, после распада СФРЈ, Зрењанин се снажно привредно развијао, кроз целу своју историју. Посебно у периоду после Другог светског рата, првенствено у производњи хране, а и у другим привредним гранама.³⁾⁴⁾

Зрењанин се налази на западној ивици банатског платоа, на месту где се каналисана река Бегеј улива у некадашње корито реке Тисе. Подручје општине је изразито равничарски крај. Град Зрењанин лежи на 20 ° 23 'источне географске дужине и 45 ° 23' северне географске ширине, у средишту српског дела регије Банат, на обалама река Бегеја и Тисе. Надморска висина Зрењанина је 80 метара, а на територији града креће се у распону 77-97 метара.

Зрењанин је од главног града Србије, Београда, удаљен 75 километара, а од Новог Сада, 50 километара, колико су удаљене и садашње границе Европске уније (Румунија). Овакав положај чини Зрењанин изузетно важним транзиционим центром, на правцу север - југ и исток - запад.⁵⁾

Клима на подручју општине Зрењанин је прелаз мало влажних у суве климатске карактеристике. Као мерило служи однос између количине падавина и потенцијалне евапотранспирације који за Зрењанин износи 0,81.

Поднебље је степско континентално, средња годишња температура износи 11,2 степена Целзијуса а годишња количина падавина око 622 mm. Распоред падавина према годишњим добима је прилично уједначен, али су честа са значајним одступањима.

Најизразитији ветар овог подручја је кошава. Брзина кошаве је доста променљива. Дува брзином 5-11 m/sec, али је понекад и у ударима од чак 28 m/sec. Кошава дува из југоисточног или источног правца и доноси релативно топлу и претежно суву ваздушну масу. Други значајни ветар овог подручја је из северозападног правца. Он редовно доноси кишу и снег и снабдева читаву Војводину довољним количинама влаге. Трећи значајни ветар је северац. То је хладан, непријатан и често прилично јак ветар.

У току зиме снег просечно пада 18 дана. Зрењанин има од 2.000. до 2.200 сунчаних часова годишње, најмање сунчаних часова има у децембру - 42,5 а највише у јулу - 314.

По својим сеизмолошки - геолошким карактеристикама, подручје града и општине Зрењанин припада области ретких и умерених земљотреса.⁶⁾

в. Историја Зрењанина

Према попису становништва из 2002. године, већина становништа Зрењанина су православне вере (77,28%). У општини су заступљене остале религије: римокатоличанство (12,01%), протестантизам (2,13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве, седиште у Вршцу. Зрењанин је центар Зрењанинске бискупије Баната.

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште Тоша Јовановић, историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе. Банатско удружење књижевника додељује годишњу награду Најбоље из Баната, сваке године 27. јануара на Савиндан. Часопис за књижевност и уметност НаТрон излази месечно. Постоји и основна и средња музичка школа Јосиф Маринковић, као и активна рок сцена.⁷⁾

• Успенска црква, Храм Успења пресвете Богородице, „Успенска“ или „Варошка црква“, једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Петровграду. Подигнута је 1746. године у Светосавској улици и била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године, у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна граћевина са полукружном апсидом на истоку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је, 1815. године, српски сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона, уљаном техником на дрвеној подлози. Од 1951. године, ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу моштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности - богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.
• Граднуличка црква је саграђена 1777. године, на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914. године. Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије),
• Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
• Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
• Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
• Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
• Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
• Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
• Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пекло.
• Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. године и касније.
• Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
• Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
• Мост на сувом, изграђен 1962. године, без реке од 1985.

Туризам У Зрењану пружа интересантне садржаје обиласка значајних архитектонских здања, атрактивних дестинација, традиционалних манифестација и велики потенцијал у лову и риболову:⁸⁾

Ловачко удружење града Зрењанина газдује са великим фондом разноврсне дивљачи, у оквиру три ловишта:

• Ловиште Бегеј југ које се простире на површини од 29.564 ha
• Ловиште Бегеј север које се простире на површини од 39.074 ha
• Ловиште Тиса које се простире на површини од 52.760 ha.

Лов је организован у 22 ловачка друштва, на територији града Зрењанина.

Зрењанин као седиште највеће Банатске општине, један је од пет градова у Европи који у свом ближем окружењу имају највише водених токова и водених површина, тако да представља идеалан простор где и најстраственији и најпробирљивији спортски риболовци могу задовољити своје интересовање.

Река Тиса која протиче на 12 km од Зрењанина, веома је богата рибом, где преовладавају шаран, јаз, крупан сом који се лови на бућку, и ретке рибе као што су кечига и мрена. У приобаљу реке има доста старих корита, такође богатих рибом, а посебно штуком, белом рибом као и шараном, амуром и тостолобиком.

Река Тамиш која се налази на 30 - ак km од Зрењанина, неукротива река, богата је свим врстама рибе, а најатрактивнија места за риболов су код Банатског Деспотовца, Ботоша, Томашевца, Орловата и Фаркаждина. На Тамишу се одржавају многобројна такмичења свих рангова.

„Трактор бара“ се налази на 12 - ом km магистралног пута Зрењанин - Београд, код рибњака Ечка и најпознатији је риболовни терен који посећују риболовци из целе Србије. Бара је рукавац реке Бегеј, који је облику потковице, чија дужина износи 2 km. Лов је дозвољен током целе године.

Река Бегеј протиче кроз сам центар града, а најбољи риболовни терени су код насеља Клек (5 km од града) и Перлеза (18 km).

Мрежа канала Хидросистема „Дунав - Тиса - Дунав“ која је удаљена од града 10 - ак km, богата је свим врстама рибе, а најпосећенији су Меленачки и Клечански триангл, познати по крупним сомовима.⁹⁾

Зрењанин има дугу и значајну спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880. години. Пролетер је био зрењански фудбалски клуб, који је био активан од 1947. до 2005. године и скоро увек је био члан југословенске прве лиге. Изнедрио је велики број врхунских фудбалера, чланова репрезентације Југославије.

Данас постоји клуб ФК Банат, који је играо у савезној Супер лиги, а домаћин је у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

Рукометни клуб Пролетер је основан 11. јануара 1949, био је два пута првак државе и једном је играо финале Купа Југославије. Играо је финале ЕХФ купа 1990. године и финале Купа европских шампиона 1991. када је поражен од Барселоне.

Кошаркашки клуб Пролетер је основан 27. јуна 1949, а био је првак Југославије 1956. Своје утакмице игра у Спортској хали Медисон, капацитета 2.800 места.

Зрењанин поседује запажене резултате својих спортиста у боксу и у спортовима на води.¹⁰⁾

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана је 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

Крајем 19. и почетком 20. века, град је поседовао уређени сенат, почела је са радом фабрика Луксол, фабрика тепиха и штофова, фабрика мрежа, електрична централа, фабрика шпиритуса, неколико млинова, фабрика шећера, фабрика амбалаже, пилане и циглане. Поред пољоприведе у граду је развијана прерађивачка индустрија у више области, а првенствено хране. У каснијем периоду, у СФРЈ то је значајно ојачано и добило на значају.¹¹⁾

Остао је у наслеђе велики проблем водовода и здраве пијаће воде. Вода из водовода у Зрењанину, од 2003. године, није исправна за пиће због повећане количине арсена. До 2011. године није урађено ни једно истраживање о томе колико утиче затрована Зрењанинска вода на здравље људи, иако је свакодневно користи око три четвртине становника града.¹²⁾

У оквиру привреде Зрењанине, свакако је био најзначајнији ИПК „Серво Михаљ”, комбинат који је био највећи произвођач хране у бившој Југославији. Још више, ИПК Серво Михаљ је био право привредно чудо. Питање је да ли ће у блиској будућности било ко уопште веровати да је у срцу Баната постојао овакав гигант!? Јер, није га било ни пре, а вероватно се неће појавити више никад, без обзира на то какво је пољоприврено окружење, кадрови, искуство и сећања као елеменат традиције. У тренутку свог највишег домета, седамдесетих година прошлог века, комбинат је располагао са 240.000 хектара обрадивих површина. У свом саставу, имао је 42 фабрике, запошљавао је 24.000 радника и сарађивао је са 25.000 коопераната. Годишња производња јестивог уља, шећера, брашна, меса и других аграрних производа могла се упоредити с композицијом воза дугачком од Београда до Бара и назад! Серво Михаљ је производио хране колико данас заједно не могу да произведу БиХ, Македонија и Црна Гора.¹³⁾¹⁴⁾

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825—1904), Михајло Пупин (1854—1935), Едуард Ерио (1872—1957), Петар Живковић (1879—1947), Милан Стојадиновић (1888—1961), Јосип Броз Тито (1892—1980), Јован Веселинов Жарко (1906—1982), Драгослав Аврамовић (1919—2001).

У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

• Veliki Bečkerek/Petrovgrad 1920-ih i 1930-ih
• ШВАПСКИ БАЛОВИ У ВЕЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ
• ТРГОВИШТЕ БЕЧКЕРЕК 1769-1872
• Саша Недељковић: Соколска жупа Велики Бечкерек
• Zrenjanin početkom 20. veka
• Petrovgrad Veliki Beckerek
• ZABORAVLJENI KONSTANTIN
• Veliki Bečkerek
• Istorija gradova Petrovgrad (Veliki Bečkerek)
• Наш град

Zrenjanin