Action disabled: revisions

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ЗРЕ), некадашња епархија Српске православне цркве од 1878. до 1931.

У периоду од 1878. до 1920. чинила је црквену област заједно са Цетињском митрополијом, а у периоду од 1920. до 1931. налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије.

Историја

Захумско-рашка епархија (арх. Захумско-расијска епархија) основана је 1878. након територијалног проширења Црне Горе са једним дијелом старог Захумља и старе Рашке. Сједиште епархије је било у манастиру Острогу, а касније у Никшићу. За првог епископа је постављен архимандрит Цетињског манастира Висарион Љубиша (1878—1882), потоњи митрополит црногорски.

Захумско-рашка епархија је била састављена из свих племена која су се налазила на лијевој страни ријеке Зете. До њеног укидања (1931) сачињавала су је три намјесништва (никшићко, спушко и колашинско) са дванаест манастира: Горњи Острог, Доњи Острог, Пива, Бијела, Подмалинско, Жупа, Морача, Добриловина, Ћелија Пиперска, Ждребаоник, Дуга и Никшић.

Епископи захумско-рашки (никшићки) били су: Висарион Љубиша (1878—1882), Кирило Митровић (1908—1920) и Нектарије Круљ (1925—1928). Администратори епархије су управљали у периодима 1882—1908, 1920—1926. и 1928—1931.

Сродни чланци

Штампање