Женидба Ђурђа Смедеревца
Женидба Ђурђа Смедеревца је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Кад се жени Смедеревац Ђуро,
0002 На далеко запроси ђевојку,
0003 У лијепу граду Дубровнику,
0004 У онога краља Мијаила,
0005 По имену Јерину ђевојку.
0006 Ђуро проси, краље му је даје.
0007 Док испроси лијепу ђевојку,
0008 Строши Ђуро три товара блага,
0009 Док дарива свасти и пунице,
0010 Он потроши хиљаду дуката.
0011 Када стаде свадбу уговарат’,
0012 Онда краље говорио Ђуру:
0013 „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
0014 „Када дођеш Смедереву твоме,
0015 „Те ти станеш купити сватове,
0016 „Ти не зови Срба у сватове,
0017 „Јер су Срби тешке пијанице,
0018 „А у кавзи љуте кавгаџије,
0019 „Опиће се, заметнуће кавгу,
0020 „Не ћеш кавзи џевап учинити,
0021 „А камо ли одвести ђевојку;
0022 „Већ ти зови Грке и Бугаре,
0023 „Купи свата, колико ти драго,
0024 „По ђевојку, кад је тебе драго.”
0025 Кад то зачу Смедеревац Ђуро,
0026 Опрема се двору бијеломе,
0027 Па он оде Смедереву граду,
0028 У путу га ситна књига стиже
0029 Од Јерине лијепе ђевојке:
0030 „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
0031 „Кад ти дођеш б’јелу Смедереву,
0032 „Те ти станеш купити сватове,
0033 „Ти не слушај старца баба мога:
0034 „Ти не зови Грка ни Бугара,
0035 „Не ћеш изић’ ни изнијет’ главе
0036 „Из нашега града Дубровника,
0037 „Ја некмоли извести ђевојке;
0038 „Веће зови Србе у сватове:
0039 „Кума куми Дебелић-Новака
0040 „А прикумка Новаковић-Груја,
0041 „Старог свата Сибињанин-Јанка,
0042 „А ђевера Краљевића Марка,
0043 „А чауша Рељу Крилатицу,
0044 „А војводу Обилић-Милоша,
0045 „Барјактара Топлицу Милана,
0046 „А привенца Косанчић-Ивана,
0047 „А остале које тебе драго;
0048 „Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
0049 „Па ти хајде, када тебе драго.”
0050 Када Ђуро књигу разгледао,
0051 Не бјеше му мило николико,
0052 Он у мисли Смедереву дође.
0053 Далеко га мати угледала,
0054 Мало ближе пред њег’ ишетала,
0055 Руке шире, у лице се љубе,
0056 Ђуро мајку у бијелу руку,
0057 Узеше се за бијеле руке
0058 И одоше на бијелу кулу,
0059 Па сједоше за совру готову.
0060 Пита мајка Смедеревца Ђура:
0061 „А мој сине, Смедеревче Ђуро!
0062 „Јеси ли ми путовао мирно?
0063 „Јеси л’ мене снаху испросио,
0064 „Мене снаху, тебе вјерну љубу?”
0065 Вели њојзи Смедеревац Ђуро:
0066 „Ој Бога ми, моја стара мајко!
0067 „Ја сам тебе путовао мирно,
0068 „И тебе сам снаху испросио,
0069 „Тебе снаху, мене вјерну љубу,
0070 „У лијепу граду Дубровнику
0071 „У онога краља Мијаила,
0072 „По имену Јерину ђевојку.
0073 „Док испросих Јерину ђевојку,
0074 „Ја потроших три товара блага,
0075 „Док даривах свасти и пунице,
0076 „Ја потроших хиљаду дуката;
0077 „А кад стадох свадбу уговарат’,
0078 „Онда мене краљу бесједио,
0079 „Када станем купити сватове,
0080 „Да не зовем Срба у сватове:
0081 „ „У пићу су тешке пијанице,
0082 „ „А у кавзи љуте кавгаџије,
0083 „ „Опиће се, заметнуће кавгу,
0084 „ „Не ћеш кавзи џевап учинити,
0085 „ „А камо ли одвести ђевојку;
0086 „ „Веће ти зови Грке и Бугаре,
0087 „ „Па их купи, колико ти драго,
0088 „ „По ђевојку, кад је тебе драго.” ”
0089 „Ја отале пођох, стара мајко!
0090 „У путу ме ситна књига стиже
0091 „Од Јерине од моје ђевојке:
0092 „ „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
0093 „ „Кад ти дођеш б’јелу Смедереву,
0094 „ „Те ти станеш купити сватове,
0095 „ „Ти не слушај старца баба мога:
0096 „ „Ти не зови Грка ни Бугара,
0097 „ „Не ћеш изић’ ни изнијет’ главе
0098 „ „Из нашега града Дубровника,
0099 „ „Ја некмоли извести ђевојке;
0100 „ „Веће зови Србе у сватове:
0101 „ „Кума куми Дебелић-Новака
0102 „ „А прикумка Новаковић-Груја,
0103 „ „Старог свата Сибињанин-Јанка,
0104 „ „А ђевера Краљевића Марка,
0105 „ „А чауша Рељу Крилатицу,
0106 „ „А војводу Обилић-Милоша,
0107 „ „Барјактара Топлицу Милана,
0108 „ „А привенца Косанчић-Ивана,
0109 „ „А остале које тебе драго;
0110 „ „Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
0111 „ „Па ти хајде, када тебе драго.” ”
0112 „Сад ме сјетуј, моја стара мајко!
0113 „Ал’ ћу слушат’ краља таста мога,
0114 „Ал’ Јерину лијепу ђевојку?”
0115 Вели њему остарила мајка:
0116 „О мој синко, Смедеревче Ђуро!
0117 „Латини су варалице старе,
0118 „Хоће тебе, синко, преварити;
0119 „Ти не слушај краља таста свога,
0120 „Већ послушај Јерину ђевојку,
0121 „Па ти зови Србе у сватове
0122 „Ако тебе буде до невоље,
0123 „Они ће ти бити у невољи.”
0124 Кад то зачу Смедеревац Ђуро,
0125 Сједе писат’ књиге по кољену,
0126 Растури их начетири стране,
0127 Па почину неколико дана,
0128 Ал’ ево ти Старога Новка
0129 И са њиме дијете Груица;
0130 Мало за тим постајало време,
0131 Али ето од Сибиња Јанка,
0132 Води Јанко стотину сватова;
0133 Оде Јанко на бијелу кулу,
0134 Помоли се низ пољице Марко,
0135 А за Марком Реља од Пазара,
0136 А за Рељом војвода Милошу,
0137 За Милошем Топлица Милане,
0138 За Миланом Косанчић Иване.
0139 Састаше се Српске војеводе
0140 И хиљаду кићених сватова.
0141 Лијепо их дочекао Ђуро,
0142 Па је њима тихо бесједио:
0143 „Браћо моја, хијада сватова!
0144 „Ја не идем сада Дубровнику,
0145 „Веће шаљем побратима Марка;
0146 „Лијепо ми послушајте Марка
0147 „И мог кума Старину Новака.”
0148 Одатле се свати подигоше,
0149 Дубровнику путоваше мирно.
0150 Кад су дошли Дубровнику граду,
0151 Ондај рече Краљевићу Марко:
0152 „Браћо моја, хиљада сватова!
0153 „Сада ћемо на капије доћи,
0154 „Ваља проћи, моја браћо драга!
0155 „Седамдесет и седам капија,
0156 „Док се дође под бијелу кулу,
0157 „Под кулом су совре постављене,
0158 „На соврама вино и ракија
0159 „И остале сваке ђаконије;
0160 „Око соври слуге и слушкиње,
0161 „Да примају коње и оружје:
0162 „Коње дајте, оружја не дајте,
0163 „Под оружјем за совре сједајте,
0164 „Прек’ оружја мрко вино пијте;
0165 „Када дође Дубровачки краљу,
0166 „Ви шутите, ја ћу говорити.”
0167 У ријечи под кулу падоше.
0168 Слуге њима коње приватише,
0169 А слушкиње свијетло оружје;
0170 Коње даше, оружје не дају,
0171 Под оружјем за совре сједају,
0172 Прек’ оружја мрко пију вино.
0173 Ал’ ето ти Дубровачког краља,
0174 Па је њима тихо говорио:
0175 „О мој куме, Старина Новаче!
0176 „И до сад су свати долазили,
0177 „Под оружјем нису пили вина.”
0178 Новак ћути, ништа не говори,
0179 Проговори Краљевићу Марко:
0180 „Пријатељу, Дубровачки краљу!
0181 „Оваки је адет у Србаља:
0182 „Прек’ оружја пију мрко вино,
0183 „Под оружјем и санак бораве.”
0184 Краљ се врати и оде на кулу.
0185 Ту су ноћцу тавну преноћили,
0186 Кад у јутру јутро освануло,
0187 Ал’ повика с бедена Латинче:
0188 „Чујеш куме, Дебелић-Новаче!
0189 „Ето горе на бијелој кули,
0190 „Онђе има двоје Латинчади,
0191 „Зову тебе на мејдан јуначки,
0192 „Ваља њима на мејдан изићи,
0193 „Па одвести Јерину ђевојку.”
0194 Кад то зачу Старина Новаче,
0195 Он погледа на Груицу свога,
0196 А Груица не шће ни на кога,
0197 Веће скочи на ноге лагуне,
0198 Па он оде уз бијелу кулу,
0199 Кад изиђе на кулу танану,
0200 Срете њега двоје Латинчади
0201 С двије оштре сабље у рукама,
0202 На Гурицу јуриш учинише,
0203 Паде Грујо по земљици црној,
0204 Ману руком и мачем зеленим,
0205 Од двојице начини четири,
0206 Па он пође низ бијелу кулу,
0207 Јави му се Јерина ђевојка:
0208 „Стани мало, дијете Груица!”
0209 Па му баци јабуку од злата:
0210 „Нај то тебе, дијете Груица:
0211 „Ако тебе до невоље буде,
0212 „Нека знадеш, ђе Јерина сједи.”
0213 Сиђе Грујо Старији Новаку
0214 И донесе главе од Латина.
0215 Истом Грујо сједе за трпезу,
0216 А повика с бедена Латинче:
0217 „Чујеш куме, Старина Новаче!
0218 „Ето доље под бијелом кулом,
0219 „Ту имају три коња витеза,
0220 „У седлима до три бојна копља,
0221 „Врхови им небу окренути,
0222 „Да прескочиш три коња витеза,
0223 „Па да водиш Јерину ђевојку.”
0224 Кад то зачу Старина Новаче,
0225 Он погледа Краљевића Марка,
0226 Марко гледа од Сибиња Јанка,
0227 Јанко гледа Рељу Бошњанина,
0228 Реља скочи на ноге лагуне,
0229 Па он оде под бијелу кулу,
0230 И прескочи три коња витеза
0231 И на њима до три копља бојна,
0232 Па потеже сабљу оковану,
0233 Око коња дванаест катана,
0234 Све дванаест Реља погубио,
0235 Па узима три коња витеза,
0236 Одведе их Старини Новаку.
0237 Истом Реља сједе за трпезу,
0238 Али више с бедена Латинче:
0239 „Хајде куме, Старина Новаче!
0240 „Те стријељај на кули јабуку.”
0241 Гледа Новак војводу Милоша,
0242 Милош скочи на ноге лагуне,
0243 Узе стр’јелу за златну тетиву,
0244 Устријели на кули јабуку,
0245 Па донесе Старини Новаку.
0246 Ражљути се Краљевићу Марко,
0247 Па говори Старини Новаку:
0248 „Да ја знадем, ђе сједи Јерина,
0249 „Ја их не бих више ни молио.”
0250 Вели њему дијете Груица:
0251 „Хајде за мном, Краљевићу Марко,
0252 „Виђео сам, ђе сједи Јерина.”
0253 Изиђоше на кулу танану,
0254 И нађоше Јерину ђевојку,
0255 Сведоше је низ танану кулу,
0256 Ал’ повика с бедена Латинче:
0257 „Чујеш куме, Старина Новаче!
0258 „Пред вама је сада затворено
0259 „Седамдесет и седам капија.”
0260 Проговори Краљевићу Марко:
0261 „Дај ми, Грујо, Шарца од мејдана,
0262 „На њему су кључи од капија.”
0263 Грујо њему доведе Шарина,
0264 Кад се Марко довати Шарина
0265 Па потеже тешку топузину,
0266 Колико се Марко ражљутио,
0267 Како врата која удараше,
0268 На четири поле одлијећу,
0269 Док он дође на градску капију,
0270 Тврда бјеше, да је Бог убије!
0271 Кад удара тешком топузином,
0272 Сва се љуља из темеља кула,
0273 И просу се из куле камење;
0274 Ал’ повика Дубровачки краљу
0275 (На кули се оној догодио):
0276 „Немој више ударати, Марко.”
0277 Па долеће и донесе кључе,
0278 И отвори од капије врата.
0279 Стаде Марко капији на врата,
0280 Броји својих хиљаду сватова,
0281 Сватови му на број изиђоше.
0282 Онда рече Краљевићу Марко:
0283 „Ходи амо, пријатељу краљу,
0284 „Ходи краљу, да се дарујемо,
0285 „Дарујемо, и да с’ опростимо,
0286 „Што је који учинио квара.”
0287 Дође њему Дубровачки краљу,
0288 Он мишљаше и очекиваше,
0289 Да ће њега даривати Марко;
0290 Ману Марко топузином тешком,
0291 Мртав краље паде на капију,
0292 А отиде хиљада сватова,
0293 Прав’ одоше Смедереву граду,
0294 Кад су дошли граду Смедереву,
0295 Лијепо их Ђуро дочекао,
0296 И држа их петнаест данака;
0297 Оде Ђуро с Јерином на кулу,
0298 А остали сваки двору своме.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Zenidba Djurdja Smederevca