Димитрије П. Тирол
Рођење: 11. април 1793. Чаково, Хабзбуршка монархија Смрт: 30. март 1857. Темишвар, Хабзбуршка монархија

Димитрије П. Тирол (Чаково, 11. април или 11. јун 1793 — Темишвар, 30. март 1857), српски књижевник, преводилац и издавач. Био је управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије у Београду. Носилац је српског националног и културног препорода у Банату. Написао је 1827. године Славенску граматику, прву књигу штампану Вуковим правописом.

Димитрије Тирол је рођен 11. априла (или 11. јуна)¹⁾ 1793. године у Чакову у трговачкој породици.²⁾³⁾ У истом месту рођен је и Доситеј Обрадовић. Необично презиме изазивало је знатижељу и коментаре. Његов нећак сликар Димитрије Г. Тирол објаснио је како је један њихов предак имао над трговином собу са натписом (нем. Zur Tyrolen — ка Тиролу), па им је касније тај надимак ушао у књиге уместо оригиналног презимена Гергијевић.⁴⁾ Школу је похађао у Чакову, а гимназију у Темишвару, Кечкемету и Мезберењу.⁵⁾ Након завршетка Лицеја у Братислави вратио се 1815. у Темишвар у очеву трговину.⁶⁾

Књиге су га много више интересовале од досадне трговине, па је напустио трговину и запослио се у магистрату, где је имао више времена за књиге.⁷⁾ Почео је да пише у „Новинама србским”. Прву монографију објавио је у Будиму 1818. Почео је да сарађује са Вуком Стефановићем Караџићем и остао да сарађује са њим до смрти. За Вука је сакупљао народне умотворине из Баната, размењивао књиге и преводио његова дела на немачки.⁸⁾ Током 1827. основао је и био уредник „Банатскога алманаха”, српског историјског и књижевног годишњака.⁹⁾ У том алманаху прихватио је народни језик, за који се Вук залагао. Тирол је постао носилац српског националног препорода у Банату.¹⁰⁾ Током 1827. написао је Славенску граматику, прву књигу штампану Вуковим правописом.¹¹⁾ У Темишвару је 1828. основао Друштво љубитеља српске књижевности, са циљем да се просвећује српски народ и да се помаже српска културна делатност.¹²⁾

На позив кнежева брата Јеврема Обреновића дошао је 1829. године у Београд.¹³⁾ Учествовао је 1832. у оснивању Библиотеке града Београда. Залагао се, али безуспешно, за издавање часописа „Обзор књижевства србског”. Покренуо је 1836. и 1837. алманахе „Месецослов” и „Уранија”. У часопису „Голубица” почео је да објављује зборник докумената из српске историје Србске споменици, а у истом часопису објавио је и прву библиографију у Србији са списком одштампаних књига у Србији.¹⁴⁾ Предложио је 1833. да се оснује Учебно друштво србско, али кнез Милош Обреновић је сматрао да још нема довољно људи за оснивање таквога друштва. Међутим, такво друштво основано је 1841. Две године (1839—1841) провео је у Одеси као васпитач Јевремовог сина Милоша. Ту је сакупио грађу о Требјешанима, који су се почетком 19. века из никшићке околине преселили у околину Одесе, а на основу тога написао је књигу Казивање старих Требјешана.¹⁵⁾ У Одеси је упознао Димитрија Максимовића Књажевића, рускога академика пореклом Србина. Руску јавност је упознавао са српском историјом, а српску јавност са руском културом. Ту је написао и књигу о славном Михаилу Андрејевићу Милорадовићу.

Вратио се у Београд 1841, у коме је те године основано Друштво српске словесности, управо оно за што се он одавно залагао. Постао је члан и благајник Друштва. Током 1842. постао је инспектор државне штампарије.¹⁶⁾ Међутим, током 1842. у Србији је дошло до смене династија, па је он напустио Београд и отишао најпре у Земун, а онда у Темишвар.¹⁷⁾ У Темишвару је 1846. постављен за директора српских основних школа.¹⁸⁾ За време Српскога народнога покрета 1848/1849. учествовао је на Мајској скупштини као представник Темишвара.¹⁹⁾ Након проглашења Војводства Србије и Тамишкога Баната Темишвар је постао главни град, па му је то дало прилику за богат културно-просветни рад. Успешним залагањем постигао је да се у гимназији отвори Катедра за српски језик, а он је постао професор.²⁰⁾ Основао је 1851. године „Друштво читалишта фабричкога”, као основну установу српске културе у Темишвару. Друштво је 1854. покренуло „Темишварски календар”, који је излазио само неколико година.²¹⁾ Међутим, Читаоница друштва се одржала и ојачала је национална осећања Срба, јер се ту учила српска историја и неговао српски језик. Димитрије се тешко разболео крајем 1856, а умро је 30. марта 1857.

• Привествователнаја книжица за употребленије сербске јуности (Будим, 1818)²²⁾
• Банатски алманах (Темишвар, 1827, 1828, 1829)²³⁾
• Славенска граматика сад први пут на српском језику изјашњена (прва свеска у Бечу, 1828)
• Немачка граматика за употребленије србске младежи (Будим, 1830)
• Политическо земљописаније за употребленије србске младежи (Београд, 1832)
• Начертаније Устава Ученога Србскога Друштва (Београд, 1835)
• Сила пријатељства или Дон Жуан и Дона Теодора (Београд, 1835)
• Мненије у употребљавању страдателне частице (Београд, 1837)
• Месецослов (Београд, 1836, 1838,1842)
• Уранија (Београд, 1837, 1838)
• Подвиги Димитрија Максимовића Књажевића… (Београд, 1841)
• Обштеупотребитељниј правопис србског језика… (Темишвар, 1852)
• Списак членова Дружства Читалишта фабричког у Темишвару (Темишвар, 1854)
• Високоблагородној Госпођи Екатерини Вуковићки… (Темишвар, 1854)
• Огледи србског књижества за гимназијску младеж (Темишвар, 1855)
• Темишварски календар за 1854, 1855, 1856, 1857, 1858. годину (Темишвар, 1853, 1854, 1855, 1856, 1857)

• Церовић, Л. "Димитрије Тирол, 1793-1857." Темишварски зборник (2002): 313-319.
• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.

• Биографија на сајту САНУ

Dimitrije P. Tirol