Владимир Јакшић
Рођење: 5. мај 1824. Крагујевац, Кнежевина Србија Смрт: 28. август 1899. Београд, Краљевина Србија Познат као: економиста, статистичар и професор оснивач метеоролошке службе и државне статистике

Владимир Јакшић (Крагујевац, 5. мај 1824 — Београд, 28. август 1899),¹⁾ српски економиста и статистичар. Био је професор Лицеја у Београду и начелник Статистичког одељења. Оснивач је државне статистике и метеоролошке службе у Србији.

Једно време захваљујући њему Србија је 1857. имала једну од најгушћих мрежа метеоролошких станица у свету.

Владимир Јакшић је рођен 5. маја 1824. године у Крагујевцу.²⁾ Његов отац Јаков Јакшић био је главни благајник кнеза Милоша и први српски министар финансија.³⁾⁴⁾ Школу је Велику школу од 1833, најпре у Београду, па у Крагујевцу.⁵⁾ Пошто је отац желео да му син постане трговац, послао га је да учи немачку школу у Ораовици у Банату,⁶⁾ коју је похађао 1838. и 1839. године.⁷⁾⁸⁾ После тога похађао је реалну гимназију у Сремској Митровици. У Бечу је 1843. завршио трговачки курс на Бечкој политехници.⁹⁾ Након тога учио је државне науке на универзитетима у Тибингену и Хајделбергу, где је студирао од 1844. до 1847.¹⁰⁾¹¹⁾

По повратку у Србију запослио се 1847. у министарству финансија као волонтер, само да би се бавио практичном статистиком, која га је занимала.¹²⁾ Књиговођа је постао 1848. и отада је могао да систематски проучава и успоређује статистичке податке.¹³⁾¹⁴⁾ Током револуционарне 1848. јавио се и отишао као добровољац да помаже Српски народни покрет 1848—1849.¹⁵⁾ Након повратка наставио је да ради у државној служби бавећи се статистиком. Државном савету поднео је 1850. предлог о устројству и програму државне статистике.¹⁶⁾ Требао је да чека пуних 14 година да би његов предлог био усвојен, тако да је тек 1864. основано статистичко оделење при министарству финансија, а он је тада постао начелник оделења.¹⁷⁾ Од 1852. постављен је за професора Београдскога лицеја, где је предавао финансије, статистику, науку народне привреде и спољну трговину.¹⁸⁾

Био је свестрано образован човек. Говорио је француски, немачки и руски језик. Године 1855 и 1856. пропутовао је Аустрију, Немачку, Белгију, Француску, а путоваоје и у Русију.¹⁹⁾

Током 1858. изнио је у једној књижици приређеној за Светоандрејску скупштину предлоге како да се унапреди народна економија.²⁰⁾ Када је Коста Цукић постао министар финансија, позвао је Владимира Јакшића 1862. да се бави статистиком у министарству финансија као начелник економског оделења.²¹⁾ Када је 1864. основано самостално статистичко оделење Јакшић је постао начелник оделења.²²⁾ Углавном је он сам обављао сав статистички посао за Србију. Своје статистичке резултате са обимним статистичким материјалом објавио је у Државопису Србије у 13 књига.²³⁾

У Хајделбергу је студирао као професора Рауа, који је сматрао да се економија мора планирати према климатским условима одређене државе.²⁴⁾ Одмах по повратку у Београд почео је са термометром да мери темпаратуру. На свом породичном имању на Сењаку свакодневно је мерио температуру од 1. јануара 1848.²⁵⁾ У почетку је мерио максималну и минималну темпаратуру ваздуха и бележио временске појаве.²⁶⁾ Падавине је почео да мери од 1850, а влажност ваздуха од 1855.²⁷⁾ Основао је мрежу метеоролошких станица, па је 1856. било 20, а 1857. чак 27 метеоролошких станица.²⁸⁾ У то време Србија је захваљујући Јакшићу имала једну од најгушћих мрежа метеоролошких станица у свету. Дуго времена био је први и једини метеоролог у Србији.²⁹⁾

На месту начелника статистике, остао је све до 20. фебруара/3. марта 1888, када је пензионисан. После дуже болести, умро је 16/28. августа 1899. у Београду.³⁰⁾

• Државопис Србије у 13 свезака;³¹⁾
• Статистичка збирка.

За књижевни рад и примеран рад у Србији добио је следећа одликовања:³²⁾

• орден Белог орла;
• орден Светог Саве;
• Таковски крст.

Добијао је и страна одликовања.

Редовни је члан Друштва српске словесности од 1850. Секретар је ДСС од 1851, а казначеј ДСС 1852, 1853, 1854. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек за науке историјске и државне) наименован 29. VII 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Гласник СУД 71 (1890) 292–322
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 121
• Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901, стр. 56
• Б. Јовановић, Некролози: Владимир Јакишић, Годишњак, број XIII, Српска краљевска академија, Београд, 1900, стр. 246-249
• О првом осматрању времена у Србији
• Историја метеоролошких осматрања у Србији
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/4 (В. Алексијевић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vladimir Jaksic