Владимир Карић
Рођење: 14. новембар 1848. Светлић, Кнежевина Србија Смрт: 8. јануар 1894. Баден у Тиролу, Аустроугарска

Владимир Карић (Светлић, 2/14. новембар 1848 — Баден, 8. јануар 1894), српски географ и дипломата. Једно време (1889—1892) руководио је српском пропагандом у Старој Србији и Македонији.

Рођен је 2/14.¹⁾²⁾ или 7. новембра³⁾ 1848. у селу Светлић у крагујевачком округу. Основну школу похађао је у Старој Брусници и Чачку.⁴⁾ Нижу гимназију похађао је у Крагујевцу и Шапцу, а вишу у Београду.⁵⁾ Завршио је Велику школу у Београду на правном одсеку 1868.⁶⁾ Каријеру је отпочео у струци као практикант у шабачком суду. Нову службу вршио је 1870. као писар начелства пожаревачког округа.⁷⁾

Године 1870. постављен је за суплента шабачке ниже гимназије.⁸⁾ Након полагања професорског испита 1873. предавао је географију у шабачкој, пожаревачкој а затим и у београдској вишој гимназији. Много је утицао на научна опредељења свог ученика из шабачке гимназије — Јована Цвијића. У просвети је Карић остао до 1888. када је постављен на место референта у Министарству просвете и црквених дела. Године 1879. написао је уџбеник земљописа-географије. Убрзо је свој уџбеник проширио објавивши Земљопис у две књиге. Године 1881. изабран је за ванредног члана Просветног савета. Године 1882. објавио је књигу Српска Земља, где је у геолошком, географском и статистичком погледу описао територије које су Срби насељавали у то време. Године 1887. написао је волуминозно дело Србија у три тома. Поред тога написао је и путописно-научни рад Цариград, Света Гора, Солун.⁹⁾

Године 1889. због показаног квалитета у раду Министарства просвете и црквених дела у погледу развоја српске просвете у Старој Србији и Македонији постављен је за начелника новооснованог Просветно-политичког одељења Министарства иностраних дела. То оделење називало се оделење за пропаганду.¹⁰⁾ То одељење формирано је управо због ширења српског утицаја и просвете у Старој Србији и Македонији, који су били угрожени делатношћу Бугарске егзархије. Дана 13. октобра 1889. постављен је за конзула српског конзулата у Скопљу. На конзулском положају остао је до 1892. где је на пословима српске националне политике показао знатне успехе. Био је поборник туркофилске политике, сматрајући да треба да се погодимо са Турцима.¹¹⁾ Сматрао је да се српској пропаганди треба дати законски изглед, јер се молбе за школе требају ускладити са турским законима, а школске књиге морале су да буду очишћене од патриотских фраза, да би могле да прођу турску цензуру.¹²⁾ Сматрао је да српски учитељи требају да буду што је могуће покорнији турским властима. Карићу је сметало јавно објављивање рада Друштва Светога Саве, који су своје питомце у Србији јавно представљали као културне комите, па су на тај начин стварали неповерење код турских власти.¹³⁾ Турске власти су због тога прогањале део српских питомаца као српске агенте. Друштву Светога Саве била је потребна јавност да би побудили успавано српско јавно мњење, а Владимир Карић је сматрао да њихова активност треба бити тајна.¹⁴⁾ Поред тога замерао је Друштву што је примало скоро свакога, укључујући и оне, који би под изговором патриотскога рада само узимали новац.¹⁵⁾ Због тога је са највећим неповерењем сретао све националне раднике, разобличавао је уходе, преваранте и пробисвете, али је и битно смањио број људи, који су учествовали у националној пропаганди.¹⁶⁾ По том питању није се слагао са Стојаном Новаковићем, који је сматрао да попут Бугара треба да се троши и на непотребне, само да се не би великим рестрикцијама ускратио новац и онима, који су потребни у националној пропаганди.¹⁷⁾ На лични захтев, због неслагања са новим министром напустио је Скопље октобра 1892. године.

По повратку у Београд, предавао је до пензије 1893. у нижој београдској гимназији. Због нарушеног здравља отишао је у бању Баден у Тиролу, тамо је и умро 8. јануара 1894. Тестаментом је све завештао географском одсеку Велике школе.¹⁸⁾¹⁹⁾

• Нова Искра (1889) 27-28
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 264
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
• Знаменити Срби XIX. века : 1800—1900 . Год. 3
• Биљана Вучетић, Наша ствар у Османском царству, Историјски институт, Београд, 2012.

Vladimir Karic