Корисничке алатке

Алатке сајта


бранко_жежељ

Бранко Жежељ

Бранко Жежељ (Бенковац, 14. март 1910 — Београд, 20. фебруар 1995), дипломирани грађевински инжењер, конструктор, академик, професор универзитета, добитник највиших домаћих и међународних признања. Истакао се разним проналасцима у области грађевинарства. Поријеклом је Србин из Далмације.

Биографија

Средњу школу је завршио у Сплиту а факултетско образовање је стекао на Техничком факултету, грађевински одсјек, у Београду. Дипломирао је 1932. године чиме је стекао звање дипломираног грађевинског инжињера. Радио је као инжињер-пројектант у Министарству грађевина - Одсек за мостове. Са тога положаја је 1938. постављен за професора Средње техничке школе у Београду. Други свјетски рат је углавном провео у њемачком заробљеништву. Године 1944. успио је побјећи из логора и прикључити се партизанима.

Послије рата, од 1945. до 1948, постављен је за шефа Одсека за мостове Савезног министарства грађевина. Био је директор Савезног грађевинског института од 1948. па до 1953. Године 1966. изабран је за предједника Научног савета Института за испитивање материја СР Србије. Као предсједник овог Савета, руководио је научноистраживачким радом. Изабран је за редовног професора Грађевинског факултета у Београду. Године 1968. постаје редовни члан САНУ. Биран је и за дописног члана АНУ БиХ. Као професор одржавао је наставу на постдипломским студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Пуно пута је био гостујући предавач на међународним конгресима и другим скуповима, на универзитетима у Лондону, Москви, Лењинграду, Њујорку, Кијеву, Милану, Паризу, Прагу, Риму, Атини, Будимпешти, Софији, Хавани и другдје.

Оригиналност

Створио је око тридесет оригиналних патентираних рјешења и пројектовао преко 60 разних грађевинских објеката. Заједно са архитектама Милорадом Пантовићем и инжењером Миланом Крстићем пројектовао је Београдски сајам. Хала 1 сајма са куполом распона 97,5 метара је 1957. године изграђена дотад непримјењеним техникама претходне фабрикације, уз употребу такозваног преднапрегнутог бетона.

Жежељ је био протагониста примјене преднапрегнутог бетона и оснивач Опитне станице за преднапрегнути бетон у СФРЈ. Радећи на фундаменталној проблематици бетонских реакторских судова под притиском, веома успјешно се ангажовао на конструкцији, преднапрезању, топлом бетону, толлом и двозидном суду. Радио је и на развијању његове замисли изградње великих гредних мостова без употребе скеле.

Цитат: Бетон има своје ћуди, пропиње се, отима се, не да се. Али ја ваше да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осјећај угодности и супериорности…1)

Са гореспоменутом опитном станицом и постигнутим успјесима утицао је на ширење упознавања и популарисања тог система градње у Југославији. Његова оригинална котва и преса за преднапрезање нашле су широку примјену у пракси. Послије првог моста од преднапрегнутог бетона преко Смаилске реке код Краљева, и касније више великих мостова изведених у истој техници, настали су међу њима, за то вријеме, по димензијама рекордери у свијету мост на Тиси код Титела, на Дунаву код Новог Сада и код Бешке. Касније су по тој, Жежељовој технологији, грађени бројни значајни мостови у свијету. Поред мостова, његови патенти су нашли широку примјену и код изградње великих хала. Неки његови објекти су ушли у уџбенике и монографије у многим земљама.

Патентирао је у заштитио више оригиналних рјешења, па тако и префабриковану скелетну конструкцију од преднапрегнутог бетона, уређај за укотвљавање челичних жица код преднапрезања бетонских елемената, поступак за бетонирање гредних мостова без употребе скеле, поступак за производњу округлих бетонских стубова, и др. Заштита наведених патената важи у Србији и многим другим државама.

Био је руководилац Одсека за мостове у оквиру Министарства грађевинe ФНРЈ, од 1948. године директор Института за испитивање материјала, од 1951. године директор Савезног института за грађевинарство ФНРЈ, од 1952. године замјеник руководиоца Института за испитивање материјала САНУ, а од 1953. године директор Института за испитивање материјала НР Србије.

Мост Бранка Жежеља у Новом Саду

Бранко Жежељ пројектовао је друмско-жељезнички мост у Новом Саду. У вријеме када је изграђен, био је то први мост изведен код нас од армираног и преднапрегнутог бетона који служи и за жељезнички и за друмски саобраћај. Дужина моста била је 466,45 метара, а ширина коловоза између лукова 14,05 метара, с двије пјешачке стазе од 2,5 метара. Ријека је премоштена с два армирано-бетонска лука распона 211,0 и 165,75 метара, ослоњених на опорце-кесоне. Изградња моста трајала је од 1957. до 1961. године. О квалитету градње најбоље свједочи податак да је ракетиран пет пута и да је срушен тек након 12 дана узастопног бомбардовања са шест ракетних пројектила, 26. априла 1999. године.

Извори

  • Радио телевизија Србије; Квадратура круга http://www.youtube.com/watch?v=_y-4N6gCrgI и http://www.gradjevinar.info/
  • Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине; биографије (1. том, стр. 1183-1184); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6

Спољне везе

1)
Биографија и библиографија, Годишњак САНУ 1991.
бранко_жежељ.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/25 23:37