Бој на Косову

Бој на Косову је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    До два цара напоредо сташе

0002    И за једно гонише се царство.

0003    Један вели: „Моје бит ће царство!“

0004    Други вели: „Моје бити царство!“

0005    То цар Мурат у свом Цариграду,

0006    И цар Лазо у свом намастиру.

0007    Сами себи не могу судити,

0008    Који ће их стално царевати,

0009    Па морају зато ратовати.

0010    То цар Мурат у свом Цариграду,

0011    И он б’јелу књигу написао,

0012    Цару Лази шаље к намастиру

0013    И у књиги Лазу поздрављао:

0014    „Царе Лазо у свом намастиру!

0015    Не стоји нам у нашем закону,

0016    Нити кажу књиге ни ванђеља,

0017    Да два цара могу царевати.

0018    Што суђено није на небесих,

0019    То ни земља држати не може,

0020    Ми морамо дијелити царство.

0021    Купи војску, води на Косово,

0022    Ондје оћу тебе дочекати,

0023    Ондје ћемо царство дијелити:

0024    Ко изгуби, томе бити не ће,

0025    Ко добије, томе је суђено.“

0026    Кад је Лазо књигу задобио,

0027    Што је њему Мурат отправио,

0028    Ма из свога града Цариграда,

0029    Лазо се је одма подигао,

0030    Јер он жели ратовати с њиме,

0031    Да се знаде, у кога је царство.

0032    Па он њему књигу повратио

0033    И у књиги њега поздравио:

0034    „Цар Мурате у свом Цариграду!

0035    Купи војску, води на Косово,

0036    Ја ћу доћи тебе поодити,

0037    Видит ћемо, у кога је царство.“

0038    Кад је Мурат књигу задобио,

0039    Разумио, што му књига каже;

0040    Пише књигу на девет крајева,

0041    На својијех девет дукајлија,

0042    На десету своју царевину,

0043    Пашајлија дваест и четири.

0044    Пашајлија свака снажна била

0045    И могла је војску подигнути:

0046    Три хиљаде то чиста аскера.

0047    Дукајлија свака снажна била:

0048    Три хиљаде регулате војске

0049    Могло ј’ цару на Косово поћи.

0050    Дукајлије књиге задобише,

0051    Мили поздрав од цара Мурата:

0052    Како их је царе поздравио,

0053    Да му воде војску на Косово,

0054    Да ће с Лазом дијелити царство,

0055    Ко добије, томе ће остати,

0056    Ко изгуби, тај имати не ће.

0057    Дукајлије војску подигоше

0058    И сам царе своје пашалџије,

0059    Водише је на Косово бојно.

0060    И цар Лазо своје књиге пише,

0061    Па их шаље по својим државам.

0062    Једну шаље Вукашину краљу:

0063    „Вукашине своје краљевине!

0064    Ти уздижи своје краљевиће,

0065    Когођ може пушку подигнути,

0066    Нека иде на Косово бојно,

0067    Ондје ћемо дијелити царство.“

0068    Другу шаље дужди мљетачкоме

0069    И у књиги дужду поздравио:

0070    „Дужда, кнеже од своје државе!

0071    Ти подигни сву своју Мљетачку,

0072    Когођ може пушку подигнути,

0073    Нека иде на Косово бојно,

0074    Ондје ћемо дијелити царство,

0075    Може бити да га добијемо.“

0076    Па је трећу књигу написао,

0077    Па је шаље до Кројана града,

0078    Ма на руке старом Југ-Богдану,

0079    И Богдана старог поздравио:

0080    „Југ Богдане од Кројана града!

0081    Ти подижи своје Кројанчане,

0082    Когођ може пушку подигнути,

0083    Нека ид ена Косово бојно,

0084    Ондје ћемо дијелити царство.

0085    И поведи своје Југовиће,

0086    Од њих девет никог не остављај,

0087    Нек сви пођу с тобом на Косово.

0088    На Косову добијемо л’ царство,

0089    Нико не ће бити брез дијела.“

0090    Четврту је књигу написао,

0091    Па је шаље зету Бранковићу:

0092    „Вај мој зете, Бранковићу Вуче!

0093    Све подигни своје Бранковиће,

0094    Па их води мени на Косово,

0095    Ондје ћемо дијелити царство,

0096    Може бити да га добијемо

0097    И ти оћеш бити у дијелу.“

0098    Па је пету књигу написао,

0099    Милошу је шаље у Поцерје

0100    И Милоша Лазо поздравио:

0101    „Ти мој зете, Милош у Поцерју!

0102    Ти уздижи све своје Поцерје,

0103    Когођ може пушку подигнути,

0104    Ићи ћемо на Косово бојно,

0105    Ондје ћемо дијелити царство,

0106    Може бити да га добијемо,

0107    Не ћу теби криво учинити.

0108    Поведи ме Земљића Стјепана,

0109    Да се дичим с вами на Косову.

0110    Немој мени њега оставити,

0111    Узимљем га себи у милошту

0112    Ко и зета Милош’ од Поцерја.“

0113    Краљ Вукашин купи краљевиће,

0114    Дужда купи по својој Мљетачкој,

0115    Стари Богдан по своме Кројану,

0116    А Бранковић своју брањевину,

0117    Силни Милош по своме Поцерју,

0118    Па их воде Лази к намастиру.

0119    Когођ мого пушку подигнути,

0120    Свак је радо поша ратовати,

0121    Не би л’ Лазо задобио царство.

0122    И цар Лазо по свом намастиру

0123    Три иљаде сакупио војске,

0124    Сваки дука води по толико.

0125    Ту се сила к намастиру збила,

0126    Те пођоше на Косово бојно.

0127    Кад су били на првом конаку

0128    И цар Лазо сида за вечеру,

0129    Дукајлије до њега сједоше,

0130    И први му сједи уз кољено

0131    С десне стране Бранковићу Вуче,

0132    А с лијеве Милош-Обилићу.

0133    Јали Вуче цару доказује,

0134    Доказује, што истина није,

0135    На Милоша лажи набацује.

0136    Од Лазе се Милош оженио,

0137    С његовом се ћери заљубио.

0138    И Бранковић цару говорио:

0139    „Ој мој бабо, ти царе Лазаре!

0140    Ти се чувај Обилић-Милоша,

0141    Немој њему свашта вјеровати,

0142    Јер је Милош од другог закона,

0143    Он се учи вав’јек трговати

0144    Па му немој крипости давати,

0145    Јер ће с твојом трговати војском,

0146    На Косову продати Мурату,

0147    Па ћеш кроз то изгубити царство,

0148    Ни глава ти осати не море.

0149    Ништа њему немој вјеровати,

0150    Што се куне и што се проклиње,

0151    По Косову да ће сјећи Турке,

0152    Да ће теби он добити царство.“

0153    Кад је Лазо р’јечи разумио,

0154    Што Бранковић њему припов’једа,

0155    Он наточи пуну чашу вина,

0156    Па је свима редом наздравио,

0157    Сваком своју славу прославио.

0158    Кад је слава дошла до Милоша,

0159    Он Милошу здравицу наздравља:

0160    „Здраво, зете, Милош од Поцерја!

0161    Здраво, зете, вјеро и невјеро!

0162    Коња јашим, а на коњу др’јемам,

0163    У др’јему сам кртак сан уснио,

0164    Да ћеш мени ти издати војску,

0165    Да ћу с тобом изгубити царство.“

0166    Кад је Милош р’јечи разумио

0167    И Милош се на ноге скочио,

0168    Шкрину зубом, а помаче брком;

0169    Другу себи чашу наточио

0170    И с царем се Лазом поздравио,

0171    И Милош је Лази говорио:

0172    „Царе Лазо, мој мили бабајко!

0173    Од кога је невјера постала?

0174    Од Јелице, сестре деспотове,

0175    Која роди Вука Бранковића,

0176    Невјера ти сједи уз кољено,

0177    Који ће ти сву издати војску.

0178    А сјутра ће јутро осванути

0179    И светога Вида дуговање,

0180    Видов данак ото се називље,

0181    Видит ћемо, мој царе Лазаре!

0182    Ко л’ је вјера, ко ли је невјера.“

0183    И цар Мурат сакупио војску,

0184    К њему дође девет дукајлија,

0185    И Мурат се пред њих ишетао,

0186    И они се цару преставише:

0187    „Вај наш царе, мили господаре!

0188    Ти се немој ништа препадати,

0189    Да ћеш своје изгубити царство.

0190    Наске има девет дукајлија,

0191    Сваки има по девет иљада,

0192    Више, царе, нег си говорио.

0193    Ићи ћемо с тобом на Косово,

0194    Бранити се динском душманину,

0195    Не би л’ наше сачували царство.“

0196    Ото цару врло мило било,

0197    Па им војску меће у таборе,

0198    Дукајлије води у одаје,

0199    Па им точи жежену ракију,

0200    И првом се чашом обредише,

0201    Али иду силне пашалије,

0202    Они воде војску к Цариграду,

0203    Преда ње се царе ишетао,

0204    И они се њему преставише:

0205    „Ој наш царе, мили господаре!

0206    Ти се немој ништа препадати,

0207    Да ћеш своје изгубити царство:

0208    Наске има дваест и четири,

0209    Сваки има по седам иљада,

0210    Све аскера регулате војске,

0211    Више, царе, него си мислио,

0212    Ићи ћемо с тобом на Косово,

0213    Бранити се динском душманину.

0214    Да нашега не добије царства.“

0215    И то цару врло мило било,

0216    Па их води у топле одаје,

0217    Па им точи жежену ракију,

0218    Помијеша паше с дукајлијам:

0219    „Сви сједајте један до другога!

0220    Сви сте моји добри пријатељи,

0221    Кад сте мене јутрос поодили,

0222    Ма ни своји нисте ви душмани:

0223    Своје ћете сачувати царство.“

0224    Мало пише жежене ракије,

0225    Цар је Мурат њима говорио:

0226    „Ајмо, браћо, на Косово болно!

0227    Лазо ће нам поље ујагмити,

0228    Па не ћемо моћи таборити.

0229    Ако прије Лазе ми дођемо,

0230    На Косову поље ујагмимо,

0231    Тамо ћемо табор учинити,

0232    Како ћемо њега дочекати.“

0233    Ото они једва дочекаше,

0234    Сви се они на ноге скочише,

0235    Сваки свога коња зајаује,

0236    Сваки своју војску подигује,

0237    По ордији паше подвикују:

0238    „Ко се клања свецу Муамеду,

0239    Нека иде брзо на Косово,

0240    Не би л’ прије поље ујагмили,

0241    Него Лазо са својом Србијом.“

0242    Оче Турци кано мрки вуци,

0243    Коњи вриште, а Турци илачу:

0244    „Хајде, хајде на Косово бојно!“

0245    Кад дођоше на Косово бојно,

0246    Колико је поље на Косову,

0247    Не би њега прекасали вуци,

0248    Нит би силни орле прелетио,

0249    Свега су га претиснули Турци:

0250    Коњ до коња, Турчин до Турчина,

0251    Не може се сила прегледати,

0252    Да камо ли с њоме ратовати.

0253    И Лазо на Косову примака,

0254    На Косову опазио Турке,

0255    Испод њега табор учинио,

0256    У табору Лазо говорио:

0257    „Све делије, моје дукајлије!

0258    Који сте ми помоћ подигнули

0259    На Косово ратовати с Турцим,

0260    Не би л’ њима преотели царство,

0261    Фала вами једном и другоме,

0262    Кој’ је данас са мном у сабору!

0263    Ма још већа ономе јунаку,

0264    Који оде до Косова бојног

0265    И прегледа на Косову Турке,

0266    И прегледа стазе и прогазе,

0267    Оклем ћемо на њих ударити.

0268    Колико је на Косову војске,

0269    Смијемо ли на њих ударити?

0270    Који мени отим путем пође

0271    И он мени истину докаже,

0272    Л’јепим ћу га даром даровати,

0273    Бит ће мени први уз кољено.

0274    Ако Бог да и срећа јуначка,

0275    Да ми турско добијемо царство,

0276    И њему ћу једно даровати.“

0277    Сви јунаци муком замукоше

0278    И у црну земљу погледаше,

0279    Не погледа Милош од Поцерја,

0280    И Милош је ’вако говорио:

0281    „О мој бабо, мој царе Лазаре!

0282    Од тебе се јесам оженио,

0283    Јал се ниси у ме завјерио,

0284    Нег вјерујеш Вуку Бранковићу,

0285    Који ће ти сву издати војску.

0286    Кад ти јеси њему повјерова,

0287    Нека пође теби на Косово,

0288    Нека види на Косову Турке,

0289    Колико је на Косову војске,

0290    Он ће теби право казивати,

0291    Најбоље ћеш њему вјеровати.“

0292    Мучи Вуче, ништа не говори,

0293    Ван у земљу очи оборио,

0294    Опет Милош поче говорити:

0295    „Идем, царе, на Косово бојно,

0296    Турску војску оћу прегледати,

0297    По средини војску прегазити,

0298    У средини цара налазити,

0299    С њиме оћу р’јечи говорити,

0300    Код њега ћу заметнути калгу,

0301    Ногом ћу му главу откинути,

0302    А ти удри по крајевим војске

0303    Са својијем Вуком Бранковићем.

0304    Видит ћемо, мој царе Лазаре!

0305    Што сам река, да порећи не ћу,

0306    Јер си мене синоћ увр’једио

0307    С петљанијом Вука Бранковића,

0308    Кад си мени чашу наздравио,

0309    Да сам теби вјера и невјера.

0310    И подај ми Земљића Стјепана,

0311    Нас два друга, па га другујемо:

0312    Једног могу погубити Турци,

0313    Други море за њега казати,

0314    Што ми се је с њиме догодило.“

0315    Није ништа даље говорио,

0316    Нег се добра ждрала приватио,

0317    Па га гони на Косово бојно,

0318    За њим јаши Земљићу Стјепане.

0319    На крајину војске ударише,

0320    Дукајлије прид њих излазише,

0321    Дукајлије њима говорише:

0322    „Шта оћете, дви српске војводе?

0323    Јеси л’ пошо да се бојем браниш,

0324    Јал си поша да се лебом раниш,

0325    Јали турску прегледати војску,

0326    Цару Лази доказати своме,

0327    Колико је на Косову војске,

0328    Смијете ли на нас ударити?

0329    Наске има доста на Косову

0330    И чекамо твог цара Лазара,

0331    Да се знаде, у кога је царство.“

0332    Стјепан знаде турски говорити,

0333    Па он с њима турски говорио:

0334    „Нит сам поша да се бојем браним,

0335    Нит сам поша да се лебом раним,

0336    Већ смо чули за цара Мурата,

0337    Да је главом доша на Косово.

0338    Ми би радо с њиме бесједити,

0339    Кад би ћио с нами говорити,

0340    Бит ћемо му, што му нитко није.

0341    Ван ми кажи, дукајлија драги!

0342    Гдје је шатор цара честитога,

0343    Да ја знадем к њему догазити?“

0344    Дукајлија по истини каже:

0345    „Шатор му је насред поља равна,

0346    У ордији, у средини војске;

0347    Сви су други од бијелог платна,

0348    А царев је од зелене свиле,

0349    Највећи је на Косову бојном.

0350    Више њега жељезни ендеци,

0351    По ендецим шетају чауши

0352    И четири црне Арапине

0353    И гледају војски по ширини,

0354    Да Србија не би ударила.“

0355    Ту се Милош био испутио,

0356    У ордију турску угазио,

0357    За њим гази Земљићу Стјепане.

0358    Турци њему плацу отворају,

0359    Јере мисле, да није од калге,

0360    Кад с првима није заметнуо,

0361    Милош царев шатор угледао,

0362    Добра ждрала к њему управио,

0363    Турци њему плацу отворају,

0364    До шатора Милош догазио,

0365    Арапи се у њег загледали

0366    И Милош је њима говорио:

0367    „Што гледате, цареве делије?

0368    И ми јесмо главом од Србије,

0369    Па се нами криво учинило,

0370    Па би радо с царом бесједити

0371    И од њега службу поискати,

0372    Да он нами службовање даде,

0373    Бит ћемо му, што му нико није.“

0374    Арапи му шатор отворише

0375    И у шатор Милош улазио,

0376    Мурату се цару преставио:

0377    „Добро јутро, царе под шатором!

0378    Ја би рада с тобом говорити,

0379    Пружи руку, да те у њу љубим,

0380    Онда оћу с тобом говорити.“

0381    Царе лежи на меку душеку,

0382    Па он не ће ништа да говори,

0383    Већ на ноги подиже чизмицу,

0384    Да га Милош љуби у чизмицу.

0385    Милош му се ноге приватио,

0386    А другу му својом причепио,

0387    У крижима цара раставио,

0388    Прислоња му ноге уз лубину.

0389    Стаде дрека цара под шатором.

0390    Кад је Милош цара разгулио,

0391    Из шатора коњу поитио,

0392    Више цара шатор превалио

0393    И Арапи на земљу падоше.

0394    И Милош се коња приватио,

0395    Ма и своје бријеткиње ћорде.

0396    Заметну се на Косовом калга,

0397    Узмеле се силне пашалџије,

0398    На свезате коње узјаују,

0399    Узмели се кано и ждралови,

0400    Гдје с’ у мјесту заметнула калга,

0401    Милош с’јече десно и лијево,

0402    Добра ждрала крају управио.

0403    Што Милошу било остајало.

0404    За њим купи Земљићу Стјепане.

0405    За њима се плаца отворила,

0406    Ка жетари кад кроз жито прођу.

0407    Они крају војску изгазише,

0408    Да никакве ране не добише.

0409    Кад су крају војски изгазили,

0410    Онда се је Милош осјетио:

0411    Што је река, није учинио,

0412    Није ногом цара причепио,

0413    Па се Милош натраг повратио,

0414    Па по другом крају ударио,

0415    По другоме, по цјелини војске.

0416    До шатора Милош догазио

0417    И он цара ногом причепио,

0418    Што је река, то није порека,

0419    Па по трећем крају ударио,

0420    Турци њему плацу отворају.

0421    Кад је до по догазио војске,

0422    Ту се треви једна була стара,

0423    Малодобна од триста година,

0424    Која ј’ доста ратова видила

0425    И видила, што јунаци раде,

0426    Па завика једна була стара:

0427    „Јала Турци, куја вас котила!

0428    На Косову остало вам пусто!

0429    Догоди се велика срамота,

0430    Да б’ од војске, не би ни жалили,

0431    Нег од двије угарске катане,

0432    Који вама цара погубише,

0433    По Косову војске погазише,

0434    Видите ли, да су оклопници?

0435    Не море их сабља ни олово,

0436    Своја копља земљи ударајте,

0437    Па на копља коње нагоните,

0438    На копља ће коњи посртати,

0439    Катане ће с коња попадати,

0440    Па удрите коње по кичици,

0441    А јунаке младе по мишици.“

0442    Кад те Турци гласе разумише,

0443    Оштра копља у земљу метнуше,

0444    Па на копља коње нагонише,

0445    Добри коњи по земљи падоше

0446    И јунаци са коња падоше,

0447    И око њих Турци оклопише,

0448    Погубише Земљића Стјепана,

0449    А Милош се на ногами брани

0450    Бритком сабљом, тешким буздованом,

0451    И њега су обранили Турци.

0452    Чуо Лазо на Косовом калгу,

0453    У то доба и он пристигао,

0454    Па удара по средини војске.

0455    Бранковића шаље по крајевим,

0456    Да из горе удари на Турке,

0457    Већ да мисле на Косову Турци,

0458    Да је гора жива од Србије.

0459    Те Бранковић оде у планину,

0460    Да ни пушке није опалио,

0461    А Косова није ни видио.

0462    И Милоша савладаше Турци,

0463    И грдне му ране задаваше,

0464    И с Лазом се заметнула калга.

0465    Ту коражу задобише Турци

0466    И Лазину војску оклопише,

0467    И Милоша жива уватише.

0468    И још жив је царе под шатором,

0469    Па га воде цару под шаторе,

0470    Да он њему судбину осуди,

0471    Каквом ће га смрти погубити.

0472    Испод цара рањена легоше,

0473    Пошајлије цару казиваше:

0474    „Ево царе, угарске катане,

0475    Тко је тебе главом раставио.“

0476    Цар је њима рањен говорио:

0477    „Нека лежи угарска катана,

0478    Ви се бор’те са царем Лазаром,

0479    Не би ли га уватили жива;

0480    Довед’те га к мени до шатора,

0481    Нас два цара да се огледамо,

0482    Зашто јесмо изгубили главе.“

0483    Пошајлије назад поитише,

0484    Лазарову војску разгонише.

0485    Да је кому стати па гледати,

0486    Жестокога рата на Косову!

0487    Изгинуло на обадве стране,

0488    Ма још више од Србије славне,

0489    Јер их изда Бранковићу Вуче.

0490    Долине се крви натопише,

0491    А брда се главам накитише.

0492    Цара Лазу Турци уватише,

0493    Сам утече стари Југ-Богдане,

0494    И утече дужда од Мљетака ,

0495    И утече Угљеш-војвода.

0496    Да ј’ видити големе жалости!

0497    Када пође стари Југ-Богдане,

0498    И он води девет пустих коња,

0499    И на њима сина ниједнога,

0500    Све девет их оста на Косову;

0501    Да си тврђи од студене ст’јене,

0502    Ти би мора сузу отпуштити

0503    Гледајући Југ-Богдана стара.

0504    Воде паше Лазу до шатора,

0505    Своме цару њега доведоше

0506    И врло су њега обранили,

0507    Ближе ране смрти нег живота.

0508    Те два цара легу напоредо

0509    И испод њих Милош од Поцерја.

0510    Куне Лазо Бранковића Вука:

0511    „Јала, Вуче, проклето ти било!

0512    Што расрди Милоша јунака,

0513    Па од јада он изгуби главу.

0514    Па ти ни то доста не бијаше,

0515    Већ одведе војску у планину,

0516    Мене цара пушти у средину,

0517    Проклето ти све племено било!

0518    Од племена звала ти се раја,

0519    И тражила вав’јек господара!“

0520    Те изусти и душу испусти.

0521    И данас је Бранковића раја,

0522    Вав’јек тражи себи господара,

0523    Те се не зна, оће ли га наћи.

0524    И цар Мурат Турком говорио:

0525    „Дукајлије, ви моје делије!

0526    Пашајлије, ви обрамбо моја!

0527    Ја ћу сада свијет пром’јенити,

0528    Напоредо два цара копајте,

0529    Повр наске Милоша јунака,

0530    Јер је јунак нада свију наске.

0531    Над Србије, над моје ордије.“

0532    Говорио, па се преставио,

0533    Више није ништа говорио,

0534    У то вр’јеме свијет пром’јенио

0535    И Милоша погубише Турци,

0536    Учинише, што је цар рекао:

0537    Напоредо два цара копаше

0538    И више њих Милоша јунака.

0539    Велика се крвца проливала

0540    И силна је војска изгинула,

0541    Сиротиња велика остала.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.
Штампање