Боговање је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Дужд Млетака (Венеције) 1768. године шаље писмо турском султану. У њему га наговара да заједно пођу на рат против Црне Горе. Султан то прихвати и опрема војску. Долази до неколико битака, по подацима из пјесме учествује 10 хиљада Срба и око 120 хиљада Турака. Срби користе заклоне у борби („за дрветом или за каменом“) да би надокнадили бројчану слабост. Након девет недјеља борби, Срби остају без праха (барута) и олова (муниције). Ипак, долази до олује која муњама удара у млетачке и турске логоре, а Срби ускоро успјевају да преотму једно турско складиште муниције и барута. Видећи да се ближи зима и да су Срби поново снабдјевени за борбу, Турци се повлаче из Црне Горе.

0001    Књигу пише дужде Млечанине

0002    на хиљаду и седме стотине

0003    и шездесет и осме године,

0004    пошаље је турскоме султану

0005    у Стамболу бијеломе граду.

0006    У књизи га мило поздравјаше

0007    и овако њему говораше:

0008    „Али не знаш, честити султану,

0009    ал’ не хајеш ни обраћаш главе,

0010    што се један чојек огласио

0011    под именом цара русинскога

0012    међу наше земље и државе,

0013    у камену ломну гору Црну.

0014    За њега је народ прионуо,

0015    кано дјеца за својега оца.

0016    Но сакупи силовиту војску

0016    [………………………………..]

0017    да ми Црну Гору похарамо

0018    и да они народ погубимо

0019    да од њега не остане трага!

0020    Ја ћу скупит моје Далматинце

0021    и Хрвате, плаћене солдате,

0022    поставићу по граници војску,

0023    што утече испод сабље твоје,

0024    неће утећ’ испод мача мога.“

0025    Кад султану она књига дође,

0026    он сакупи силовиту војску

0027    од све Босне и Херцеговине,

0028    Руменлије и Мацедоније

0029    и од плодне земље Арбаније,

0030    сакупио пјешца и коњика

0031    сто и двадест хиљадах војниках

0032    и пред њима два силна везира,

0033    босанскога и руменлијнскога

0034    и Мехмеда пашу скадарскога.

0035    Дође везир од Уруменлије

0036    код бијеле варош Подгорице,

0037    а босански на Поље Никшићско,

0038    Мехмед паша код села Плавнице,

0039    баш напрема Нахије Црничке.

0040    А Млечићи поставише војску

0041    по граници крајем Горе Црне

0042    од Грахова и Херцеговине

0043    до државе барске и скадарске.

0044    Црногорци кад то угледаше

0045    да су са свих странах опкољени,

0046    вишњему се богу помолише

0047    пак договор такви учинише

0048    да за живот нитко не помишља,

0049    но да раде славно погинути

0050    ради вјере и слободе драге,

0051    да њихова не би погибија (побјеждење)

0052    злотворима радост донијела.

0053    Дочекаше од Босне везира

0054    под Острогом, високом планином,

0055    а везира од Уруменлије

0056    више равна поља Једношкога,

0057    Мехмед-пашу на крају Црмнице.

0058    Туд се војске бојем ударише

0059    без престанка три бијела данка.

0060    Но како ће, побре, дочекати,

0061    дочекати оли поб’једити:

0062    десет хиљад’ војске црногорске,

0063    а сто двадест хиљадах Тураках!

0064    Млога села Турци опалише

0065    и не мало робја заробише,

0066    па на Кчево табор учинише,

0067    но им худа срећа прискочила

0068    јер се они сакрити не знаду

0069    за дрветом или за каменом

0070    како што се крију Црногорци,

0071    него Бошњак гласовито виче:

0072    „Стани мишја душо, Црногорче,

0073    на пољану да се огледамо,

0074    куда бјежиш како миш у дупљу?”

0075    Ал’ из дупља танка пушка пуца,

0076    Турчин пада откуд се не нада.

0077    И бише се за девет недјељах;

0078    него тужни брате, Црногорци

0079    не имаду праха ни олова,

0080    али ево среће црногорске,

0081    добре среће од бога послане:

0082    на дан први ноемвра мјесеца,

0083    пошто сунце на заходу зађе,

0084    паде страшна киша од облака

0085    без престанка до сутрашњег данка,

0086    ударише муње и громови

0087    усред војске дужда млетачкога,

0088    близу Будве, града приморскога.

0089    и у табор други гром удрио,

0090    ударио паше скадарскога,

0091    на дно равна Поља Црмничкога,

0092    разагнаше војске обадвије.

0093    Ево друге среће црногорске -

0094    те узеше од Турак’ џепхану

0095    што иђаше на Кчево крваво,

0096    а у табор два силна везира,

0097    пак на Турке ш њоме ударише

0098    пређе зоре и бијела дана.

0099    Прве страже огњем оборише,

0100    а на друге јуриш учинише.

0101    Што испаде мртво и рањено

0102    то у табор огњем ућераше

0103    и натраг се опет повратише.

0104    Кад везири оно видијеше,

0105    џебхана им да је уграбљена,

0106    да имају Црногорци праха,

0107    а вијеме зимње наступило

0108    те у Црну Гору није стања,

0109    то л’ у зимње доба војевања,

0110    повратише војску на трагове,

0111    оставише мјеста и путове.

0112    Куда они бјеху проходили

0113    свуда својом крвљу обљеваху

0114    и турскијем костим’ оскверњаху.

0115    Вјеруј вјери, драги побратиме,

0116    да је ово истинито било

0117    и да си ми здраво и весело!

0118    А бог воли који му се моли,

0119    па њем’, друже, Црногорци служе.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Bogovanje