Битка против Нерва или битка на Сабису, одиграла се 57. пре Христа за време Галских ратова између римске војске под Цезаровим заповедништвом и белгскога племена Нерва. Цезар је након покоравања осталих белгских племена кренуо на најудаљеније племе Нерве, који су римској војсци поставили успешну заседу. Римска војска се нашла у очајној ситуацији, али након доласка појачања Цезар је успео да преокрене битку и победи Нерве и присили их на предају.¹⁾

Белги су контролисали трећину Галије и створили су војни савез са циљем да спрече да Римљани освоје и њихову земљу, као што су пре тога покорили или натерали у савез већину Галије.²⁾ Окупили су велику војску, која се 57. пре Христа у бици на Аксони сукобила са римском војском. Цезар је у тој бици командовао са 8 легија. Белги су након мањега пораза у бици због слабога снабдевања одлучили да се разиђу кућама и да помажу оне, које би напала римска војска.³⁾ Одмах након повлачења Белга Цезар је повео војску на територију Свесиона и напао је град Новиодун.⁴⁾ Град се предао тек када је римска војска изградила опсадне справе. Тада се предало и племе Свесиона. Након тога римска војска је напала Беловаке, који су се предали након краткога отпора.⁵⁾ Хедуанац Дивицијак се заузео за Беловаке, а Цезар је тражио да му предају 600 талаца, што је био поприлично велик број.⁶⁾ Амбијани су се сами предали.⁷⁾

Од Белга једино су Нерви наставили да пружају отпор. Радило се о најудаљенијем и највећем белгском племену. Цезар је за њих говорио да су за разлику од осталих ненавикли на раскош и вино и да оптужују остале Белге због предаје Римљанима.⁸⁾ Заједно са Нервима још увек су били удружени Артебати и Виромандими, а сви заједно су с друге стране реке Сабис (данашња река Селе) чекали долазак римске војске.⁹⁾ Очекивали су да им се придруже још и Атуатуци. Жене, децу и све немоћне склонили су на неприступачан простор ограђен мочварама. Нерви су се у бици потпуно ослањали на пешадију и уопште се нису користили коњицом.¹⁰⁾ Против суседа, који би користили коњицу бранили су се живом оградом, са пуно трња и купина.¹¹⁾

Римска војска је имала 8 легија и требала је да пређе реку Сабис, која је била дубока само око три стопе.¹²⁾ Са обе стране реке били су ниски брежуљци. Са Нервске стране до шуме је била долина од око 200 корака, а онда је била густа шума, која је омогућавала да се сакрије војска Нерва.¹³⁾ На римској старни терен су разбијале линије густе, високе живице, које су требале да онемогуће коњицу и да смање видљивост. Нерви су за римску војску очекивали да ће након сваке легије следити њена комора и план им је био да нападну комору иза прве легије.¹⁴⁾ Међутим Цезар је изменио борбени поредак, па је напред ишло шест искуснијих легија, а иза су ишле две неискусне легије, које су требале да штите комору свих легија.¹⁵⁾ Група центуриона је ишла са претходницом и одабрала је место за логор. Нерви су испред војске сакривене по шуми на отвореноме држали само мање јединице лаке пешадије. Кад је стигла римска коњица прешла је реку и уследила је мања чарка са нервском лаком пешадијом. У то време стигла је главнина римске војске и почела је да утврђује логор.¹⁶⁾

Нерви су искористили прилику да нападну док је већина римске војске била заузета послом прављења логора.¹⁷⁾ За то време одложили су оружје, па им је требало времена да се престроје када је уследио напад Нерва. Осим тога због разбијенога терена римска војска је била у лошем положају, јер нису могли да виде шта се дешава око њих.¹⁸⁾ Девета и десета легија биле су на левој страни и погодовало им је јер је ту био највиши успон, па су успешно потиснули Атребате у реку и чак су прешли реку.¹⁹⁾ На другој страни у средини су 11. и 8. легија поразиле Виромандује. Међутим главни правац напада спровеле су Нерве на челу са Бодуогнатом, а насупрот њих налазила се 12. и 7. легија.²⁰⁾ Они су у густом поретку са стране напали место где је био логор на римском десном крилу и почели су да опкољавају две легије.²¹⁾ Уследила је паника у деловима римске војске. Нерви су заробили и део римске коморе. Римска војска је била тешко притешњена. Једна од римских легија је изгубила све центурионе, страдали су и многи центуриони других легија, а 12. легија је на једно место ставила све бојне знакове.²²⁾

Цезар је сам ступио у први бојни ред храбрећи војску. Био је то рискантан потез, али се исплатио, јер је својим примером охрабрио преостале центурионе и војску. Римске легије на десном крилу су се по његовом наређењу онда збиле да би се лакше обраниле.²³⁾ У то време Белги су угледали и две римске легије, које су у позадини биле задужене за комору, а њихов долазак изненадио је Белге и охрабрио осталу римску војску. Тит Лабијен је био на челу победничкога римскога левога крила и послао је 10. легију да што брже дође да помогне угроженоме десном крилу.²⁴⁾ Доласком 10. легије и њиховим нападом на Нерве ситауција се потпуно преокренула.²⁵⁾

Након тога римска војска је и на десном крилу потиснула Нерве у њихов логор. Ипак Нерви су дуго одолевали. Након окончања битке Нерви су се предали.²⁶⁾ Битка се завршила великим губицима Нерва. Цезар је претеривао тврдњама да је преживело само 600 нервских ратника од укупно 60.000. Том битком била је сломљена воља Нерва и њихових савезника да наставе рат против римске војске.²⁷⁾

• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Касије Дион
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Bitka protiv Nerva