Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_на_фалернској_земљи

Битка на Фалернској земљи

Битка на Фалернској земљи, представља окршај између картагињанске и римске војске током лета 217. пре Христа. Римском војском командовао је Фабије Максим Кунктатор, а картагињанском војском командовао је Ханибал. Након победе у бици на Тразименском језеру 217. пре Христа Ханибал је са својом војском кренуо на југ у Кампанију. Дошао је на територију Фалерна, веома плодне речне долине окружене планинама. Квинт Фабије Максим Кунктатор је након тешког пораза код Тразименскога језера био именован за римскога диктатора и спроводио је Фабијеву стратегију избегавања одлучних битки и пристајања само на битке под повољним околностима. Фабије Максим је заузео све прелазе преко река и планина блокирајући Ханибалову војску у долини Фалерна. Ханибал је након узимања све стоке и жита бриљантном тактиком испровоцирао римске страже да напусте један од прелаза. Фабије Максим није подлегао притисцима својих официра да нападне картагињанску војску, која је неокрњена изашла из замке.1)

Стратешка ситуација

Ханибаловом победом у бици на Тразименском језеру уклоњена је римска конзуларна војска, која је спречавала Ханибалов поход на Рим. Друга римска конзуларна војска под командом конзула Гнеја Сервилија Гемина била је са друге стране Апенина близу Ариминија и није била у позицији да спречи Ханибалов продор на југ. Поред тога Геминијева војска изгубила је 4.000 коњаника у заседи, коју им је припремио Махарбал.2) После тога конзуларна војска се повукла у Аримини да би спречавала нападе Гала из подручја Падске низије. Ханибал је имао потпуну иницијативу, а Римљани нису могли да штите своје италијанске савезнике.

Ханибалов поход кроз централну Италију

Поставља се питање зашто Ханибал није кренуо на Рим одмах након победе код Тразименскога језера. Картагињани су уместо тога кренули југоисточно у Умбрију. Ливије помиње неуспелу опсаду латинске колоније Сполета.3) Полибије то не помиње, па је могуће да је само мања јединица напала Сполето. Ханибал се пустошећи околину кретао кроз Пиценум према јадранској обали.4) До Херите је дошао 10 дана након Тразименскога језера. Ту је одморио војску и коње. Либијску војску је опремио и обучио да користе заробљену римску опрему.5)

Увод

Припрема Римљана

Након пораза код Тразименскога језера у Риму је завладала паника. Сенат је непрекидно заседао расправљајући шта да се ради. Након тога стигла је вест и о поразу коњице у Махарбаловој заседи. Сенат је по први пут након 249. пре Христа одлучио да изабере диктатора. За диктатора је изабран Квинт Фабије Максим Кунктатор са мандатом од шест месеци.6)7) Квинт Фабије Максим је тада имао 58 година. Борио се у Првом пунском рату и два пута је био конзул, током 233. и 228. пре Христа. Био је цензор 230. пре Христа и заслужио је тријумф због победе над Лигурима. Обично би диктатор именовао свога команданта коњице, али Фабију је именован Марко Минуције Руф као командант коњице.8)9) Фабије је требао да припреми обрану Рима у случају да Ханибал крене на град. Најпре се посветио дизању морала, па је почео да спроводи верске процедуре оптужујући мртвога конзула Гаја Фламинија да је скривио пораз код Тразименскога језера непоштовањем религије.10) Сенат је након тога консултовао Сибилске књиге,11) а одређен је и претор који је требао да умилостиви богове дарежљивим жртвама. Након тога опоравио је градске бедеме. Марко Минуције Руф је добио задатак да мобилизира 2 римске и 2 савезничке легије.12)13) Евакуисани су латински градови без бедема, а становништво је пресељено у утврђене градове.14) Срушени су и неки мостови да би се Картагињанима отежао улазак у Лацијум. Када је постало јасно да Ханибал не намерава да нападне Рим Фабије Максим је наредио Гнеју Сервилију Гемину да са својом војском дође у Лацијум, па је близу Нарније преузео Сервилијеву конзуларну војску од две легије.15) Спојио се са војском Марка Минуција Руфа код Тибура16) и заједно су кренули Апијевом цестом до Апулије. Гнеј Сервилије Гемин је добио задатак да командује римском флотом код Остије.17)

Стратегија

Фабију Максиму је био потребан план како да победи Картагињане. Хамилкар Барка је командовао картагињанским снагама од 247. до 241. пре Христа и недостајало му је људства док се у Првом пунском рату борио против Римљана. Уместо да се бори у одлучним биткама он би свој логор постављао на узвишења близу римскога подручја и одатле би кретао у узнемиравање и нападе на римску војску. Хамилкар Барка је остварио неколико мањих победа, а Римљани њега нису могли да победе: Победили су у Првом пунском рату тек након изградње флоте. Фабије Максим је намеравао да користи стратегију сличну стратегији Хамилкара Барке. Разлика је била у томе што је он за разлику од Хамилкара Барке имао више војске од противника.

Фабијева стратегија и игра обазривости и стрпљења

Ханибалова војска је након одмарања, опоравка и опремања кренула да пустоши кроз средишњу Италију. Сакупљали су стоку, жито и остало током марша. Ханибал је следио обалну равницу, а онда је кренуо на запад. Близу Арпија две војске су се нашле једна близу друге на око 10 километара. Ханибал је Фабију Максиму понудио битку, али Фабије је то игнорисао.18) Фабије Максим је почео да спроводи оно што ће се касније назвати Фабијева стратегија, а он сам због тога добити надимак Кунктатор („онај који одлаже”). Ханибал је настојао разним провокацијама да навуче Фабија Максима у одлучну битку, али Фабије би одбијао битку и пратио Картагињане са удаљености и стално маневрисао држећи се вишега терена19) где картагињанска коњица није могла да дође до изражаја. Фабије се увек кретао тако да би био између Рима и Ханибалове војске. Римска војска би логоровала на местима где није било опасности од картагињанскога напада. За разлику од Картагињана Римљани су увек имали уредно снабдевање, па су ретко морали сами да крећу у снабдевање.20) Редовито би нападали картагињанске издвојене јединице, посебно јединице задужене за снабдевање.21) Нападали би где год би били у предности. Фабије Максим је Ханибалу препустио иницијативу. Није спречавао Ханибала да пустоши и пљачка римску и савезничку имовину. Међутим Римљани су стекли значајно борбено искуство и војска им је остала читава, а претња Фабијеве интервенције спречавала је масовнији прелазак римских савезника на Ханибалову страну. Ханибал је испробавао римско стрпљење уништавајући им велику имовину.

Картагињани на територији Фалерна

Ханибал се након Арпија кретао кроз Самниј до Беневента.22) Пустошио је и уништавао околиш којим је пролазио. Фабије Максим Кунктатор га је пажљиво следио држећи се вишега терена. Беневент је затворио капије пред Ханибалом, па је Ханибал кренуо северно, где је заузео један град и онда је кренуо на југ на територију Фалерна.23) Била је то плодна долина северно од Капуе. Ханибалова војска је на територији Фалерна скупљала велики плен, много стоке, жита, заробљеника и другога. Римљани их нису ометали у пљачки. Постоји више различитих објашњења зашто је Ханибал упао у Фалернску клопку.24) По једном од њих радило се о лексичкој грешци његовога водича, по другом неки кампанијски затвореници су му рекли да би Капуа могла да пређе на његову страну, што се тада није догодило.25) По трећем објашњењу Ханибал је инвазијом Фалерна демонстрирао римску немоћ да бране своје савезнике и њихову имовину. Било је осам могућих излаза из територије Фалерна, али пошто су били северно од реке Волтурне проблем је био да су Римљани држали све мостове. Постојала су само три прелаза које је Ханибал могао да користи, а која су преко планина водила у унутрашњост.26) Фабије Максим је кренуо да искористи стратешку прилику и да ухвати Ханибалову војску у замку.

Ханибал у Фалернској замци

Фабије је најпре ојачао римски гарнизон у Касилину, који је штитио један мост преко Волтурне.27) Ојачао је и гарнизон у Калесу јужно од Фалерна. Марко Минуције Руф је заузео позицију северно да мотри на Латинску и Апијеву цесту.28) У Тенум су поставили један гарнизон. Око 4.000 војника је добило наређење да чува прелазе преко планине Каликуле источно од Фалернске долине близу Алифе.29)30)31) Тачан положај није познат и још увек је предмет расправа. Римљани су тако успели да ухвате Ханибала у фалернску замку. Изгледало је да ће се Ханибал одлучити да директно нападне римске позиције да би се пробио, а једино се није знало да ли ће кренути пре него што остане без залиха или када их исцрпи. Фабије Максим је покрио све могуће излазе из долине Фалерна, па је чекао не подузимајући ништа. Иако је Фабијева војска била на сигурном римски Сенат је тражио брзу акцију да се сломи Ханибал, док се налази у клопци. Расло је нерасположење у римској војсци због Фабијевога оклевања да се нешто подузме против Ханибала. Међутим након једнога коњичкога окршаја страдало је 400 римских коњаника, па су Римљани ипак одлучили да сачекају.32)

Битка

Ситуација пред битку

Ханибал је одлучио да напусти територију Фалерна и да зимује на другом месту. Фабије Максим је имао сигурне линије снабдевања и могао је да чека док му не истекне мандат диктатора или док Картагињани не нападну. Ханибал је опљачкао цело подручје и лишио га хране, па више није могао да чека, морао је да напусти Фалерно. Римљани нису наседали на Ханибалове провокације и нису нападали. Ханибал са друге стране желео је да избегне велике жртве, до којих би дошло у случају напада на римске утврђене положаје на узвишењима. Пошто су оба команданта тражила погодну прилику, а ње није било наставило се стање без сукоба. Картагињани су коначно кренули према прелазу на планини Каликули, преко кога су и дошли на територију Фалерна. Тај прелаз је блокирало 4.000 римских војника. Минуције се придружио тој војсци.

Картагињанске припреме

Ханибал је пажљиво припремио пробој из замке, али његов план се није засниваo на великој бици, како су то Римљани очекивали. Дан пре почетка акције Ханибалова војска је рано вечерала и кренула на спавање остављајући упаљене логорске ватре. Од заробљених стада одабрао је 2.000 волова33) и послао је 2.000 водича волова и 2.000 копљаника као заштиту. Воловима је за рогове привезао суво грање и пруће.34) Целу операцију је надгледао Хасдрубал,35) који ће касније у бици код Кане предводити тешку коњицу. Цела група се кретала према прелазу, који је чувало 4.000 Римљана.36) Постојало је једно седло испод Фабијевога логора на истоку и северозападно од прелаза у подножју планине Каликула.37) Картагињански копљаши су требали да заузму и да држе седло. Према Апијану Ханибал је пре почетка акције погубио 5.000 заробљених да га не би ометали.38)

Ноћна акција

У одређено време ноћи картагињанска војска се устала и била је спреман за тихи марш.39) Одабрана војска са 2.000 волова напредовала је према седлу, а када су се приближили седлу запалили су дрва и пруће привезано за рогове. Уплашене животиње почеле су да беже и да се пењу уз седло, што је изгледало као да се хиљаде војника са бакљама пењу уз планине. Светлост и бука привукла је пажњу Римљана у Фабијевом логору и у римској јединици, која је бранила прелаз. Фабије Максим Кунктатор је одбио да нареди покрет, иако су га молили и официри и Марко Минуције Руф. Он је само наредио да војска буде спремна под оружјем. Фабије се није усуђивао да се бори у ноћној бици, јер се бојао Ханибалових превара да навуче Римљане у битку40) преко разбијенога и неравнога терена, где би римска борбена линија била разбијена, а комуникације отежане. Ханибал је већ раније уништио две римске војске код Требије и код Тразименскога језера, па је Фабије био опрезан. Римљани, који су се налазили на прелазу нису имали код себе Фабија, који би их обуздао. Они су напустили своје положаје на главном прелазу и отишли су према седлу, где су мислили да прелази главнина картагињанске војске.41)

Чим су Римљани напустили своје положаје на прелазу Ханибал је са главнином војске кренуо према прелазу. Спреда је била афричка пешадија, затим коњица, па комора и стока. Келтска и иберијска пешадија су биле задужене за заштиту позадине.42) Главна картагињанска војска прешла је неометано преко прелаза. Римљани који су дошли до седла били су изненађени кад су угледали стоку са упаљеним гранама. Стока је пролетила кроз њихову линију и разбила им борбени поредак. Након тога картагињански копљаници су их гађали из заседе. Картагињанска лака пешадија је ујутро била одсечена од главнине, па је Ханибал послао иберску пешадију, која је напала већ расштркану римску војску и убили су преко 1.000 римских војника.43) Након тога иберска пешадија је повела водиче волова и копљанике на прелаз пре доласка главнине римске војске.44)

Последице

У Риму су постали незадовољни због Фабијеве тактике. Ханибал је након изласка из Фалернске замке кренуо према Апулији пустошећи уз пут римска имања. Фабије га је следио на дистанци држећи се Фабијеве стратегије. Знао је да наређује да се пале насеља и уништава летина испред Ханибала. Политиком спржене земље намеравао је да отежа кретање картагињанске војске, која за разлику од римске војске није имала сигурно снабдевање. Његова тактика ометала је Картагињане, али Римљани су због те политике били на рубу стрпљења. После тога Ханибал се кретао источно кроз Самниј у Апулију и за своју зимску базу одабрао је Герониј. Ту је дошло до битке код Геронија, коју су Римљани поново изгубили.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Полибије 3.86
3) , 4) , 10) , 11)
Ливије 22.9
5) , 6) , 8)
Полибије 3.87
7) , 9)
Ливије 22.8
12)
Полибије 3.88
13) , 14) , 15) , 17)
Ливије 22.11
16)
Ливије 22.12
18)
Полибије 3.89
19) , 20) , 21) , 22) , 23)
Полибије 3.90
24) , 25)
Ливије 22.13
26)
Полибије 3.91
27) , 28) , 32)
Ливије 22.15
29) , 36) , 38)
Апијан 7.14
30)
Полибије 3.92
31) , 33) , 35)
Ливије 22.16
34) , 37) , 39) , 42)
Полибије 3.93
40) , 41) , 43) , 44)
Полибије 3.94
битка_на_фалернској_земљи.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:23