Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_код_хераклеје

Битка код Хераклеје

Битка код Хераклеје, одиграла се 280. пре Христа крај Хераклеје у Тарантском заливу између Римљана и савезничких снага Грка из Епира, Таранта, Хераклеје, Турија и Метапонта. Римску војску водио је конзул Публије Валерије Левин, а савезничке снаге Пир. Пир од Епира победио је у бици, али његова војска је имала огромне губитке.1)

Увод

Тарант је био грчка колонија у Великој Грчкој. Велика Грчка је обухватала јужни део Италије. Водећа странка код Грка у Таранту била је против Рима, јер је знала да ако Римљани уђу у Тарант да ће Грци онда изгубити независност. Римљани су покорили Самните у Трећем самнитском рату 290. пре Христа и након тога наставили су са територијалном експанзијом. Оснивали су нове колоније у Апулији и Луканији. После борби против Самнита, Луканаца, и Брута римска војска је ушла у поједине грчке колоније на талијанској обали, укључујући Венузију, Кротон, Региј и Локри. Демократи из Таранта су знали да ће Рим после обрачуна са Келтима, Самнитима, Луканцима и Етрурцима покушати да уђе у Тарант. Тарантинце је посебно забрињавало што је аристократска странка Турија, једнога од градова Велике Грчке, позвала Римљане да распореде гарнизон у њиховом граду. Аристократска странка Таранта, под водством Агиса показивала је наклоност сарадњи са Римом. То би њима омогућило да дођу на власт. Ипак нису могли да град директно предају Риму, јер је народ био против тога.

Почетак рата Рима и Таранта

У јесен 282. пре Христа Тарантинци су угледали 10 римских бродова са војницима и снабдевањем за гарнизон у Турију.2) То је било директно кршење дугогодишњег споразума Рима и Таранта по коме римски бродови нису смели да плове Тарантским заливом.3) Тарантска морнарица је због тога потопила неколико римских бродова.4) После тога Тарантинци су заузели гарнизон у Турију уз помоћ демократа из Турија.5) Према Касије Диону Римљани су пловили крај Таранта, а Тарантинци су тада били пијани након Дионизијеве прославе, па су сматрали да римска флота има непријатељске намере и због тога су их напали.6) Тарантинци су знали да су им мале шансе у рату против Рима, па су одлучили да позову у помоћ епирскога краља Пира.7)

Римљани су покушали да дипломатском мисијом ослободе заробљенике.8) После неуспеха дипломатске мисије Римска република је прогласила рат Таранту. Током 281. пре Христа римске легије под командом Луција Емилија Барбула напале су и пустошиле територију Таранта.9) Након тога уследила је битка између Римљана са једне стране и Таранта са Самнитима и Салентинцима са друге стране. После римске победе вођа проримске аристократске странке Таранта Агис започео је преговоре са Римом.10) Међутим преговори су нагло окончани упадом 3.000 војника из Епира под командом Милона.11) Римљани су се повукли након претрпљених губитака.

Пир жели цели југ Италије

Пир је одлучио да помогне Таранту. Тарант је раније помогао Пиру да освоји Коркиру (Крф), па се Пир осећао дужан да им врати ранију услугу. Осим тога Пир је знао да у рату са Римљанима може да рачуна на помоћ Самнита, Луканаца, Брута и неких илирских племена.12) Пир је изгубио Македонију 285. пре Христа, а није имао довољно новца да регрутира војску за поновно освајање Македоније. Зато је планирао да помогне Таранту па да оде на Сицилију и преотме је од Картагине. После би заузео цели југ Италије и тиме би сакупио довољно новца да изгради снажну војску за поновно освајање Македоније.13)

Припрема

Пре него што је напустио Епир добио је војску од Птолемеја Керауна.14) Птолемеј Кераун му је дао 5.000 македонских војника, 4.000 коњаника и 50 слонова.15) Пир се оженио Птолемејевом сестром и именовао га је чуваром краљевине док он ратује против Римљана.16) Те снаге су требале бранити Епир док је он у Италији. Тражио је бродове и новац од Антигона Гоната. Регрутовао је и коњанике из Тесалије, те стрелце са Родоса. У пролеће 280. пре Христа Пир се својом војском искрцао у Италији.

На вест о доласку Пира Римљани су мобилизирали 8 легија и помоћну војску, укупно 80.000 војника. Војску су поделили на 4 армије:

  • прва армија под командом Луције Емилија Барбуле требала је да спречи Самните и Луканце да се придруже Пировој војсци. Били су распоређени у Венусији.
  • друга армија је штитила Рим
  • трећа армија под командом Тиберија Корунканија требала је да иде на Етрурце и да спречи савез Етрураца и Пира
  • четврта армија под командом Публија Валерија Левина добила је задатак да нападне Таранто. Они су пљачкали Луканију. Четврта армија скренула је према Хераклеји с циљем да пресече везе Пира са грчким колонијама Калабрије.

Непосредно пред битку

Пир није одмах кренуо против Римљана, јер је очекивао савезничку помоћ.17) Када помоћ није стигла одлучио се за битку на равници између Пандосије и Хераклеје.18) Пре битке послао је дипломатске представнике код римског консула Публија Валерија Левина.19) Преко њих предложио је да он буде арбитар у сукобу између Рима и становништва југа Италије.20) Обећао је да ће га грчки савезници признати за арбитра, па је тражио да га и Римљани прихвате као арбитра. Римљани су одбили његов захтев.21)

Непознато је колико је војске Пир оставио у Таранту, али процењује се да је у бици имао 25.000-35.000 војника. Пир је заузео положај на левој обали реке Сирис, надајући се да ће Римљани имати тешкоћа при преласки реке, што би му омогућило бољу припрему напада. Поставио је лаку пешадију близу реке да би одмах сазнао када Римљани почну да прелазе реку.22) Планирао је прво да их нападне коњицом и слоновима. Римљани су имали 45.000 војника, од чега 6.000 коњаника. Био је то први сукоб две различите формације, римске легије и македонске фаланге.

Битка

Римљани су почели да прелазе реку у зору. Римска коњица је напала са бока грчке извиђаче и лаку пешадију и натерала их у бег.23) Кад је Пир сазнао да су Римљани прешли реку, он је повео македонску и тесалијску коњицу против римске коњице. Пир се надао да ће римска војска нарушити борбену формацију приликом преласка реке, али то се није десило.24) У исто време кренула је Пирова пешадија са стрелцима и тешком пешадијом. Епирска коњица је успешно нарушила римску борбену формацију, па се онда повукла.

Пирови стрелци и пелтасти почели су да засипају непријатеље, а фаланга је кренула у напад. Током битке било је седам преокрета.25) Четири пута је Пирова фаланга нападала и три пута су римске легије извеле контранапад. Обе формације су дуго одолевале. Фаланга је након тога коначно успела да разбије прве римске борбене линије, али нису могли да гањају Римљане, а да не наруше своје властите формације и изложе их опасности протунапада. Када је Пир видио да се римска борбена линија разбија, послао је слонове у напад. Римљани су били преплашени слоновима. Римска коњица се повукла, а међу римским редовима дошло је до гужве,26) па је Пир то искористио и послао је коњицу, која је напала крила римске пешадије.27) Римска пешадија је побегла, па су Грци заузели римски логор.28)

Према Хијерониму Римљани су изгубили 7.000 војника и имали су хиљаде заробљених, а Пир је изгубио 4.000 војника.29) Према Дионисију погинуло је 15.000 Римљана и 13.000 Пирових војника.30) Пир је у бици изгубио најбољи део војске, пријатеље и генерале, којима је веровао и са којима је ишао у многе ратове.31) Био је то пример Пирове победе. Победио је, али је сам имао велике губитке.

Пирова војска

  • 3.000 хипасписта32) под командом Милона
  • 20.000 војника фаланге,33) већином из Епира, али укључујући и 5.000 македонских војника, које је дао Птолемеј Кераун
  • 6.000 тарантских хоплита
  • 4.000 коњаника, укључујући 3.000 тесалских коњаника34) и 1.000 тарантских коњаника
  • 2.000 стрелаца35)
  • 500 родских праћкаша36)
  • 20 слонова37)

Римска војска

  • 20.000 римских легионара
  • 16.800 савезничких легионара
  • 2.400 лаких пешадинаца
  • 1.200 римских коњаника
  • 3.600 савезничких коњаника
  • 1.200 лаких коњаника од јужно-талијанских савезника

Последице

После битке Пир је добио појачање са југа Италије. На његову страну прешли су не само Лукани, Самнити и Брути, него и грчки градови Локри и Кротон. Грци у Регију су се побунили против Римљана, али били су побијени. Пир се кретао кроз Луканију и Кампанију. Пир је успут је заузео многе мале градове Кампаније.38) Публије Валерије Левин је стигао на време да спречи пад Капуе и Напуља. Пир је након тога кренуо према Риму и његова војска је пустошила Лацијем. Дошли су на два дана хода од Рима,39) тј. на око 60 километара од Рима. Пред њим је била само једна римска армија под заповедништвом Тиберија Корунканија. Пир се бојао битке јер није имао довољно војника, а друге две римске армије су му биле иза леђа. Због тога се повукао.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4) , 5)
Апијан, Самнитски ратови 15
6) , 10)
Касије Дион 9.39
7)
Плутарх Пир 13
8)
Апијан, Самнитски ратови 16
9)
Апијан, Самнитски ратови 17
11)
Касије Дион 9.8
12) , 13)
Плутарх Пир 14
14) , 15) , 16)
Јустин 17.2
17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24)
Плутарх Пир 16
25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 38) , 39)
Плутарх Пир 17
32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37)
Плутарх Пир 15
битка_код_хераклеје.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/03 16:30