Битка код Рафије, позната као и битка код Газе, одиграла се 22. јуна 217. пре Христа између египатске војске под командом Птолемеје IV Филопатора и селеукидске војске под командом Антиоха III Великога. Битка за контролу над Коиле Сиријом одиграла се код Рафије, тј. данашње Рафе у области Газе. У једној од највећих битака хеленистичкога света победио је Птолемеј IV Филопатор и обезбедио контролу над Коиле Сиријом.¹⁾

Селеук II Калиник је у Трећем сиријском рату до 241. пре Христа изгубио Коиле Сирију, укључујући и главну луку Селеукију Пијерију. Антиох III Велики је дошао на престо 223/222. пре Христа након смрти старијега брата Селеука III Керауна, који је убијен на походу против Атала I. Након Антиохова доласка на власт несређену ситуацију у Малој Азији средио је његов рођак Ахеј. Главни Антиохов министар Хермеја искористио је Антиохову младост, па је стекао готово неограничену власт. Антиох III Велики је намераво да одмах крене у ослобађање Коиле Сирије, али омеле су га Хермејине сплетке и побуна. У Селеукидском царству су се побунили Молон и Александар, сатрапи Медије и Персије. Антиохов рођак Ахеј прогласио се краљем у Малој Азији. Тек по окончању побуне Антиох III Велики могао је да покрене војску. И Египат је пролазио кроз период политичке нестабилности. Након смрти Птолемеја III Еуергета наследио га је млади Птолемеј IV Филопатор, а пошто се није много занимао за државничке послове сва власт је била у рукама главног краљева министра Сосибија. Сосибије је своју власт учвршћивао ликвидацијама чланова краљевске породице. Египат је под Сосибијевом управом неспреман дочекао Четврти сиријски рат (221. пре Христа — 217. пре Христа). Антиох је током 219. пре Христа заузео Селеукију Пијерију. Покренуо је велику офанзиву и заузео велики део Коиле Сирије. Сосибије је започео мировне преговоре са Антиохом да би добио на времену и регрутовао и обучио египатску војску. По први пут је домаће становништво почео да обучава тактици борбе у македонској фаланги. До 217. пре Христа Египат је имао довољно јаку војску да се супростави Антиоху Великоме.

До почетка пролећа 217. пре Христа Антиох Велики и Птолемеј IV Филопатор извршили су припреме за велику битку, којом би решили судбину Сирије. Птолемеј је кренуо из Александрије са 70.000 војника, 5.000 коњаника и 73 слона.²⁾

Антиохова војска састојала се од:

• 5.000 војника из Карманије, Киликије и Дахе под заповедништвом Битака Македонца³⁾
• 10.000 хипасписта под заповедништвом Теодота из Етолије⁴⁾
• 20.000 војника фаланге под заповедништвом Никарха и Теодота Хемиолија
• 2.000 агријана, персијских стрелаца и праћкаша и 2.000 Трачана под командом Менедема из Алабанде
• 5.000 Међана, Кисијаца, Кадузијаца и Карманаца под командом Аспазија Међанина
• 10.000 Арабљана и околних племена Забдибела.
• 5.000 грчких најамника под командом Хиполоха из Тесалије
• 1.500 Крићана под командом Еурилоха
• 1.000 Неокрићана под Зелисем из Гортина
• 500 лидијских копљаша и 1.000 Кардака под Лисимахом Галом
• 6.000 коњаника под командом Антипатера и Темистона

Антиох је укупно имао 62.000 војника пешадије, 6.000 коњаника и 102 слона.⁵⁾

Две војске су се нашле крај Рафије у Коиле Сирији. Теодот из Етолије је учинио смео подухват. Видео је где се налази Птолемејев шатор, па је у зору прешао у египатски логор. Упао је у краљев шатор и убио неколицину, али није нашао Птолемеја у његовом шатору.⁶⁾ Две војске су пре битке 5 дана логоровале једна наспрам друге. Чим је Птолемеј са војском изашао из логора Антиох је исто то учинио. Обе стране су распоредиле у центру своје фаланге.⁷⁾ Птолемејев почетни распоред снага био је следећи. Поликрат са коњицом је био на крајње левом крилу, до њега су били Крићани, затим коњица, па краљевска гарда.⁸⁾ После њих био је Сократ са пелтастима и до фаланге били су Либијци. На крајње десном крилу био је Ехекрат са коњицом, до њега били су Гали и Трачани. Фоксида са грчким најамницима био је одмах до фаланге.⁹⁾ Од слонова 40 је распоређено лево, где се налазио Птолемеј, а преосталих 35 слонова распоређено је испред најамничке коњице на десном крилу.

Антиох Велики је 60 својих слонова распоредио на десном крилу. Иза слонова распоредио је 2.000 коњаника под Антипатером и још 2.000 коњаника под углом.¹⁰⁾ До коњице били су Крићани, затим грчки најамници и онда 5.000 војника под командом Битака из Македоније. На левом крилу распоредио је 2.000 коњаника под командом Темистона. Поред њега били су копљаши из Кардије и Лидије, затим 3.000 лаконаоружаних под командом Менедема, а после њих Цисијани, Међани и Карманијци.¹¹⁾ Поред фаланге били су Арабљани и околна племена. Преостале слонове распоредио је на левом крилу.

Већина Птолемејевих афричких слонова није могла да издржи смрад и рику Антиохових индијских слонова, па су се дали у бег.¹²⁾ Слонови су приликом бега направили метеж у египатским редовима. Антиох III Велики је на десном крилу повео коњицу, пројахао је поред левога крила са слоновима и напао је коњицу на левом крилу под заповедништвом Поликрата.¹³⁾ Због повлачења слонова Птолемејеви пелтасти били су у метежу, па су их тада грчки најманици напали и потиснули.¹⁴⁾ Цело Птолемејево лево крило се повлачило. На десном Птолемејевом крилу Ехекрат је командовао коњицом и чекао је развој догађаја на левом крилу. Када је селеукидска војска кренула у напад и на том делу египатски слонови се нису усуђивали да крену у напад, па је Ехекрат наредио Фоксиди и грчким најамницима да они нападну непријатеља.¹⁵⁾ Ехерат је са коњицом заобишао селеукидско крило избегавши слонове и напао је са стране и одострага, па је противничку коњицу натерао у бег.¹⁶⁾ Фоксида је исто тако био успешан, јер је напао Арабљане и Међане и натерао их у бег. Антиохово десно крило је победило, али лево крило је губило. На крају су на попришту остале две фаланге без својих крила. Птолемејева македонска фаланга под заповедништвом Сосибија и Андромаха кренула је у напад. Кратко време Антиохова фаланга је одолевала, а онда се део под Никархом дао у бег.¹⁷⁾ Антиох је након победе на свом крилу покушао да се са краљевом гардом (агемом) врати у битку, али тада се његова фаланга већ повлачила. Антиох се онда повукао у Рафију. Покушао је да поново окупи војску за још једну битку са Птолемејем Филопатором, али пошто се већина склонила у Рафију морао је и он.¹⁸⁾ Птолемеј је током следећега дана кренуо према Рафији. Антиох је онда са војском напустио Рафију и кренуо до Газе. Погинуло му је близу 10.000 пешака и више од 300 коњаника, а 4.000 војника је заробљено.¹⁹⁾ Изгубио је и пет слонова. Птолемеј је изгубио 1.500 пешака и 700 коњаника.²⁰⁾ Убијено му је 16 слонова, а већина од њих је заробљена.

Након битке Птолемеј је без борби заузео Рафију и друге градове. Антиох је молио Птолемеја за мир, бојећи се инвазије. Није био сигуран у своју војску, а бојао се и да ће Ахеј да нападне. Птолемеј је добио натраг Коиле Сирију. Антиох је задржао Селеукију Пијерију. Птолемеј је у Коиле Сирији провео три месеца успостављајући ред, а када је отишао оставио је Анромаха као војнога управника целе области. Сосибијева обука локалнога египатскога становништва за борбу у македонској фаланги имала је далекосежне последице. Побуне против Птолемејида постале су учесталије. Самопоуздање Египћана представљало је један од разлога побуне и отцепљења дела Египта. Горњи Египат се отцепио и био је независан од 206. пре Христа до 186. пре Христа. Битка код Рафије представљала је прекретницу у историји Птолемејскога Египта. Дошло је до јачања утицаја домаћега елемента у птолемејској администрацији и култури.

• Полибије, Историје

Bitka kod Rafije