Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_код_киноскефала

Битка код Киноскефала

Битка код Киноскефала, одлучна битка Другог македонског рата, која се одвијала 197. пре Христа између римске војске и етолских савезника под командом Тита Квинкција Фламинина са једне стране и македонске војске под командом краља Филипа V Македонскога. Битка се окончала одлучујућом победом римске војске. Римском победом окончао се Други македонски рат и започела је римска хегемонија над Грчком. Показало се да је римска легија због флексибилне и модуларне формације надмоћнија од македонске фаланге.1)

Увод

Тит Квинкције Фламинин налазио се у Фтиотијској Теби, заједно са својим савезницима из Етолскога савеза. Кренуо је према Филипу, који се тада налазио код Ларисе. Римска војска је имала 32.000 војника, а од тога 6.000 етолских коњаника.2)3) У саставу римске војске био је етолски контингент под командом етолскога стратега Фенеје, 1.200 Атаманаца под командом краља Аминандра и 500 Крићана.4) Македонска војска је била подједнаке величине и имала је 16.000 војника фаланге, 2.000 пелтаста, 2.000 Трачана и 2.000 Тралијана (једно илирско племе), 1.500 најамника различитих нација и 2.000 коњаника.5) Римска војска је имала више коњице, захваљујући етолском контингенту.6)

Покрети две војске у Тесалији

Тит Квинкције је успоставио логор на 9 километара од Фере у Тесалији.7) Војсци је наредио да спреме кочеве за употребу. Није знао где се налази македонска војска. Филип V Македонски се тада налазио код Ларисе у Тесалији, а на вести да је римска војска крај Фтитијске Тебе кренуо је у правцу Фере и успоставио је логор на 5,5 километара од Фере.8) Након чарке извидница обе стране су се вратиле у свој логор. Пошто им није одговарао терен крај Фере обе војске су кренуле даље. Филип је кренуо у смеру Скотусе са циљем да опскрби своју војску, а Фламинин је повео војску у истом смеру са циљем да уништи жито и лиши Филипа снабдевања.9) Иако су се две војске кретале паралелно једна другој, због високих брда нису могли једни друге да виде. Током следећега дана Филип се након марша улогорио на територији Скотусе, а Тит Квинкције Фламинин на територији Фарсала.10)

Почетни окршај пред битку

Ноћу је падала јака киша, а ујутро се спустила велика густа магла.11) Филип је ипак ујутро одлучио да настави са маршем, али након краћега покрета ометен од магле морао је да војску склони у логор. Након тога јединице обезбеђења заузеле су превој између две војске.12) Фламинин је онда послао извидницу од 10 турми коњице и 1.000 лаконаоружаних пешака да пажљиво истраже где се налази неприајтељ, а они су због лоше видљивости налетели на македонско обезбеђење на превоју и дошло је до сукоба, у коме су Римљани лошије пролазили, па су због тога затражили помоћ.13) Када је Тит Квинкције Фламинин послао 500 коњаника и 2.000 пешака дошло је до преокрета, па је македонска војска била потиснута.14) Македонци су се склонили на виши терен и затражили су помоћ. Филип V Македонски није очекивао да ће тога дана доћи до одлучујуће битке и зато му је велики број војника био ван логора заузет сакупљањем хране. Ипак Филип је онда послао коњицу и већину најамника, па су отерали римску војску са брегова. Међутим захваљујући етолској коњици заустављен је македонски напад пре силаска дела македонске војске у равницу. Након тога Фламинин је целу своју војску извео и развио у бојни ред крај брегова. Краља Филипа охрабрила је војска вестима о римском бегу и о доброј прилици за победу. Та почетна предност навела је Филипа да прихвати битку, иако му није одговорао терен. Терен је био доста нераван и разбијен, па никако није био погодан за македонску фалангу. То место називало се Киноскефале, а на грчком то значи „псеће главе”.

Битка

Римска војска је кренула уз брдо левим крилом и лаконаоружаном војском.15) Десно римско крило је остало на својим положајима са слоновима испред себе. Македонска фаланга је још увек била у покрету и пењала се према попришту, где ће се одвијати битка. Филип је повео десно крило фаланге и пелтасте и они су се први попели на брегове. Никанор је требао да поведе остатак војске. Када је Филип са војском стигао на брежуљке његова лаконаоружана претходница налазила се испод брда. Како је претходница попустила под притиском веће римске војске Филип је да започне битку са делом фаланге, иако се у том тренутку други део фаланге још кретао узбрдо.16) Сакупио је све на десном крилу фаланге и удвостручио је дубину фаланге, повећавши јој снагу. Кренуо је у напад низ брдо. Лаконаоружана војска обезбеђивала је бок фаланги. Дено крило македнске фаланге је нападало са вишега терена, иамало је већу дубину и изузетно оружје и потискивали су римске легионаре левога крила. Тит Квинкције Фламинин је онда одлучио да преузме команду на десном крилу и да са њим крене у напад. На тој страни македонска фаланга још није била успоставила бојни ред, односно делови фаланге су се још увек пењали на брдо. Фаланги је сметао и тежак разбијен терен. Напад слонова и деснога римскога крила натерао је у бег лево још неразвијено крило македонске војске.17) Након тога један од римских трибуна са 20 манипула напао је са леђа македонско десно крило, које је тада одмакло у потискивању римске војске. Македонска фаланга није могла да се брани од напада са леђа, па је дошло до бега.18)

Губици

Филип се након пораза повукао у смеру Темпе. Једно време Римљани су гањали поражену македонску војску, а онда су одустали од потере. Према Полибију Македонци су изгубили 8.000 војника, а 5.000 је заробљено.19) Римљани су изгубили 700 војника. Тит Ливије помиње и податке других историчара о губицима, али Полибијеве бројеве сматра најтачнијима.20) Плутар је исто тако преузео Полибијеве бројеве.21)

Последице

Битка код Коноскефала показала је предност римске легије у односу на македонску фалангу. Македонска фаланга није била прикладна на неравном терену. Због пораза код Киноскефала Филип V Македонски је тражио мир. Мировним споразумом окончао се Други македонски рат. Македонија је требала да преда флоту. Плаћала је ратну одштету од 1.000 таланата. Македонија је остала независна држава, али морала је да преда све територије ван Македоније, а посебно тзв окове Грчке: Коринт, Халкиду и Деметријаду. Римљани су касније формално прогласили слободу грчих градова, али римска слобода представљала је илузију, јер су грчке градове организовали у савез контролисан од Рима, а демократије су почели да замењују аристократским облицима власти. Грчка је уместо македонске хегемоније добила нове окове римске хегемоније.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 5) , 6)
Ливије 33.4
3)
Плутарх Фламинин 7
4)
Ливије 33.3
7) , 8)
Полибије 18.19
9) , 10) , 11) , 12)
Полибије 18.20
13) , 14)
Полибије 18.22
15)
Полибије 18.23
16)
Полибије 18.24
17)
Полибије 18.25
18)
Полибије 18.26
19)
Полибије 18.27
20)
Ливије 33.10
21)
Плутарх Фламинин 8
битка_код_киноскефала.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/03 23:55