Битка код Кабире, одиграла се крајем 72. пре Христа и почетком 71. пре Христа за време Трећег митридатовог рата између римске војске под командом Лукула и понтске војске под командом Митридата VI од Понта. Римска војска је након одлучне победе заузела Понт, а Митридат је напустио Понт и побегао у Јерменију код зета Тиграна Великога.¹⁾

Краљ Понта Митридат VI од Понта се након пораза код Кизика 73. пре Христа и у Битинији повукао у Понт у Амис (Самсун).²⁾ Безуспешно је тражио подршку од Тиграна Великога и од Скита. Једину подршку пружио му је син Махар, владар Кимеријскога Боспора.³⁾ Амис је поверио Калимаху, а са ужим кругом је отпутовао до Кабире, која му је представљала ново седиште где је зимовао и скупљао нову војску.⁴⁾ Ту је окупио 40.000 војника и 4.000 коњаника.⁵⁾ Команда над римском војском и рат са Митридатом поверен је Луцију Лицинију Лукулу. Лукул је по доласку у Понт почео да опседа Амис (Самсун) и Темискиру (Терме).⁶⁾ Код Темискире римска војска је покушала да победи уз помоћ поткопавања, али браниоци су у тунеле убацивали чак медведе и пчеле против римске војске.

У пролеће 72. пре Христа Лукул је оставио Луција Лицинија Мурену да опседа Амис, а сам је са другом војском кренуо преко планина према Кабири, где се налазио Митридат.⁷⁾⁸⁾ Митридат је у планинској унутрашњости Понта имао 70 тајних утврђења и трезора. Крај Кабире у долини реке Ликос Лукулова коњица је била поражена у коњичкој бици и онда се повукла у планине.⁹⁾¹⁰⁾ Митридат је неколико пута нудио Лукулу битку, али Лукул је оклевао да се бори у равници због Митридатове надмоћније коњице.¹¹⁾¹²⁾ Лукул је морао да избегава равницу и креће се планинским стазама, а изгледало је немогуће освојити добро утврђену Кабиру заштићену планинама и густом шумом. Римска војска је срећом у шуми нашла два ловца Грка, који сукао ловци добро познавали то подручје и они су Лукула и римску војску дугом планинском стазом одвели до утврђења изнад Кабире.¹³⁾ Ту је Лукул успоставио логор на изузетно јаком положају, па се након тога ниједна страна није усуђивала да нападне утврђење друге стране.

Лукул је одабрао јак положај за логор, где га Митридат VI од Понта није мога напасти. Митридат је послао једнога атентатора, који није успео да убије Лукула.¹⁴⁾ Након тога Митридат је одлучио да покуша да изгладњивањем победи римску војску. Крај Кабире долазило је често до мањих чарки између две војске, али Митридатова војска би углавном побеђивала и гањала преплашену римску војску.¹⁵⁾ Лукул није могао по снабдевање у равницу, где је Митридатова коњица била надмоћна. Послао је легата Сорнатија са 10 кохорти (око 5.000 војника) да оде у Кападокију по жито.¹⁶⁾ Митридат је одлучио да пресретне конвој са снабдевањем из Кападокије па је послао коњицу против њих,¹⁷⁾ али његова коњичка јединица је страдала у том препаду.¹⁸⁾ Римској војсци је захваљујући тој победи стигло неопходно снабдевање.

Када му је поново понестало намирница Лукул је послао Марка Фабија Хадријана у Кападокију.¹⁹⁾ Митридат VI од Понта је поново послао велику коњичку јединицу да пресретне конвој са снабдевањем, али поново му је страдала готово цела јединица.²⁰⁾²¹⁾ Био је то тежак ударац за Митридата, који је настојао да прикрије тај пораз, али Хадријан је парадирао са препуним колима да се то могло видети из понтскога логора.²²⁾ Митридату је током два пораза страдао велики део коњице, па се због тога бојао да би Лулул могао да крене у офанзиву.²³⁾²⁴⁾ Успаничио се и одлучио је да бежи, али ту је одлуку саопштио само својим најближим сарадницима.

Међутим његови најближи сарадници су неопрезно почели да ноћу износе своје ствари из логора. Обична војска је помислила да их напуштају, па је уследила паника, у којој се војска расула у свим смеровима.²⁵⁾ Били су љути, па су убили војсковођу Дорилаја, који је био један од оних упознатих са планом бега. Митридат VI од Понта је покушао да их заустави, али ухваћен у гужви оборен је са коња и умало није страдао.²⁶⁾ Лукул је након доласка конвоја сазнао за победу над Митридатовом коњицом, а тада је стигла нова вест о бегу Митридатове војске.²⁷⁾ Одмах је послао коњицу да их гања. Када је изгладнела и похлепна римска војсак упала у понтски логор одмах су кренули у пљачку.

Митридат VI од Понта је испред потере бежао на коњу и умало није пао у руке потери.²⁸⁾ Спасила га је наводно једна мула са крљевским златом, која се испречила на путу гониоцима, па уместо да гањају Митридата војници су почели да се отимају за злато.²⁹⁾³⁰⁾ Митридат је побегао најпре у Коману, где се налазио добро утврђен храм љубави. Ту је окупио 2.000 коњаника. Пошто је закључио да је изгубио Понт послао је еунуха да побије његове сестре, жене и конкубине.³¹⁾ Побегао је онда у Јерменију свом зету Тиграну Великоме.³²⁾³³⁾ Римска војска је током 71. пре Христа заузела градове на понтској обали, а радило се о Амису, Амастрису, Хераклеји Понтској и другима. Синопа и Амасија су најдуље одолевали свим опсадама.

• Апијан, Митридатови ратови
• Плутарх Лукул
• Мемнон, Историја Хераклеје
• Arthur Keaveney: Lucullus. A Life, Routledge, London/New York,1992, ISBN 0-415-03219-9
• Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
• A. N. Sherwin-White, Lucullus, Pompey, and the East in The Cambridge Ancient Hist. (Cambr. Univ. Press, 2006), vol. 9, ISBN 0 521 25603 8

Bitka kod Kabire